Био папа у Риму од 253-257. године. Борио се против јеретика Новатијана. Исцеливши Лукилу, ћерку трибуна Немезија, крсти обоје. Пострада у време Валеријана са дванаест својих клирика. Посечен за време литургисања.
Отац му се зваше Јаков а мати Ана. У шеснаестој години својој предао се подвигу јуродства, и у том тешком подвигу издржао седамдесет два године. Живео свега осамдесет осам година. Ишао бос, гологлав, и у дроњама. Није имао никаква стална обиталишта. Исправљао је грешнике, укоревао велможе, прорицао истинито, имао виђење на даљину. Натрпевши се довољно од глади, од мраза, од увреда људских, Василије блажени предаде Богу своју свету душу. На погребу му био цар Иван с митрополитом. Сахрањен у храму московском Пресвете Богородице, назватом после по његовом имену.
На данашњи дан би проналазак њихових светих моштију, чудесно откривених преко анђела Божјих, а опширније о њиховом страдању видети под 28 априлом.
Овај свети новомученик Христов пострада за веру на данашњи дан године 1690 у Дарданелима од Турака. Његова света лобања налази се у храму преподобне Ксеније у Никеји (предграђе између Атине и Пиреја).
Храм Светом Апостолу и Еванђелисту Јовану Богослову подигао је у Цариграду, близу Велике цркве (Св. Софије), цар Јустинијан I (527 - 565 год.).
Живео свето и богоугодно, еписковао у време цара Јустинијана Великог у 6 веку.[17] Многе нечовечне нарави и страсти своје пастве исправио својом кротошћу и светошћу. Молитвом својом исцелио бесомучну кћер цареву. Царица Теодора мати подигла му зато по престављењу храм, где су му и свете мошти положене.