Свети преподобни Арсеније латарски
Преподобни Арсеније беше родом из Цариграда; син високородних, иобожних и богатих родитеља. Цар га постави за војсковођу и патриција Кивериотске области. Једном када он са војском пловљаше по мору, подиже се страховита бура, и све лађе потонуше са свима што беху на њњма, само се он један спасе. После тога Арсеније се одрече света, прими ангелски чин монашки, и сав се предаде монашким подвизима, чистећи и душу и тело молитвама, постовима, бдењима, лежањем на земљи, и другим добровољним злопаћењима. Ношаше он и тешке ланце...
Свештеномученик Гаврило, патријарх Пећки
Свештеномученик Гаврило (Рајић), наследио је Пећког патријарха Пајсија. Управљао је Српском Црквом од 1648 до 1655. године. У тешко време турске владавине над Србијом, боравио је у Русији, где је учествовао на православном сабору у Москви 1655. године. По повратку са сабора, прогласили су га за велеиздајника. Уз то, против њега подигли су тужбу и неки Јевреји зато што их је неколико превео у православну веру. У својој тужби су навели како Гаврило покрштава и Турке. Одбивши да се потурчи, обешен је у Бруси 1659. године.
Свети мученици Евстратије, Аксентије, Евгеније, Мардарије и Орест
Ових пет храбрих мужева засијаше као пет сјајних звезда у црно време христоборних царева Диоклецијана и Максимијана. Евстратије свети беше римски војвода у граду Саталиону, Евгеније му беше друг у војсци, Орест беше, такође, угледан војник, Аксентије свештеник, а Мардарије прост грађанин и земљак Евстратијев, будући обојица из града Аравракина. Царски намесници Лисије и Агрикола мучише најпре Аксентија као свештеника. Видећи невино страдање хришћана, Евстратије се сам пријави Лисију и изјави, да је хришћанин. За време мучења Евстратијева ступи Евгеније пред судију и узвикну: „Лисије, и ја сам хришћанин”. А када Евстратија провођаху са осталим мученицима кроз град Аравракин, виде их Мардарије са крова своје куће, опрости се са женом и двоје нејаке деце, и појури за њима вичући мучитељима у лице: „И ја сам хришћанин као и господин мој Евстратије”. А светом Оресту испаде крст из недара, када стрељаше нишан пред Лисијем, по чему га Лисије позна да је хришћанин, што и сам Орест отворено исповеди. Беше Орест млад и красан војник, и растом надвишаваше све остале војнике. Аксентије би посечен, Евгеније и Мардарије скончаше у мукама, Орест издахну на усијаном гвожђу, а Евстратије у пећи огњеној. Пред смрт причести светог Евстратија у тамници свети Власије (в. 11. фебруар). Мошти њихове беху доцније пренете у Цариград и сахрањене у цркви њиховог имена - Светих Петочисленика. У тој цркви њих су виђали живе, а свети Орест јавио се и светом Димитрију Ростовском (в. 28. октобар). Од светог Евстратија остала је красна молитва која се чита на суботној полуноћници: Величаја величају тја Господи.
Свети Спиридон Чудотворац, епископ тримифунтски
Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.
Свети свештеномученик Александар, епископ јерусалимски
Био најпре епископом кападокијским. Но у време гоњења Северова 203. године бачен у тамницу и прогнан. Потом примио престо јерусалимски. Основао чувену библиотеку Јерусалимску, којом се служио Јевсевије при писању своје “Историје црквене.” У време Декија би мучен на разне начине, и бачен пред зверове. Оставши жив и од зверова нетакнут, бачен у тамницу, у којој и сконча свој земаљски живот и пређе ка Господу 251. године.
Свети мученик Разумник
Грчко му је име Синетос или Синезије. Као млади чтец у Риму дерзновено проповедао истину Христову и изобличавао идолопоклонике. Због тога би мучен у време цара Аврелијана и посечен.
Света Ирина, кћер светог Спиридона
ОВА светитељка убраја се међу светитеље Кипарске Цркве. Њена света икона на зиду (фреска), из 14. века, постоји. у Богородичиној цркви у месту Асину близу Никозије на Кипру. Остали Синаксари је не спомињу.
Свети преподобни Јован, митрополит Зихне
Преподобни Јован живео за време Андроника II Палеолога (1282-1328) и Андроника III (1328-1341). Родитељи његови беху верни и побожни хришћани, али умреше пре него што дете напуни две године, те тако Јован остаде сироче. Затим га узе стриц његов, монах Јоаникије, у своју келију, и одгајивши га и научивши га божанској науци, постриже га за монаха, и имађаше га поред себе, васпитавајући га у монашком животу. Када порасте телом и духом, преподобни отац наш Јован, би украшен многим врлинама, те прими и свештенички чин.
Свети мученик Етерије
ПОСТРАДАО за време Максимијана (286-305). Због вере у Христа и зато што није хтео принети жртве идолима, љуто је мучен. Најпре су му усијаним клинцем проболи уши, тако да су зенице очију његових истопивши се испале. Затим је мучен !на точку везан, вешан носећи узду у устима, паљен свећама, и на крају, глава му је мачем одсечена.