Беше на двору младога руског кнеза Бориса. Па када безбожни Свјатополк уби Бориса, Мојсеј се избави и добеже у Кијев. Но мало доцније би одведен до краља пољског Болеслава као роб у земљу Пољску, и продан за хиљаду златника некој младој и скверној удовици, жени једног Болеслављеног погинулог војводе. Ова опака жена навраћаше Мојсеја на блуд, но Мојсеј се не даде навратити, јер се беше завештао живети чисто пред Господом. Тада му она предложи брак, но он то одби. Потајно прими Мојсеј чин монашки од неког Светогорца, и јави се пред госпођом својом у раси монашкој. Она га веза, па нареди да га шибају и да му одсеку тајни орган. Пет пуних година трајало је то безуспешно завођење од стране те срамне жене, пет година мука и истјазања! Но изненадно погибе краљ Болеслав у некој буни, у којој и ова жена би убијена. Тада Мојсеј слободно оде у Кијев, где се при светом Антонију предаде молитви и безмолвију. Победивши потпуно срамну похот у себи, он помагаше многима да се од ње спасу. И његове свете мошти помагаху многима. После десетогодишњег безмолвија у пештери упокоји се свети Мојсеј 26. јула 1043. године и пресели у вечно девствено царство Христово.
Био је игуман манастира Хиландара. Са тог положаја избран је за епископа призренског. Под његовим надзором грађена је предивна црква Богородице Љевишке у Призрену. Архиепископ од 1309. до 1316. године. По сведочењу његовог наследника, архиепископа Никодима (1317-1326), сазнајемо да је Сава III извршио заповест светог Саве, да српски архиепископи дају Хиландару одређену материјалну помоћ.
Овој светој мученици не зна се место рођења, али се зна да су јој родитељи били незнабошци. Када се свети апостоли разиђоше по целоме свету са проповеђу светог Еванђеља, тада свети Андреј Првозвани мрежом свога богонадахнутог благовешћа избави ову Ореозилу из понора идолопоклонства. Крштена и просвећена светим апостолом Андрејем, она се посвети служби Богу у једној малој цркви светог Архистратига Михаила...
Преподонби Геронтије беше игуман манастира у Светој Гори званог Вулевтирион. Но пошто тај манастир беше на морској обали и варвари га често пљачкаху, монаси га напустише и попеше се на узвишенија места Атонске Горе, по стенама и пећинама. Када касније престадоше ове најезде и пљачке, монаси се почеше враћати, али не у свој манастир који беше запустео, него на ону стрмину где се данас налази скит Свете Ане. Ту беше изобилан извор свеже воде, те они подигоше себи колибице и остало што беше најнужније за живот.
Мати Пресвете Богородице. Данас се празнује њено успеније, но њен главни празник је 9. септембар, под којим је датумом написана и служба њена и житије. Ана беше из колена Левијева, ћерка Матана свештеника. После дугог и богоугодног живота упокоји се у дубокој старости.
Рођена у Цариграду од врло знаменитих родитеља. Отац њен Анисије Секунд беше сенатор, а мати ћерка онога славног велможе Евлавија, који се спомиње у житију светог Николаја чудотворца. Када порасте Олимпијада, би обручена некоме великашу, који умре пре венчања са овом часном девицом. Узалуд и цар и остала родбина наваљиваху на Олимпијаду да се уда за другога, она не хте никако, него се предаде богоугодном животу чинећи од наслеђеног имања велике жртве црквама и милостиње бедним. Служаше при храму као ђакониса најпре за време патријарха Нектарија, а по смрти овога за време светог Јована Златоуста. Када Златоуст пође у изгнанство, он посаветова Олимпијаду да остане при храму као и раније и послужи цркви ма ко био патријарх после њега. Но одмах по изгнанству овога великог светитеља неко упали велику цркву, и пожар захвати многе знатне грађевине у престоници. Непријатељи Златоустови оптужише ову свету жену за злонамерну паљевину. Олимпијада би прогнана из Цариграда у Никомидију, где се упокоји 410. године оставивши аманет, да јој се тело метне у сандук и баци у море, па где га вода избаци, ту да се и сахрани. Ковчег би избачен у месту Врохти, где беше црква апостола Томе. Велика целебна чудеса пројавише се кроз векове од њених моштију. Изгнани Златоуст писао је изгнаној Олимпијади красна писма, која и данас могу служити великом утехом свима онима који страдају ради правде Божје. Пише Златоуст Олимпијади, између осталога: „Сад сам ја врло радостан не само због тога што си се ти избавила од болести, но још више због тога што тако благородно подносиш све невоље, називајући их трицама, што је својствено души пуној силе и изобилној у богатим плодовима мужества. Јер то што ти не само благородно подносиш несрећу, него што је чак и не примећујеш када она наиђе, и то без напрезања, без труда и неспокојства, чак и не саопштавајући је другима, но као ликујући и торжествујући - то служи доказом највеће мудрости”. (Писмо VI)
Ћерка цариградског великаша Антигона и сродница цару Теодосију Великом. Са својом мајком, младом удовом, пресели се у Мисир, и ту обилажаху манастире дајући прилоге и молећи се Богу. Седмогодишња Евпраксија по својој жаркој жељи замонаши се у једном женском манастиру. Што је више расла, то је на себе налагала све теже подвиге. Једанпут је постила четрдесет дана. Упокојила се 413. године у тридесетој својој години. Имаше велику благодат Божју и цељаше најтеже болести.
Овај Сабор би у Цариграду за време цара Јустинијана Великог, 553. године. На овом Сабору беху осуђене све јереси монофизитске, као и јеретички списи Теодора Мопсуетског, Теодорита Кирског и Оригена (учење против васкрсења мртвих).
Свети угодник Божји Макарије родио се у Нижњем Новгороду од побожних и богобојажљивих родитеља, Јована и Марије. Још као младенац радовао се када су га родитељи носили у цркву и одстајали богослужења. Када поодрасте родитељи га дадоше да учи књигу. Врло паметан, Макарије благодаћу Божјом убрзо превазиђе своје вршњаке. Ненаклоњен дечјим играма, он веома марљиво учаше књигу у кротости и тишини. Ходећи сваки дан у цркву и с радошћу слушајући црквено читање и појање, у њему се душа разгореваше љубављу Божијом и он се одмалена навикаваше на богоугодни живот...
Свети мученици ови страховито страдаше, и пострадаше за веру Христову у граду Лиону под царем Марком Аврелијем, 177 године.