Ликуј, душо моја
Узрасте младенац твој, и опаса се снагом, јачом од земље… Ево га где слободно креће сада у посету мрачном породу твоме. У очима му сија вечност; и на лицу му се чита вечност; и у рукама му борави вечност. Јачи од света, ево, излази у борбу са светом, – са свима сеновитим световима твојим, душо заробљена.
Благослови непријатеље моје, Господе.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Нека се спусти небо
Нека се спусти небо и придигне земља… Ја и отац једно смо. Пре човека ја јесам. Овако говори Мудрост Божја, рођена од Духа Светог у теби, душо моја: Ја сам живот и васкрсење мртвих. Ко прекине везу са мном, прекида везу са животом и постаје као облак дима, у коме нема ни светлости ни влаге.
Ko унесе грех у свет…
Ko унесе грех у свет, Господе, те се сав свет уболести, и постаде храна смрти? Ум је капија, кроз коју грех уђе. Кроз ум кану кап отрова у срце и у душу. Одвојен од девичанства и светлости, не тројичан него јединичан, ум се одваја од свете Триаде, и стоји као четврти, – непостојећи. И мисли оно што је земаљско, а не оно што је божанско.
Господе, успавај ме на срцу Твоме
...Минуло је детињство моје, храњено страхом и незнањем, и ишчезла је нада моја у небо и земљу. Сада само у Тебе гледам и Твог се погледа држим, колевко моја и васкрсење моје.
Твоја сам књига
Невидљива рука стара се, да пише свуда по свету, но свет се отима и мучи да пише својом мртвом руком – мртва слова. Господе Свемилосни, погледај у оне, који гледају у Тебе, и управи руку њихову, да кад пишу по себи, пишу Твоје име и споља и изнутра. Твоја сам књига, Господе Царе мој, Твоје сам писмо и споља и изнутра. Само свет ме замрља својом неписменом руком, те постах нејасан и нечитљив.
Страх детињи
Свака ствар ме плашила док бејах дете, сваку ствар сажаљевам од кад одрастох. Свака ствар чинила ми се снажнија од мене док бејах дете. Сад се осећам снажнији од свега, и сажаљевам све. Јер научих се стајати уза Те, Господе мој, који си окружен бесмртним војскама као боровом планином.
Мирис тела је у души човековој
Није тело давало мирис души вашој но душа телу? Како је тешко грешној души, кад остане сама са својим пуним мирисом, неразређеним по телу и нескривеним телом! Заиста, точак не иде сам у блато, ако га возар не наведе. Не увиђате ли сада, да је се точак упрљао вољом возара? Точак је примио своју плату, и возар ће примити своју.
Крв праведника
Крв праведника једино је писмо на земљи, што се не да избрисати. Убисте ли Христа, очајници, као што се надасте? Или крв Његова и данас гори на главама вашим? Објави, море, хуком својом свима пределима на земљи: крв праведника гори на глави и стотог колена.
Посрнуће многи у свету
Посрнуће многи у свету и пашће због Сина Твога, Господе… Кнезови народни удружиће се с хајдуцима против Христа Пресветога, свештеници с лажним сведоцима, и мудраци с безумнима.
Одјеци у празним зидовима
Сазидали смо Богу храм, говоре нестали, и платили свој дуг. Од сада смо само дужници себи самима. Дали смо Богу Божје, сад ћемо да дајемо себи своје. Али ако храмови ваши буду за вазда виши од душа ваших, aко ширина храмова ваших буде за вазда шира од ускости душа ваших, шта ће бити од храмова ваших? Постаће мртви споменици мртвих душа. А ви ћете, јадници, лутати као сенке оних, који су градили знајући шта и зашто граде; и играћете по свету нестални као јасикова сенка...
Богоносци
Богоносци, ви сте со земљи и светлост свету. Ако и ви обљутавите и потамните, свет ће бити љуштура живота, свлак што змија остави у трњу. Ви држите небесни огањ у пепелу. Ако се и ви угасите, свет ће бити гомила пепела за вратима живота.
Где је цар, тамо је и царство
Цар без царства није цар, нити је удово царство царство. Унутра у вама је царство небесно, рече Царски Син, и радост обасја све оне путнике по гробљима, који разумеше ову небесну поруку.
Они што просвећују
Они што просвећују, не просвећују него заслепљују, – шта ћеш чинити с њима, Господе? Они одвраћају децу Твоју од Тебе, и бране јој, да приђу к Твојој Мудрости, јер говоре: Господ је једна стара реч ваших мртвих ђедова. То је стара амајлија, коју ђедови ваши носише собом и помреше. Ми ћемо вас научити, како се рије земља, и гоји тело, и кује злато, што јаче сија од мртвог Господа. Шта ћеш чинити са саблазнитељима деце Твоје, Господе?
У подне
У подне деца се скупљају на језеро, да се купају у сунцу и води. Господе, како се диви сва природа невиности! Мучни и намучени аргати у присуству грешника – језеро и сунце преображавају се у присуство деце. Како величанствен храм Господњи постаје језеро, када су деца на њему, и како узбуђен првосвештеник сунце, кад се зраци његови укрсте за зрацима душе детиње.
У зору...
Кроз пусте улице хитам, Славо моја, и улазим у храм, да певам и величам славу Твоју. И сам стојим у храму, препуном Тебе и ангела Твојих. И молим Ти се са сузама: Пробуди к Себи све успаване душе, Господе, Небодржни, све успаване душе браће моје и народа мога! Отежале су и омлитавиле душе грешника, и спустиле се до близу Ада. Вечито будна Љубави, пробуди их пре него што их смрт гурне један још корак дубље у сан, у вечити сан – у сан страшни, крај кога Ти не бдиш.
Избрисани из Књиге живих
Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече: не свети се. Коме да се светим? Незналицама, што мисле, да могу још некоме у свету нанети зло осим себи. Вечност ми је сведок, да сви они што су брзи на освету, спори су у читању и разумевању њених тајни. Време ми је сведок, да сви они што су се светили, гомилали су отров у себе, и отровом избрисали себе из књиге живих. Чиме се хвалите, осветници, пред противницима својим, ако не тиме, што ви можете поновити њихово зло? Не казујете ли тиме: и ми нисмо бољи од вас?
Заклетва
Што je распрострањенија лаж, распрострањенија je и заклетва. Јер, ко спрема обману, спрема и заклетву. Лажљиве очи бране се језиком, али се не могу одбранити. Синови прељубе најхитрији су ковачи лажи и заклетви. Кћери прељубе призивају Бога за сведока, а Бог се повлачи са судова људских... Заклетва је сведок лажи у свету. A у царству истине не зна се за заклетву...
Господе, грумен си злата
Ти не тражиш много од мене, љубави моја. Гле, људи траже више. Обмотан сам у дебели обмотач небића, што заклапа очи душе моје. Ти само тражиш, да душа моја скине са себе магловити обмотач и отвори очи према Теби, сило моја и истино моја. Људи траже, да се душа моја обмотава све гушћим и све тежим омотачима.
У недрима гнева
Суседи моји: зашто се осећате моћни међу онима који вас воле, а немоћни међу онима које гневи присуство ваше? Није ли зато што они први љубављу додају животу вашем, а ови други гневом одузимају од живота вашег? Једнооки закони земаљски не кажњавају гнев, јер не виде да гнев убија. А видовити закон Твој, Славо горњих светова, именује гнев убиством. Зато ми омиле, да будем стално с Тобом, Славо горњих светова. Јер само у Твом присуству нити убијам, нити ме убијају...