Ако ти се који пут догоди да не можеш владати својим срцем, одагнати из њега тугу и жалост и успоставити мир, прибегни молитви, угледајући се на Господа Спаситеља, Који се у Гетсиманском врту три пута молио. Он ти је тиме дао пример да у свакој жалости и тузи прибегаваш молитви. Ма колико жалост и малодушност навалили на тебе, не одступај од молитве све док твоја воља не постане потпуно сагласна с вољом Божјом и док ти се срце не умири и не испуни храброшћу да прими и подноси радосно оно чега се раније бојало и што је желело да избегне. И Господ се пре молитве плашио, тужио и био жалостан, а после молитве се умирио и спокојно рекао: устаните да идемо; ево се приближи издајник мој (Мат. 26,46). свети Никодим Светогорац

“Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима, И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати?” Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? О, да поганих речи! Та како му из уста изиђоше? Како их језик покрену; како му се тело не скамени и како срце не ужасну. Тако је злокобно то среброљубље! Но, немој туговати када слушаш да је Христос предан, или тугуј и заплачи, не над преданим Христом, но над издајником Јудом. Јер Издани је васиону спасао, а издајник је душу изгубио, и Издани седи на небу с десне стране Оца, а издајник се у аду, чекајући неумитну казну, налази. Над њим дакле заплачи и уздиши, за њим сузу пусти јер је и Господ наш над њим заплакао, као што то и јеванћелист тврди, говорећи: “Рекавши ово Исус се узбуди духом, и посвједочи и рече: Заиста, заиста вам кажем, један од вас издаће ме.” (Јн. 13, 21). Свети Јован Златоусти

Туга нам је од користи само у случају када је прихватамо подстакнути или покајањем за грехе, или жарком жељом за савршенством, или сазрцањем будућег блаженства. О њој говори и блажени апостол Павле: “Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси погибао” (2. Кор. 7,10). Постоји и друга врста туге, која је потпуно бескорисна, која у грешну душу, уместо намере да исправи свој живот и очисти се од страсти, уноси најпогубније очајање. Управо она ни Каину није дала да се покаје после убиства брата, нити је допустила Јуди да после издаје пронађе пут спасења, већ га је довела, кроз очајање које му је наметнула, дотле да се обеси.

Немој осуђивати чак ни када би видео некога да греши и на самој самрти: Суд Божији људима није познат. Неки су јавно чинили велике грехове, али су још и веће врлине чинили тајно. И они који су им се тако радо ругали, преварише се, јер од дима нису видели сунце. Строге и брижљиве судије грехова свог ближњег болују од наведене страсти зато што немају савршенога и трајног сећања и бриге о својим сопственим гресима. Јер, онај који тачно, без плашта самољубља, види своја зла дела, ни о чему се другом од овоземаљких ствари више не брине, мислећи на то да ни за сопствени плач неће имати довољно времена, макар и сто година живео, и макар видео како из очију његових истиче и читава река суза, велика као Јордан. свети Јован Лествичник

Моћи ћеш да се спасиш само онда, када стално будеш мислио на љубав. Али како? Овако: рећи ћеш људима, са којима си у расправи, да је дружење са њима прелепо, да је путовати са њима право задовољство, да су то добри људи и да ти је драго, што су поред тебе! Тада, чиме год да се бавиш, било да седиш за воланом или си код куће, увек ћеш чути глас љубави упућен свим тим људима. Ово увек имај на уму, настави да се мењаш, да се не би изгубио у овом свету" Архимандрит Андреј (Конанос)    

Онај ко воли Бога, пролази кроз таква страдања која човек без дубоке вере у Бога не би могао да издржи, него би душевно оболео. Из дубоке вере и љубави рађа се велика одважност о којој говори старац (Силуан), одважност која спасава човека од душевног растројства при сусрету са светом злих духова. Ономе ко воли Бога позната су ова страдања, и без обзира на све што му се дешава, он не само да остаје нормалан, тј. не само да задржава способност самосавлађивања и способност логичке и моралне самоконтроле, и свега осталог што се може узети као знак нормалности, него ове способности постају код њега много развијеније и истанчаније него код обичног човека. (свети Софроније Сахаров)

Благовестећи Оваплоћење Господње, анђео говори: ʺРадуј се благодатнаʺ! Објављујући пастирима рођење Христа Спаситеља, он такође говори: Ево јављам вам радост велику! Међутим, обавештавајући жене о Васкрсењу Господа, анђео изговара само: ʺУстаде, није овдеʺ! Он не додаје: ʺРадујте сеʺ, јер ће радост сама собом испунити њихова срца чим се увере да је Господ заиста устао. Тада је то уверење било опипљиво: анђео га је припремио, а Господ га је својим јављањем употпунио. И радост је код свих била неисцрпна! Сада је код нас све украшено ‐ и Црква, и куће и тргови. Све је у одећи радости, и сви су обузети општом бујицом радовања. Но, ти се потруди да своју мисао одвојиш од спољашњег и да, сабравши се у срцу, примиш истину Васкрсења у свој ширини, дубини и висини њеној, како би се показао радостан не само по спољашности, него како би и у себи самом носио дух радости, који изнутра извире као извор светле воде која избија из недра земље. Свети Теофан Затворник

"Блажени милостиви јер ће бити помиловани" (Матеј. 5,7). Ко да бежи од милости Божје? Све жртве и милостиња просјацима не замењују љубав према ближњем ако је нема у срцу, зато се приликом давања милостиње увек треба бринути за то да се она даје с љубављу, искреног срца, радо, а не негодујући и љутећи се. Сама реч "милостиња" показује да треба да буде дело и жртва срца и да се даје с умилењем или сажаљењем због сиромашног стања просјака и са скрушеношћу због својих грехова ради очишћења којих се и даје милостиња, јер милостиња чисти сваки грех. Старац Сава Псково-печерски

Онај ко је истински решио да служи Господу Богу, треба да се вежба у сећању на Бога и непрестаној молитви Исусу Христу, говорећи умом: "Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног!" У поподневним часовима, може се ова молитва говорити овако: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, молитвама Богородице, помилуј ме грешног!" Или се може прибегавати баш к Пресветој Богородици, молећи се: "Пресвета Богородице, спаси нас!" (или говорећи анђелски поздрав: "Богородице Дјево..."). Човек који се у томе вежба и клони расејаности и чува мир савести, може да се приближи Богу и са Њим саједини. Јер, по речима Исаака Сирина (Слово 69), ми се Богу не можемо приближити, осим уз помоћ непрестане молитве.

Ако је Бог увек близу, зашто бисмо се онда узнемиравали? У Њему живимо и крећемо се. Он нас носи у Свом наручју. Богом дишемо, у Бога се одевамо, Бога дотичемо, Бога окушамо у тајинству. Ма где да се окренеш, ма где да погледаш – свуда је Бог: на небесима, на земљи, у безданима, у дрвећу, у камену, у твом уму, у твом срцу. Зар Он не види да ти страдаш и да патиш? Кажи му шта те мучи и видећеш утеху, видећеш исцељење које ће исцелити не само тело него у још већој мери и страсти твоје душе... Чему обесхрабрење и очајање!? Тиме дајете ђаволу да вам тумачи свет, да вам он буде адвокат! Дошао је овде син Божији, а он да вам буде адвокат!? Супротставите се. Храброст је велика покретачка сила, велика енегија! Никада, апсолутно никада, не треба прихватати очајање и безнадежност. Бог то стање ни у ком случају није предвидео ни за једног човека. То стање је својствено само злим, демонским силама. Бог има хиљаду начина да промени свет, да промени чак и природни поредак ако је потребно. Али без Бога и са паклом у души неће се ништа променити. Св. Старац Јосиф