Свака права молитва јесте борба са смрћу и одрицање смрти. И свака права молитва јесте борба за живот и утврђење живота. Шта је права молитва? Она која те чини јачим од смрти, којом доносиш победу над страхом и језом од смрти. Кад устанеш са молитве и загледав у себе осетиш исти страх од смрти као и пре, онда знај, да ти молитва није била права. А кад устанеш са молитве и загледав у себе осетиш равнодушност од смрти, онда знај да ти је молитва била права. Пре него је био распет на крст, Христос је већ једном био победио смрт.То је било на молитви у Гетсиманском врту. Гетсиманска молитва је јединствен образац савршене борбене и победничке молитве, који је икада човечанству показан и у аманет остављен. Владика Николај Велимировић

Често се догађа да онај човек који пажљиво гледа, нађе у свом природном карактеру нешто што би требало поправити и нешто што је потребно постепено мењати. Потпуно је исправно да он у таквој ситуацији тражи помоћ од Бога. Ако помоћ не стигне одмах, не треба губити наду. Треба и даље куцати на врата милосрђа и истовремено се подвизавати, да би се зауздали лоши нагони срца и воље. Када нас запљусне негодовање и гнев, не треба да допустимо себи да тако говоримо и да по томе поступамо, него је потребно да се уздржимо и да размишљамо о свему томе, као и да кроз молитву утишамо страст. После тога можемо да ономе ко је згрешио, одмерено укажемо на грешку, и да му снисходљиво одмеримо казну. Свети Филар Московски

Када се искрено кајемо у гресима својим и обраћамо Господу своме Исусу Христу свим срцем, Он нам се радује, приређује светковину и сазива на њу пријазне Му Силе, показујући им драхму, коју је опет пронашао, тј. царски лик Свој и подобије (у нама покајницима). Подигавши на плећа заблуделу овчицу, Он је приводи к Оцу Своме. У обиталиште сверадосних Бог настањује и душу човека који се покајао, заједно са онима који од Њега нису ни одбегли. И зато не будимо лени да се обратимо милостивоме Владици нашем брзо, и не предајмо се лакомислености и очајању, због тешких и неизбројних грехова својих. Очајање је најпотпунија радост за ђавола. Оно је грех к смрти. Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини. Као што за сваку болест постоји лечење, тако и за сваки грех постоји покајање. Преподобни Серафим Саровски

Људи у току свог земаљског живота све траже осим Христа Животодавца, отуд су и препуштени разним страстима: неверју, маловерју, себичности, зависти, мржњи, частољубивости, задовољствима у јелу и пићу и другим страстима. Тек пред крај свог живота траже Христа у Причешћу, и то због вапијуће нужде, и то због обичаја који други прихватају. Необично је и тужно видети због којих све празних разлога нас ђаво лишава љубави према Богу и ближњем; због земаљског праха.., због новца, хране и пића, одеће, стана. Онај који жели спасење не сме да има страстан однос не само према храни и пићу, одећи, пространом и лепом стану, богатом уређењу стана, већ ни према свом здрављу, чак ни према свом животу не би смео да има ни најмање страсти, предавши сав свој живот вољи Господњој. Старац Сава Псково-Печерски

Не могу да прекоревам осетљиво срце које воли. Зар је боље срце које је хладно? Камено срце треба размекшати, хладно – загрејати, а осетљиво и оно које је способно да воли, њега треба узвисити од природне љубави до љубави духовне. За овакво срце најбољи је пут тиховања који даје промисао Божији, да ово срце, утонувши у породичне везе, не би било сасвим загушено само том природном љубављу. Није увек страшно када срце остане као у детета. И Господ нам је заповедио да будемо као деца. И Апостол нам каже да будемо безазлени као деца, да будемо добри попут деце, да волимо простодушно као деца. Не треба се жалити на оно што је Бог дао кроз природу, него га уздизати до благодати, па ће све бити добро. Свети Филарет Московски

Ми хришћани трећег миленијума налазимо се управо пред једним великим изазовом да своје савременике убедимо да их Бог безрезервно воли. Чак и кад они Њега не воле. Како да их убедимо? Тако што ћемо их ми волети и показати ту љубав, а не само причати о њој. Нема човека који није жељан те љубави, који није жедан те љубави, само не може да дође до ње. Покушајмо и потрудимо се бар да им не заклањамо Христа, и да не заклањамо једни другима Христа. И, када сви заједно дођемо у ту пуноћу христоличја и христоношења, онда ћемо разумети да човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан. Дај Боже тако да буде. Протојереј др Љубивоје Стојановић

На Божић нам је откривена и осмишљена и тајна човека, и тајна земље, и тајна неба над земљом. И човек нам је мио, јер је Логосов; и душа човекова нам је мила, јер је Логосова; и мисао човекова нам је мила, јер је Логосова; и осећање човеково нам је мило, јер је Логосово; и живот човечји нам је мио, јер је Логосов; и свет нам је мио, јер је Логосов; и небо нам је мило, јер је Логосово. Рођењем Логоса у телу рођен је на овај свет сав Бог, сва Истина Божја, сва Правда Божја, сва Љубав Божја, све Добро Божје, зато сви гладни и жедни Бога и његове Правде у слатком подвижничком усхићењу довикују свима бићима и свима тварима: Христос се роди! а из христочежњивих дубина бића и твари одјекује бурно: Ваистину се роди! (преподобни Јустин Ћелијски)

„Слава на висини Богу, и на Земљи мир, међу људима добра воља !" Та песма је наш хришћански, православни програм за све људе и народе, како пре две хиљаде година тако и данас, тако и довека. То је био програм живота и рада и понашања и владања и човековања (=хуманости) наших отаца и праотаца православних, наших Српских Мученика и Праведника, наших витезова Крста часног и Слободе златне, наших ратара и ратника, наших радника и посленика на сваком честитом људском и народном, човечанском послу и служби. Та небеска слава Божија, и тај спаситељни Мир Христов, и та богодана Добра Воља међу људима – нека данас о Божићу, и у све дане живота нашег, буде са свима нама, и свима Божјим људима и створењима! Нека сва Земља постане Витлејемске јасле, да пр и ми Богомладенца Христа у срца свију нас, и у домове свих верних и правих људи Божијих, посебно напаћеног народа нашег Православног, који се ево већ седмо лето не смирује, растрзаван споља и изнутра, а жедан мира и љубави, правде и слободе, жедан Христовог Божића и Царства, које Христос Спас доноси и даје за све нас у овај свеспасоносни дан и Празник Божића. Мир Божји! Христос се роди! Срећан Божић! Благословена Нова Година благости Господње! Епископ Атанасије

Исповест није намет, инквизиторски, тако да кажемо, однос према вернику. Исповест је, јер је Црква то предвидела, наша потреба. Нема никакве потребе свештеник да испитује ко је шта радио, али ми имамо потребу да стојећи пред Господом изнесемо своје проблеме. Понекад то могу бити и духовни узлети! Није исповест само таксативно изношење својих грехова, може бити да неки верник има некаква позитивна духовна искуства, па хоће у Светој Тајни да их провери, да изнесе своме свештенику. Дакле, ми имамо потребу за исповешћу зато што смо грешни људи, нико није без греха, како каже Псалмопевац: Ти си једини без греха, правда је твоја правда вечна... Једини је Бог без греха! Значи нема тог човека који нема потребу за исповешћу. Зашто? Зато што је исповест потврда покајања. И зато што је исповест искање благодати Божје, да исцели наше ране које смо нанели себи кроз своје грехе. Дакле, ми треба дубоко да погледамо у своју душу, стојећи пред Христом и да се исповедамо кад год осетимо да постоји неки проблем...“ Митрополит Порфирије

Никога не смемо осуђивати, чак ни највећег грешника. Никада никога не осуђујте. Свакога, ма ко он био, примајте са добрим осећањем, са надом да у њему нађете само добро, видећи пред собом лик Божији. Господ види срце човека. А људи се у својим судовима увек могу преварити, и тада ти судови бивају плод простог празнословља. Спасење ваше и погибао ваша је – у ближњем вашем. Спасење ваше зависи од тога како се ви односите ка свом ближњем. Не заборавите да у свом ближњем видите лик Божији. Без трпљења и снисхођења ближњима немогуће је живети. Немир убија људе. Не треба давати слободу својим осећањима. Морамо се приморавати да будемо љубазни и са онима који нам се не допадају. (Старац Никон Оптински)