Што брже задобијеш врлину, утолико ћеш је брже и изгубити. Уколико је спорије и напорније будеш задобијао, утолико ће бити постојанија. То је слично тикви која расте у висину и говори чемпресу: „Погледај колико сам нарасла за само неколико дана! Ти си овде већ годинама, и уопште ниси много нарастао!“ „Да“, одговара чемпрес, „али ти још ниси видела олује и таласе врелине и захлађења!“ Након извесног времена, тиква се осуши а чемпрес остаје тамо где је и био. Исто се дешава и духовном човеку. Он остаје исти и у периоду олује и у периоду затишја. Зашто? Зато што је дуг временски период створио стабилност. Кад је на почетку напустио свет, његово духовно стање је било непостојано. Међутим, како је време пролазило, благодат Божија је постепено дејствовала на његовом спасењу и ослобађању од страсти. Према томе, човек данас мора да се присили, да би сутра благодат Божија почела да дејствује сама од себе. Тада више неће бити потребе да се присиљавамо на добре помисли. Благодат која остаје унутар тебе уноси их у твој ум без твог напора. Имаћеш, да тако кажем, осећај за сећање на смрт или за неко друго корисно сећање. Кад се будеш будио и отварао очи, уместо да се осећаш поспано ти ћеш напредовати. роћи ћеш кроз васцело тајинство созерцања и рећи ћеш: „Како се то догодило, будући да се ја још увек будим? Како се то догодило?“ Свеједно, благодат Божија дела сама од себе, а то је резултат укорењене навике. Исто се дешава и са грехом: било да је будан или да спава, грешник непрестано мисли о злу. Када је грех потпомогнут рђавом навиком и ђаволом, он се претвара у постојано зло. Исто је и са добром: добра навика потпомогнута благодаћу Божијом постаје човекова друга природа. Старац Јефрем Филотејски и Аризонски

Схватате ли ту несрећу сујете и гордости и жеље да себе представимо бољим него што јесмо пред људима? Ми бисмо то хтјели и пред Богом, али је пред Богом немогуће. Не представљати себе бољим него што јесмо! Јер из тога долази опањкавање другог, оговарање, понижавање, како је он ништа, а то значи да смо ми нешто велико, гурање ближњег, да кажем ногама на доле, да тај размак између нас и њега буде такав да се види колико смо ми бољи од њега. Једна лаж, дабоме. Патријарх српски Павле

Страдања која доживимо током читавог живота нису достојна да се упореде с неизрецивим добрима, од Бога приуготовљеним за оне душе које носе крст, без обзира да ли те патње потичу од саме (човекове) природе, од других људи или од ђавола. Кад год нас нападне нека страст или слабост и ми јој се супротставимо, она може бити узрок да се удостојимо блаженства: „Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота“. Тога ради, чедо моје, све претрпи, јер се невидљиво плете венац за главу сваког човека. Горка је зима али је рај сладак. Претрпи мраз искушења да би твоја стопала радосно заиграла на небесима. Старац Јефрем Аризонски

Добро је говорити истину када обавеза или љубав према ближњем то захтевају од вас. Али, то треба чинити тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо као неко ко можда боље од других познаје истину. Поред тога, потребно је да знамо људе и догађаје, да се не би догодило да уместо истине кажемо укор и да уместо мира и кротости, начинимо непријатељство и штету. Свети Филарет Московски

Што се бринеш, човече? Безброј смрти напало на тебе? Ту је Господ, Једини, Победитељ смрти и греха. Што се бојиш смрти? Напали те ђаволи са свих страна? Што се бојиш ђавола? Господ је ту поред тебе! Не брини ни за шта. Само му казуј муке своје у молитвама својим. Ето то се од тебе тражи, а ништа лакше од тога. Кажи муке твоје страшне Господу и вером износи муке пред лице Његово - ето безброј Васкрсења. Свети Јустин Ћелијски

Какве су то празне речи? То су речи које изговарамо,како се каже из досаде, празне речи, без икаквог унутрашњег достојанства и смисла, речи које ништа не значе и које су бесциљне, које нису изазване неком потребом, које немају никакву корисну вредност. Читав наш живот пролази у празнословљу и говорењу глупости, и у личном породичном животу и на јавним местима, свуда где год се налазимо. Једва да ће се у нашим разговорима и беседама срести разумна корисна по душу спасоносна реч. Како је то страшно". Схиигуман Сава

Дух Свети нас је ородио са Господом и знај, уколико осећаш у себи мир Божији и љубав према свима, твоја је душа слична Богу. Зато, братијо, свим силама чувајте мир Божији који вам је дат (као дар). А када вас неко увреди, ви га, макар приморавали себе, волите и Господ ће видети ваш труд и помоћи ће вам благодаћу Својом. Старац Силуан Атонски

Истинска и мудра нада огледа се у томе да човек нимало не брине за себе, и то из љубави према Богу и ради дела добродетељи (врлине), знајући да о њему брине Бог. Ако, пак, човек сам брине за своје послове и Богу се молитвом обраћа само онда када га сналазе неизбежне несреће, не видећи у сопственим снагама средство кадро да их одврати, па тек тада почне да се нада у помоћ Божију - та је нада сујетна и лажна. Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано. Док ту наду не стекне, срце наше неће моћи да има мира ни покоја. Тек та нада умириће га и у њега улити радост. О њој су управо поклоњења достојна и пресвета Уста рекла: "Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити!" То значи да ће уморни и натоварени наду своју положити на Господа и да ће тако наћи олакшање у труду и страху своме. Свети Сарафим Саровски

Не мисли да ти једини трпиш више невоља од другога. Као што онај ко живи на земљи не може да не дише овај ваздух, тако и свако ко живи на земљи не може да не буде искушаван тескобама и болестима. Онима који се баве земаљским стварима, земаљске ствари и задају невоље; а они који теже духовним вредностима због њих и пате. Али, ови други ће бити блажени, јер је велика њихова награда на Небесима. Бог не допушта души, трпељивој и која сву наду полаже на Њега, да буде искушавана толико да падне у очајање тј. да буде искушавана већма него што може поднети (1. Кор. 10,13). И лукавом није дато да искушава душу и мучи је онолико колико би он желео, већ само онолико колико му Господ допусти. Нека душа само храбро трпи све, чврсто верујући и очекујући од Бога помоћ и уздајући се само у Њега и Он је никада неће оставити.

Ти који држиш до побожности сигурно ћеш чути, можда и често, од својих домаћих највише, да си тежак, неподношљив човек. Видећеш велико нерасположење према теби, непријатељство због твоје побожности, иако твоји непријатељи неће рећи да управо због твоје побожности ратују против тебе. Немој се због тога смућивати и падати у очајање, јер ђаво може заиста да увелича до огромних размера неке твоје слабости којих се ниси још ослободио као човек, али сети се Спаситељевих речи: "И непријатељи човјеку постаће домаћи његови" (Матеј. 10,36), и мане своје исправљај, а побожности се држи чврсто. Гледај на себе беспристрасно. Заиста, да ниси тежак по карактеру, нарочито за своје домаће? Можда си мрачан, груб, затворен, неразговорљив? Рашири своје срце за отвореност према људима и љубазност, али не и за повлађивање. Буди кротак, нераздражљив. Буди стрпљив. Само мирна и кротка разобличења уразумљују људе. Сурова више љуте, него што доносе корист.