ТУМАЧЕЊЕ ДРУГЕ ПОСЛАНИЦЕ СОЛУЊАНИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
Једино у Цркви зна се вредност и смисао времена, јер једино Црквом време добија прави смисао свога постојања. Ради чега постоји време? Да нас уведе у вечност, - одговара Црква. Само повезано с вечношћу у Богочовечанском телу Христовом, време добија своју праву вредност и свој оправдани, богодани смисао. А где је Богочовек - ту је сва божанска вечност. Време у Цркви, то је време у Христовој вечности, јер у Христовој богочовечности.
"ВЈЕРОМ ПОБИЈЕДИШЕ ЦАРСТВА"
Јевр.11, 24-26; 11, 32-12, 2
Чујете данас људе да се ките вјером и говоре да су “вјерници”, а да при том ни малим прстом лијеве ноге не мрдну из своје жабокречине и тоталне вјерске замрлости. Свети апостол од нас тражи из вјере жртву. “И ђаволи вјерују, и дрхте, али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва”, узвикује свети апостол Јаков.
О ОДНОСУ ДЕЦЕ И РОДИТЕЉА-отац Тадеј
"Немој да даш свој унутутрашњи мир за ништа на овом свету и по сваку цену сачувај свој унутрашњи мир. Помири се сам са собом па ће се с тобом помирити и небо и земља", познате су речи Оца Тадеја изговорене у Манастиру Острог 1996. године. У истом манастиру кроз разговор са Старцем забиљежена је још једна веома интересантна и поучна тема - О односу деце и родитеља.
"РИЈЕЧ ВАША СВАГДА ДА БИВА СОЉУ ЗАЧИЊЕНА"
Кол 4,6
Дође вријеме, мало по мало, живот нас пред раскршће постави: с крстом и Христом или од крста и Христа. Са крстом и са Христом смо кад год уз Истину стојимо и Истину свједочимо. Бог је Истина, то добро знате. А кад вратове своје, иначе-тврдоврате, од Истине повијемо и пред лажју се склонимо, “мудро” се извучемо, “дипломатски” се оградимо, онда смо Господа издали; онда смо га попљували.
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ГАЛАТИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
У нашем земаљском свету потпуно је ново само оно што је Христово, а све остало је старо, састарено смртношћу и земљосано пролазношћу. Христос је "једино ново под сунцем" тиме што је Богочовек. Као Богочовек Он Својим Божанством чини човека новим, неостариво новим, и све чега се дотакну Његове божанске силе.
"ПАЗИМО ДА НЕ СКРЕНЕМО"
Јевр.1, 10-2, 3; 7, 26 - 8, 2
Милиони нехришћана, многобројна племена незнабожачка, живе своје животе; нико их не дира и нико их не узнемирава. На нас, крштене и окађене, насрће свака фела секташка, да нас они “уразуме” и да нас “спасу”, како веле. На нас многа искушења наилазе; пред нама се многи изазови пријече. На наша врата многи лупају, у наше поштанске сандучиће позиве стављају, с телевизије нас зову и маме – стварно, није лако опстати и не поколебати се.
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ КОЛОШАНИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
Основна благовест Апостоловог Еванђеља Колошанима јесте ово: Богочовек Христос је све и сва у свима световима, и у Њему Црква. Уствари, он и јесте Црква одискони, од стварања света, од појаве твари: "Он је пре свега, и све је у Њему" (Кол. 1,17). Јер је Он - Бог, Он - Творац, Он - Промислитељ, Он - Спаситељ; Он - живот животу, и биће бићу, и постојање постојању: "све се кроза Њ и за Њ сазда" (Кол. 1,16)
"ИСТРАЖУЈТЕ ШТА ЈЕ УГОДНО ГОСПОДУ"
Еф. 5, 9 - 19
Шта тражи од нас Господ, браћо? Тражи да као што су олтари наши увијек окренути Истоку, тако и душе наше да буду увијек окренуте ка добру. Да оставимо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, у тами бившега, а ми из године у годину, из дана у дан, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру, да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Господ тражи зидаре, а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло…
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ФИЛИПЉАНИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
Живети у овом свету без Богочовека Христа, није ништа друго него сигурно и постепено умирати, и најзад - сав умрети. Ма шта или ма кога прогласио човек за свој живот, све се то једнога дана претвори у смрт. Има ли онда смисла живети? Свакако - нема. Али, са Христом све се мења ...
"СЕДАМ ОСВЈЕДОЧЕНИХ ЉУДИ ПУНИХ ДУХА СВЕТОГА"
Дј.ап.6, 1-7
На једној страин негдје би да потпуно искључе световњаке из црквених послова, а на другој, тамо гдје се лаици осиле, они би да свештенику ограниче процтор на неколико квадратних метара олтарских И уски појас који се пред олтаром простире. Сигурно је да ни једно ни друго застранивање и претјеривање не воид добру. Отуда ово свједочанство, како је та питања рјешавала рана Црква, са светим апостолима на челу, представља драгоцјен узор за слијеђење.
"РАДУЈТЕ СЕ СВАГДА У ГОСПОДУ"
Фил. 4, 4-9
Како да се радујемо, добри наш Апостоле, кад ми се чини да тако мало разлога радовању има? Куд год да се окренемо и кренемо, на коју год страну поглед да упремо, све нас од радости одвраћа. Почнемо ли од народа нашег-народ наш, у свеукупном трајању свом, на нижим гранама био није. Никад дубље пао није, а још му се крај паду не види. Ако пођемо и шире од народа нашег, на шта ћемо наићи?
ДУХОВНА РАЗМИШЉАЊА НАД ЈЕВАНЂЕЉЕМ ПО МАРКУ - СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ГРИГОРИЈЕ ЛЕБЕДЕВ
Само у отвореној души - када су срушене преграде страсти, када су поравнате провалије падова - само у припремљеној души, може да одјекне и да се зачује глас јеванђељске речи.
А за гласом Јеванђеља, кад он буде примљен, долази Христос. У супротном - човекове очи су затворене, затворене су и његове уши, и срце је гневно, и он ништа не чује.
"ИСЦЈЕЉУЈЕ ТЕ ИСУС ХРИСТОС"
Дј.ап.9, 32-42
Јеванђелист Лука, свједочи о два узбудљива догађаја у којима је свети апостол Петар био главни јунак, али видимо да он главноме и једином истинском актеру свих великих дјела, Господу, све заслуге признаје и упућује. Ни једног момента апостол Петар не упада у искушење да себе, евентуално, у први план постави и макар дјелић славе себи приушти. Свима да буде јасно и да сумње нема: Бог је тај који чудо чини.
ОМИЛИЈЕ НА КЊИГУ ПОСТАЊА - Свети Јован Златоуст
О почетку стварања: У почетку створи Бог небо и земљу.
1. Великом сам радошћу данас испуњен док гледам ваша мила лица. Управо се ни чедољубиви родитељи не радују и не веселе тако, када их са свих страна окруже деца те им љупкошћу и пажњом пруже велику радост, како се ја сада радујем и веселим док гледам ово ваше духовно сабрање, које се, силно жедно да чује божанске речи, са таквим благообразијем стече овамо, и вас који, презревши плотску храну, хитате духовној трпези делатно сведочећи о оним речима Господњим: Неће само о хлебу живети човек, него о свакој речи која исходи из уста Божјих (Мт 4,4). Хајде онда да се и ми угледамо на земљоделце: као што они, када виде да је ораница очишћена и ослобођена шкодљивога растиња, штедро разбацају семе, и ми, када се сада благодаћу Божјом и нама чисти ова духовна њива од тегобних страсти, када је далеко весеље и нигде нема смутње нити буре у мислима, него само тишина и пуни спокој ума који лети и безмало неба се дотиче, промишљајући о духовном пре него о плотском - прословимо нешто мало вашој љубави, осмелимо се данас на тананија размишљања - нудећи вам учења из Божанственога Писма. Ако то не учинимо сада, док траје пост, када је презрена утроба и влада толика тишина мисли, када ћемо моћи то да учинимо вашој љубави? Зар када царују разузданост, преједање и свака лакомисленост? Па тада нити ћемо ми сами то обавити како ваља, нити ћете ви, као погружени у те мрачне валове помисли, моћи примити ишта од онога што вам се говори. Него, ако икада - сада је добар час за такве поуке: када се слушкиња више не диже на господарицу, него питома поставши, показује велику кротост и послушање, укротивши плотске киптаје и стојећи где јој је место. Пост је успокојење наших душа, украс старих, васпитач младих и учитељ целомудрујућих који сваки узраст и природу украшава попут дијадеме. Нигде данас нема метежа ни галаме, не кида се месо, кувари се не врзмају - све је то далеко и наш град сада личи на неку благообразну, часну и целомудрену [ελευθερаν - слободну] жену. А када размислим о изненадној промени која се догодила, расудим о непостојаности јучерашњега дана, задивљен сам и поражен силом поста - како је, ушавши у свачију савест, пресаздао помисао, ишчистио разум, не само господара него и простих грађана, не само слободних него и слугу, не само мужева него и жена, не само богаташа него и сиромаха, не само оних који су јелински васпитани, него и варвара. А зашто кажем господара и простих? И савест онога који носи дијадему приклонила се, попут осталих, овоме послушању. Данас се не може видети разлика међу трпезама богатог и сиромаха, него је свугде просто јело, лишено разметања и раскоши, и данас људи са већом насладом приступају простоти трпезе него када им се нуде којекакви умаци и много јаког вина...
"ОД ОСТАЛИХ НИКО НЕ СМЈЕДЕ ДА ИМ СЕ ПРИДРУЖИ"
Дј.ап.5, 13–20
Двије појаве нам се овдје, својом актуелношћу, намећу. Прва је: слабодушност и дводушност већине народа; друга је: бескомпромисност са којом се ријеч Божија прихватати и свједочити мора. Одувијек је у Цркви било оних који су чиста срца прилазили, а било је и биће и оних, које су у цркве, ко зна који и какви њихови разлози доводили. Кад до невоље дође, ти први, некуда ишчезну…
"И РУКА ГОСПОДЊА БИЈАШЕ С ЊИМА"
Д.ап.11,19-26; 29-30
О руци Господњој, благој и благосиљајућој, али и о руци Господњој,тешкој и кажњавајућој, биће ријечи у овом слову. Свако од нас, може и мора, у свом животу осјетити и препознати руку Господњу. Кад човјеку “ништа од руке не иде”, то значи да рука Божија није с њим. Морао би удвостручити и утростручити молитвени труд свој да би му се вратио благослов Божији. Људи су се прозлили и о злу позабавили…