Разумљиво је да монаси и монахиње у манастирима имају могућности за непрестану молитву, користећи се у молитви и бројаницама. Али, како је обичном Хришћанину, који је у радном односу и који живи међу себи сличнима могуће да практикује непрестану молитву?
Ове дирљиве приче из житија Светог Пајсија Светогорца подстичу нас да живимо са саосећањем, поштовањем и љубављу према свим живим бићима. Оне нам показују да можемо пронаћи Бога и добро у сваком Божијем створењу, чак и у онима који нам се чине непријатним. Старац Пајсије је био истински светац који је живео свој живот у складу са својим учењима, и његов пример требало би да буде инспирација свима нама.
Када мислимо на светитеље, иако инспирисани њиховим јунаштвом, чини нам се да никако не можемо бити као они. И зато је понекад корисно сетити се да су и Свети апостоли Павле и Петар су показали ону врсту људске крхкости коју сви ми показујемо. Апостол Павле је прво био прогонитељ хришћана, а Петар се три пута одрекао Христа. И обојица су постали Првоапостоли Цркве Христове. И зато, оно што можемо да научимо од њих је да се "сила Божија у слабости усавршава".
Свети апостол Павле вели да понекад својим посланицама нуди благу храну, млеко; онда када види да би јака храна могла бити тешка и несварљива почетницима у вери. На другој страни, хришћане из јеврејства укорава што не напредују у вери него су ослабили и успорили свој ход ка спасењу. Међутим, знао је, као Галатима, рецимо, да пише да се окане законичког формализма и да истински пригрле веру у Христа Господа.
Према управо завршеној студији, истраживачи у Хоспису и Центру за палијативно збрињавање у Бафалу (САД), након деценије проучавања неизлечивих пацијената, закључили су у свом опширном истраживању да их неколико месеци пре смрти преминули рођаци посећују у сну. Како Православна црква објашњава овакве догађаје?
Тихвинска икона је симбол непобедивости вере Православне, подсећање да се победе не добијају само оружјем. Она је звезда која сија не само у Русији, него у целом православном свету. Са њом су повезана многа чуда, али и пророчанства о будућим временима.
Онострана посмртна искуства одувек су привлачила пажњу људи, како оних који верују у такву могућност, тако и оних који у то не само да сумњају већ је категорички одбијају. Ипак. Много је сведочанстава о сусретима људи са вечношћу и њиховом боравку у “оном свету”. Ево једног таквог сведочанства.
Православна црква данас прославља Петрa и Февронију, супружнике које ни смрт није могла да раздвоји. Људи су веровали да је лоше сахранити монаха и монахињу заједно. Њихова тела су положена у различите цркве, али су се чудом сутрадан нашла заједно у истом сандуку. И поред поновних покушаја да их раздвоје, тела светих нађена су да заједно леже у истом сандуку. Коначно, сахрањени су заједно, као што су и желели. На њиховом гробу су се догодила многа исцељења, као потврда њихове љубави и моћи вере и сматрају се заштитницима брака и породице, молећи се Богу за мир и благостање свих супружника.
Јулија је имала дубоку веру у Бога, која јој је дала снагу да се носи са болешћу. Веровала је да је све у Божјим рукама и да иза сваке патње постоји неки смисао. Прича о Јулији је снажан пример како живети живот са храброшћу, оптимизмом и вером. Њена вера нас инспирише да живимо живот без страха, испуњен љубављу и да у чак и у најтежим тренуцима, имамо искрено поверење у Божији промисао.
Можда никада више брига за здравље није била израженија него у ово наше време. И опет, никада више болести. Људи све више ''инвестирају'' у своје здравље трошећи велике суме новца, а опет, само им једно не пада на памет – начин живота. Предајемо се науци и ''научницима'' да нас кроз живот воде и не сањајући да је Онај који је Пут, Истина и Живот, истовремено и савршено здравље.
Колико год мудар човек може постати, колико год било његових лабораторија, никада неће бити у стању да створи ни један лист, ни једну влат траве, ни један цвет. Знај да је цела Творевина је огледало силе и лепоте Божије и знак Његовог присуства међу нама.
Творевина тугује, вели апостол Павле. И не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи. Но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек.
Реч "опрости" је велика тајна. Нема веће среће од тога да опростимо, чак и онима који су нас дубоко увредили. Што је увреда неправеднија и суровија, тим је већа и светлија радост коју осећамо када опростимо! Ако волимо непријатеље наше, постајемо храм у коме обитава Господ. Бога не могу да сместе у себе ни Небо ни земља, али Га смешта у себе сићушно људско срце.
Како објаснити мистерију клиничке смрти? Шта се дешава у тренутку смрти? Зашто мртви долазе живима? Објављујемо део говора који је у Москви одржао Андреј Гнездилов, професор Одељења за психијатрију Санкт Петербургске медицинске академије, председник Руског удружења онкопсихолога, професор на Одељењу за геријатријску психијатрију Психонеуролошког института, почасни доктор Универзитета у Есексу (Велика Британија) и аутор бројних књига.
У манастиру Светог Дионисија на Атосу налазе се фреске које су најстарији потпуни прикази догађаја описаних у књизи Откривења. Произашле из многих легенди и оригиналних тумачења, оне приказују низ коначних удараца који ће задесити човечанство. Иако ове фреске датирају из 1560-1564. године, многи на њима виде нуклеарну експлозију, бомбардовања, тенкове, бацаче пламена и друге реалности модерног света.
Одавно се зна за случајеве мироточења и чак и крвоточења икона. То се најчешће дешава у црквама. Мироточење кућне иконе најређа је појава. Али нико не може да да тачан одговор на питање: "Због чега плачу иконе?". Научници који су испитивали миро које истиче са икона су се уверили да оно по свом саставу не садржи ништа овоземаљско. Ипак, можда и не треба да покушавамо да докучимо истину. Верујући људи кажу: "Само Господ зна"...
Плашимо се живота. Плашимо се да будемо. Плашимо се свега. И тако, ми не живимо, не постојимо. Као да лутамо кроз пустош изгубљених тренутака, протраћених дана, драгоцених Божијих дарова, које нам је Бог дао да бисмо их провели са Њим, са собом, са нашим ближњима. И тражећи од Бога да угаси наш бол, често наилазимо на тишину. Али та тишина није знак равнодушности, већ Његов одговор. Кроз патњу и бол, Он нам пружа снагу да се суочимо са изазовима, да превазиђемо страхове и да пронађемо утеху у тешким тренuцима.
Кад се коме јави било какво виђење јавно или у сну, одмах треба да се правилно прекрсти, а потом да изговори молитву "Богородице Дјево". Свако треба да зна да зли духови могу да узму облик анђела, сваког светитеља, чак да се представљају и самим Господом Исусом Христом. Али не могу носити "Крст" или се преобразити у лик Пресвете Богородице.
Данас свет обележава свој дан борбе против наркоманије за коју се верује да је једна од најтежих болести времена у којем живимо, болест која односи убедљиво највећи број људских живота. Наркоманија је смрт пре смрти, предаја и одустајање од себе пре него што човек себе и постане свестан.
Пре отприлике две хиљаде година догодио се сваког чуђења и дивљења вредан догађај: Господ Бог постао је Човек Исус Христос. Човечанство, које је Он дошао да искупи од власти греха и смрти, Му је на Његово Божанско Човекољубље одговорило тако што Га је - убило, и то на најсвирепији начин: распињањем на Крсту. Али, смрт није могла да задржи Животодавца, те је Он Васкрсао и након тога Духом Светим основао Цркву (Дап. 2), која је - како каже један од Христових Апостола - Тело Његово, Пуноћа Онога Који све испуњава у свему (Еф. 1:23).