Прича из београдског трамваја
Иза наше привидне спољашње побожности пречесто се крије незаитересованост, отупелост и неосетљивост за друге људе. Пречесто нисмо кадри да у њима препознамо самога Христа, те тако пропуштамо прилику да у малим доброчинствима учињеним малим људима, остваримо јеванђелску заповест. Стајање на Литургији и читање из молитвеника није довољно да би се Христос вером уселио у наша срца.
Како угледати вечно?
Савремени човек треба да се присети најпростијег: свет има Творца, и овај свет је чудесан само зато што је Творац његов чудесан. Изучавајте створења Божија и препознајте руку Ствараоца. Руку уметника препознајемо по непроцењивим платнима. Али зашто не препознајемо по непроцењивим платнима света Божијег, по свему ономе што је створио, Уметника? Постоји Уметник, пољубите Његову руку. Спознајте Бога у Његовој творевини не сумњајте да Он постоји и да свет има Творца, име му је Господ.
Хришћанин никада није сам
Постоји велика група људи, који себе сматрају верујућима, а при том налазе све могуће разлоге да не би ишли у Цркву. Да ли је могуће бити хришћанин и при томе не ићи у Цркву?!
Немилосрдно убијање ”милосрђем” (2)
У земљама гдје је еутаназија озакоњена, болесни људи неће у болнице, или, ако већ морају да иду, траже гаранције да неће бити подвргнути ”милосрдној” смрти. Истакнути борац против ове свјетске пошасти, Алекс Шаденберг, свједочи како му се са свих страна обраћају болесници и жале се да их медицинско особље, индиректно и директно, присиљава да прекрате свој живот. Шта им све не говоре и какве разлоге за еутаназију не наводе. Један од њих, Канађанин, престрашен је - јер се његовог живота тиче - да канадски закони, очигледно устријемљени против живота, дефиницију ”права на смрт” не прошире на обавезу на смрт.
Немилосрдно убијање ”милосрђем” (1)
Када се злочин озакони то представља сигурни знак приближавања тоталног зла. Са убијањем немоћних, неизлечивих, прешло се на смакнуће хронично болесних, и, полако, на убијање остарјелих. Ускоро по том и деца, невина и немоћна, дошла су на ред. У Белгији су изгласали закон којим се укида старосна граница. Прво дијете, жртва тог нељудског закона, пало је 2016. године...
Животно позвање
Tалентован човек истовремено мора бити и неуморан радник. „Други су достојни одмора, али не и ја“, смирено расуђује овај. И што се он више труди, шлифује, полира, додаје бљесак и сјај драгом камену сопствене душе – тим више Господ увесељава слугу Својега радошћу, награђује га спокојем и мирном савешћу. Ако људи и хвале хришћанина који их је обасуо доброчинствима, смирио, утешио, просветио, он за њих одавно има спреман одговор који се састоји само од две кратке, душевне речи: „Хвала Богу!“ Чини ми се да гесло сваког човека ствараоца мора да постане стих из псалма Давидова: „Не нама, Господе, не нама, већ имену Твоме дај славу!“
Свети Сава – универзални човек
Свети Сава је био “небески ангел у телу”. У њему је горео пламен вечне божанске љубави. Његовим бићем су струјале чудотворне енергије Духа Божијег, шириле се вечне врлине и мисли. Целог живота је сакупљао “божански мед”, хранио се божанском храном, пио “божанско вино”, и све то несебично давао другом не тражећи признање, плату и награду.
Горки плодови пијанства
У нашем времену у свим друштвима влада права помама за алкохолом. Пију сви: стари, млади, мушкарци и девојке… Завладала је напросто мода пијанчења при чему је похвала таквог понашања постала подразумевајућа. Пошто је и у нашем народу алкохолисање прихваћено као неко нарочито добро и по здравље корисно, ево шта на ово каже наше освештано предање.
О недостатку самопоуздања
Најчешћи проблем због којег људи траже помоћ од психотерапеута јесте недостатак самопоуздања. За тај проблем секуларна психологија, на велику несрећу, нема право решење. Психологија која нема у свом „видокругу“ Христа, на начин на који Га познају искључиво православни хришћани, не може човеку пренети велику истину: Христос је умро за тебе! Да ли ти уопште имаш представу о томе колико си ти вредан за Бога?
Не како ти хоћеш, него како Бог да
Својствено је човеку да има своје планове, надања и очекивања па, следећи својој вољи прави, како народ каже, ''рачун без крчмара''. Тако бива када се не рачуна на вољу свише, на оно шта је Бог одредио за наше добро.
Четири искушења у часу смрти
Премда је сав наш живот на земљи непрекидна борба и премда је морамо водити до самога краја, главна и одлучна битка очекује нас тек у часу смрти. Ко у том моменту подлегне, тај више не устаје. Ако се зли дух усуђивао да приступи безгрешном Господу последњих Његових дана на земљи - што је Господ Сам посведочио говорећи: Иде кнез овога свијета и у мени нема ништа (Јов. 14,38), шта га може задржати од напада на нас грешне на крају нашег живота.
Свака Света Литургија је Тајна вечера
Свака Света литургија је Тајна вечера. Зашто се назива тајном? Кад се време Христове проповеди на земљи ближило крају и кад је требало установити Свету литургију, јеврејски првосвештеници, који су се коначно укоренили у својој злоби, већ су тражили згодну прилику да ухвате Спаситеља. И да се то не би десило за време служења Свете литургије, за време успостављања ове велике Тајне, место на којем је она обављена било је тајно.
Промироточила икона пресвете Богородице у Бару
Икона Пресвете Богородице у Храму Светога Јована Владимира у Бару почела је да мироточи, сазнаје и фотографијама документује портал Српско уједињење.
Из искушења у спасење
Веома су сложени односи међу људима и крећу се у најширем пречнику од љубави и спремности да се живот да за ближњег, па до убилачке мржње. А свему томе је корен у помислима које покрећемо према другима, али и у њиховом односу према нама. Хришћански одговор је да треба увек и на сваком месту да видимо Бога.
Господ долази
“Господ долази! Цела васиона дрхти пред Њим. Ближи се крај овог материјалног света. Људи мисле да су то приче за малу децу и да ће овај свет трајати вечно. Не, ускоро ће овоме доћи крај! И ви ћете бити сведоци тога!“ О животу и кончини старца Гаврила, његовим поукама и чудима, говори Зураб Георгијевич Варази, лекар-хирург, председник Оделења за социјална питања Грузијске патријаршије који је био и лични лекар старца Гаврила.
Са ким превазићи самоћу
“Ја сам сам, и немам никога” – ова жалба се може чути не само од старијег човека, који је сахранио све рођаке и пријатеље, већ и од младих људи чак потпуно успешних. У Библији је написано да је Господ, створивши првог човека, рекао: «Није добро човеку да буде сам» (Пост. 2:18). Заиста, када човек нема с ким да подели своје радости, невоље, туге, онда му постаје веома тешко. Како, дакле, превазићи осећање усамљености и да ли у њему има нешто позитивно?
Не стиди се да се прекрстиш
Не стиди се хришћанине да се прекрстиш са десном руком и три спојена прста пред Црквом када пролазиш, пред светињом, пред иконом на коју наиђеш у дому пријатеља свог, пред оброк да би заблагодарио Господу, пред почетак посла, након завршетка рада, када крећеш негде и када стижеш, када се молиш у цркви или код куће. Нигде се и никада не стиди да се прекрстиш десном руком у славу Божију, јер како ти њега познаш међу људима, тако ће и он тебе познати на небу јер га се ниси постидео!
Какав треба да је Православни мушкарац
Као да ово време није довољно тешко бреме чак и за духовно настројене људе. Поплављени смо чудним, и понекад ненормалним појмовима и обрасцима сексуалности. Живимо у култури повећаног „унисекс“ изопачења, и неморала – на послу, код куће, понекад чак и у цркви. Како се снаћи и (по)остати хришћанин?
Журите да чините добро
Хтели ми то или не, дани земаљског живота прохујаће врло брзо. Када будемо умирали, једино за чиме ћемо зажалити је што смо мало волели, што у милости нисмо били дарежљиви како нам је савест налагала. Стога, драги моји, ми једноставно немамо времена и не треба да размишљамо о великим делима, већ о најмањим и на први поглед безначајним. Један једини осмех, добар, љубазан поглед, мала реч охрабрења и утехе - већ је дело пред Господом!
Послушање духовнику и лична одговорност
Честа је заблуда да сваки благослов или одговор духовника на неко наше питање представља глас самога Бога тј. да чим је духовник неку нашу намеру, благословио или нам нешто препоручио – да је то обавезно и Божија Воља за нас. Господ не жели да ми будемо лутке на концу које ће своју драгоцену слободну вољу предати било коме у руке, па и духовнику и онда без икакве потребе за расуђивањем и духовним сазревањем ићи кроз живот испуњавајући туђе инструкције.