Супружничко уважавање
Иако се уважавање према људима мора изражавати у свим односима, оно се посебно пројављује у браку, где се двоје спајају у једну целину, као што је речено у Светом Писму „и биће двоје једно тело“. Без узајамног уважавања, то јединство може да се испуни мржњом. Зато, међусобно уважавање супружника је кључни аспект који се тиче њиховог породичног живота.
Који пут изабрати
Има један веома кратак стих у Псалтиру у којем се каже: Уклони се од зла и добро чини. И заиста, то је прави поредак ствари јер, није довољно само уклонити се од зла већ је потребно добро чинити. Да би се добро чинило, услов је – уклањање од зла. Примера је много.
Кајин и Авељ
Када се људи свађају, када државе ратују, ми, приметићемо, закључујемо својим ситним разумом да они ратују само због нафте, или због шума, или због воде, новца, или за једно, или за друго... за светски мир и благостање. Тражите, пријатељи моји, духовне разлоге у сваком конфликту. Јер у сваком конфликту постоје духовни разлози, постоји борба добра и зла – вечна борба добра и зла.
Како сам изопшен из Цркве
Мислећи да је све у животу забава и хумор, да је сасвим свеједно да ли хвале или куде, вређају или величају, исмејавају или поштују, људи пречесто губе оријентацију не водећи рачуна о својим речима и поступцима. Много пута последице се или не виде или дођу довољно ''касно'' да се не схвати узрок који је до њих довео. Ипак, дешава се да последице не чекају дуго. Стигну скоро истог тренутка. Тако је било и у случају новинара Кирјакоса Мицотакиса који је лице Пресвете Богородице ''претворио'' у лице пацова.
Косовска битка поново пред нама
Како данас да тумачимо Кнежев позив? Која је то битка пред нама? Против кога и за шта? Тада, пре више од 600 година, борили смо се против највеће силе која нас је притиснула. Данас - није лако да јасно видимо ко нас напада и шта треба да радимо…
Јеванђеље које пече
Књига живота било би најтачније одређење Јеванђеља. Животодајност и чудотворност ове књиге јасна је хришћанима. Њено ишчитавање и усвајање њеног садржаја многе је душе обратило здрављу, целости и вечном животу. Међутим, нису сви спремни а ни способни да у Јеванђељу препознају дамар живота. Има и оних које реч из ове свете Књиге може опећи као најстрашнији огањ.
Египаски хоџа прешао у православље
Након чудесног догађаја, познати египатски хоџа је након чудесног излечења његове ћерке прешао у Хришћанство. Бивши хоџа, а сада обраћени хришћанин, рекао је да је његова мала ћерка патила од неизлечиве болести.
Казивања светог Јеронима егинског
Поуке светих Божијих људи, слободно можемо речи, представљају упутства за употребу живота, али оног живота који ће дати свој род у Царству вечних вредности. Но, те поуке нису само и једино догматски прецизне и теолошки исправне. Оне су плод богатог искуства живљења у Христу, пуне врцавости, свежине и радости којој није могуће одолети.
Навика молитве
Лоше навике се најбоље искорењују добрим навикама и сасвим сигурно могу рећи да нема боље и корисније навике од молитве и приступања Причешћу. Али то су одговорне и озбиљне навике. То нису само речи које кажемо или сат и по који одстојимо. То није само правило које испуњавамо јер нам је неко одредио. Наше срце, ум, душа и тело прилазе Богу и то није мала ствар.
Идејни творац Косовског Завета
Реченица „Умримо како бисмо стекли живот вечни!“, представљала је темељ доцнијег Косовског завета, као завета Срба – слободи, светој косметској земљи, својим прецима и духовним оцима и, наравно, Богу. Она је темељна и свеобухватна порука коју је у свом делу под насловом „Слово о кнезу Лазару“, патријарх Данило III Бањски приписао главном заповједнику српских снага у Косовској бици, кнезу Лазару Хребељановићу.
Колико јасно виде видовити
Способност да се нешто открије из паралелног света не садржи у себи ништа немогуће. Али цео проблем се састоји само у томе ко нам то открива. Из текстова Светог Писма се види да лажна предсказања долазе од демона. При том је важно узети у обзир да демони не знају праву будућност човека, већ поседују препреденија чула, а уз то су и одлични познаваоци људске психологије и понашања. Они чим виде тренутну животну ситуацију, већ су у стању да изграде логичке претпоставке о последицама, што саопштавају спиритисти, а затим и он свом посетиоцу...
Видовданcко Јеванђеље
Беседа Светог Јустина Ћелијског на Видовдан 1966. године, у манастиру Ћелије
Хришћанин у савременом свету
Налазимо се на ручку код колега и због нечега се не подижемо руку, само да се прекрстимо пре ручка. Пролазимо поред православног храма, рука постаје тешка као челик и не можемо да је подигнемо да би се прекрстили. Шта се са нама дешава? Плашимо ли се да ће нас сматрати заосталима, иза леђа нас оговарати или посматрати са неповерењем? Зар се ми верујући бојимо да покажемо своју религиозност пред непознатима, зар се стварно стидимо своје вере?
Добро побеђује
Посматрајући „игру“ добра и зла на позорници живота долазимо до парадоксалног закључка: зло може да постоји само захваљујући добру. Добру, наравно, зло не треба, али злу је добро итекако потребно. То значи да добро може имати бескрајан домет, док зло у суштини само себе ограничава. Зато, зли системи временом теже да се распадну, јер подривају своје сопствено постојање, док добри временом теже да се развијају јер потврђују своје сопствено постојање и постојање њихове околине. Због тога – добро побеђује.
Пред исповешћу
Долазећи на исповест, треба да имамо на уму да не долазимо ради разговора са свештеником о својим животним проблемима и бригама, већ приступамо страшној Тајни: присуствујемо Страшном суду. Господ зна све наше грехе, Он зна да смо непрекидно незадовољни својим животом. Зато, Њему није потребна наша исповест. Она је потребна – нама!
Божји рецепт
Господ нас безмерно воли. Он нам шаље цвеће сваког пролећа и спушта сунце свако јутро. Ако хоћемо да причамо са Њим, Он ће нас слушати. Али, и ако што непријатно и болно добијемо, морамо знати да је и то Његовом “рецепту”. На крају све ће то бити добро по наш живот. Као какав укусни колач.
Престали смо да се молимо
Грешник није просто онај ко греши у смислу да псује, да лако може нешто да украде, да не држи постове, да се опија без мере. Све је то јасно и праведност се ту не може наћи. Али прави, истински грешник, којег је Библија извукла на светлост дана, а Христос разобличио, јесте онај ко себе воли преко сваке мере и ко се слаже да на свет гледа само као на подножје својих ногу.
Усиљена побожност
Живот је озбиљна ''појава'' и зато је одговорност за своје чињење, али и нечињење, благословена со која га чини смисленим и целисходним. Ипак, и у том озбиљном животу има простора да много тога прокоментришемо кроз хумор и смех, јер у њима лежи макар зрно расудљивости које олакшава пут до спознаје како туђих, тако још и више својих, заблуда, погрешака и странпутица. Ни хришћани нису од овога изузети. Напротив.
О нашим данима
Стојмо смерно, стојмо са страхом! – позив је архангела Михаила, упућен свим верујућима свих времена. Држимо оно што нам је предато, са страхом, побожношћу и љубављу! Данашње време, духа Антихристовог, време је у коме се презире старина, традиција, поредак и на све начине се улаже труд да се сваки континуитет природног, доброг, а поготову Светог прекине. Породица, родитељство, поштовање старијих, чедност, поштење, правда, патриотизам, љубав, Косово… – најсветије речи нашег народа – бачене су данас у блато и по њима се гази.
Одговор на молитву
Одговор на нашу молитву треба тражити у ситним, свакодневним догађајима, у томе да већ скоро ишчезла храброст оживи топлим пријатељством, да нам племенитост неке непознате душе учини дан светлим и радосним. То је, ето, један од начина на који нам Бог помаже да истрајемо у патњи, да понесемо свој Крст и наставимо кроз живот...