Богојављење је још један у низу историјских догађаја који јасно и недвосмислено сведоче не само о појави Бога у телу и Његовом уласку у живот човечанства, већ открива да је Бог који се јавља Света Тројица, заједница вечне љубави Оца и Сина и Светога Духа. Осим што сведочи о Себи, очовечени Бог, Исус Христос, уједно одређује и токове предстојеће историје али и открива смисао, суштину те историје чији је крајњи исход живот у Царству Божијем.
Када крштенога обуче у светлу одежду, помаже га божанственим миром и причести Христовим Телом и крвљу, епископ га отпушта и проглашава за чедо Светлости које је тиме постало једно тело са Христом и причасник божанственог Духа. Ми се препорађамо и постајемо синови Божији, небески уместо земаљски, и вечни уместо привремених.
Када на дан празника Крштења Господњег, Богојављења, погледаш на велике масе људи које се слежу у православне храмове и око њих, на гомиле које долазе по свету воду, чини се да готово читав свет верује и иде за Христом. Али, када се дељење богојављенске воде заврши, схваташ да велики број тих људи заправо не иде за Христом, него само за светом водом...
Освећење воде има своје порекло у првим вековима хришћанства, о чему сведоче древни писани извори, као апостолске установе. Освећење воде извршава се помоћу одређених молитава, призивањем Светога Духа, као и крстоликим благосиљањем и погружењем у воду Часнога Крста, што и данас чини елементе сваког водоосвећења. То је свечани обред којем, скоро редовно, присуствује велико мноштво народа.
Сведочанство Василики Плексиде за Фондацију Пријатељ Божији, о томе како ју је Пресвета Богородица спасила током пада хеликоптера грчке војске. Зачудо, седиште Василики није откинуто из олупине, него је овај део хеликоптера уредно исечен - упркос 1200 заковика који су га учвршћивали. Текст свог сведочанства Василики нам је послала мејлом.
Уставши од сна, улазимо у нови дан који пре никада није постојао. И, пре него што ступимо у тај дан непромишљено, случајно, морамо да застанемо и да постанемо свесни, да примимо у своју свест, што је могуће дубље, то да је јучерашњи дан прошао, утихнуо, и да се сада налазимо пред апсолутном новином новог дана, и да нас у тај дан Бог шаље као веснике Њега самог.
Наш опит Божанске славе треба да се изражава у нашем животу посредством испуњења воље Божије, то јест у заповестима, а не преко нетрпељивости према онима који другачије мисле и другачије верују. Грубост често прикрива у себи слабост аргумената, а гордост и охолост – низак интелектуални ниво.
Иако гледање телевизије ствара одређени осећај опуштања, цена је висока: губитак свести. То доводи до пасивног стања повећаног покоравања, попут транса, сличног хипнози. Зато екран служи за манипулацију "јавним мњењем", политичара, специјалних интересних група и рекламних агенција, који ће платити милионе долара да вас ухвате у том стању привремене несвесности. Они желе да њихове мисли постану ваше мисли, што се често и догађа.
Живот у Христу није начитаност, дар лепог говора или цитирање Светих отаца, као ни упознавање са старцима и подвижницима Цркве. Живот у Христу је спознаја воље Божије. Без апсолутног поверења у Њега и предавања себе Његовој вољи, ми, заправо, умиремо у својим гресима.
Многи натприродни догађаји повезани су са покушајима рушења православних храмова ради изградње других "важнијих" објеката. Цркве, и поред пуно покушаја, није било могуће срушити, а „моћници“ који су се одлучивали на овакве кораке, били су принуђени да потчине своју вољу некој другој, вишој и неодољивој моћи. Храмови који су имали посебан значај, али и они који нису имали неку посебну историјску вредност, чудесним догађајима сачувани су од рушитеља, како би подстакли веру у људима, али и показали несаломиву снагу Цркве Христове.
Немојмо тренутно стање у коме смо доживљавати ни као привилегију ни као казну него као стање реално ћу га сагледавати да видим где сам и шта сам. По оној народној у добру се не повиси у злу се не понизи. Кренимо ка већим даровима али подвигом а не пасивним пристајањем на некакве улоге без стваралаштва. И немојмо радити ништа ради стицања себи празне славе, него радимо са љубављу и према Богу и према човеку.
Продаја деце није нова ствар. У прошлости се вршила у робовласничким државама: у фараонском Египту, у Вавилону, у античкој Грчкој, у Сједињеним Америчким Државама. Ипак, у Римском царству је продаја деце која су рођена слободна била забрањена, без обзира на то што је ропство тамо било озакоњено. Продаја живе робе данас на Западу постаје свакодневица: сајмови “Men having babies” су у најскоријој будућности планирани у Њујорку, Сан Франциску и Чикагу.
Kоликo је велика љубав пресвете Богородице, говори прича о једној руској монахињи, коју је посведочио њен духовни отац по њеној жељи, након њеног упокојења. Њу нам је је пренео руски владика Алимпије.
Ја сам први пут чуо за оца Јована када ми је било дванаест година, за вријеме свога учења у гимназији. Ја и сви моји другови замишљали смо га некако неземаљским човјеком, окруженим некаквом тајанственошћу, а у народу и новинама говорило се да у сјеверној престоници Русије живи свештеник –чудотворац, око кога се народ масовно сабира, добијајући исцјељења од његове молитве.
Четири месеца континуираних суза: велико чудо Богородице Утешитељке у Бајрону која већ четири месеца не престаје да мироточи.
Трагедије се дешавају ниоткуд, изненадно, без најаве и времена за припрему. И људи који су верни Богу бивају затечени. Све се окреће наглавачке. Као да Бог нестаје пред њима. Када нам је све по вољи, онда је Добар, но када се све преокрене неумољиво и изненада, онда постоји осећај не само одсуства, него и непостојања Његовог. Ипак, неретко уместо укуса смрти, окусимо јединствено искуство чуда.
Необичан модел за угледање православном мушкарцу је свети праведни Јов из Старог Завета. Заиста, ево човека који је „по Божијем срцу“. Његов живот показује извесне главне особине по којима православни мушкарац може и треба да оцењује себе данас.
Кажу свети Оци да ће Отац небески многе грехе опростити човеку али један никако. Тај грех је – немање радости. Ипак, радости се не може научити уколико је човек не осећа. Зато, у трагању за радошћу помажите се Светим Писмом. У њему има толико места која откривају човеку свет духовне радости, какву вам не може пружити ни једно место на читавој планети.
На данашњи дан мученички је умро свети Стефан. Умро је за Христово име и нашу лепу веру и то у вароши Јерусалиму, где је Спаситељ живео, проповедао и толика чудеса чинио. Не чудимо се томе, јер и божији Апостол Павле каже: Сви који хоће побожно да живе у Христу Исусу биће гоњени. Ако се сетимо историјских догађаја још од створења света, ми ћемо наћи да многи потврђују истинитост Апостолових речи.
Пресвета Дјева је с правом могла рећи ангелу Божијем: ево слушкиње Господње! Највеће савршенство и највећа част, коју може жена достићи на земљи, јесте да буде слушкиња Господња. Величала је Пресвета Богородица псалмима душе своје Бога кроз цели живот свој, зато и њу Бог возвелича изнад херувима и серафима. И нас, малене и грешне, возвеличаће исти Господ у царству Своме, ако се и ми потрудимо, да ово кратко време живота нашег испунимо величањем Бога делима, речима, мислима и молитвама.