Три спрата цивилизације
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Нема Раја без страдања
Мученици су радо ишли на муке, чак и мала деца. Ко се не боји лава и џелата са секиром? Али, они нису гледали лава или џелата, већ Христа, Који се налазио иза лава или џелата и – нису се плашили. Сваки човек кад му је тешко треба да стави Христа као противтежу. Онда ће, као што је у Старом Завету Мојсије горку воду претворио у слатку, и вода искушења добити сласт, ако у њу ставиш Христа, ако Га се сетиш и ако Га ставиш испред себе.
Запиткивачи овога века
Свети Божији пророци старозаветног доба били су људи којима је Бог откривао тајне света и човека. Њихова је мисија била да упозоравају на оно што долази и, свакако, да разобличавају тајне скривнице људских срца. Иако се од њиховог времена до данас много тога изменило, људско срце остало је легло патологије.
Пандемија страха
Страх од заразе је, заправо, страх од смрти. То је суштина свега што нас окружује у овим данима пандемије и што се збива у целом свету. Ми који смо у Цркви, на свој начин, прихватамо и схватамо да смрт и њен жалац није немогуће победити јер Господ наш Исус Христос, дошавши Себе да жртвује, платио је за нас! И то је суштина односа Хришћанина према смрти а кроз то и према пандемији.
Живи, воли, крени ка Богу – данас
Сва суштина духовног живота се своди на то да не пропустимо садашњи тренутак дат нам за спасење. Какав си у својим мислима, жељама, намерама у садашњем тренутку, такав си заправо. Сада, у овом тренутку, бити веран Богу, чувати чистоту душе, искорењивати зло из себе и са љубављу се односити према ближњима - ето шта је хришћански живот.
Преданост вољи Божијој
Постоји у политиколошкој науци једна лекција која носи наслов: раскорак између нормативног и стварног. У свакодневном животу то је растојање између онога како треба и онога како се практично чини. И док ово прво добро познајемо, ово друго скоро да и не постоји. Велики проблем настаје када се нормативно треба применити на стварно.
Свештеници и “свештеници”
Скоро да свако промишљање на тему црквеног живот можемо, ако не да ставимо у контекст искушења које нас је постигло, а оно макар да у њему видимо повод за гласно размишљање. Огромна количина мржње према Цркви, свештенству и вернима наше Цркве, излива се ових заражених дана на друштвеним мрежама. Крива је Црква, криви су попови и криви верни што се причешћују из једне Чаше и једним “прибором”. Није ли то сведочанство о нама и израз става који се негује деценијама уназад?
О тренутној ситуацији: паника или спокој
Када у најтежим тренуцима изговарамо Исусову молитву - Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешн(у)ог, наш ум и душа заштићени су од узнемирења, страха и панике. Имуни систем, на тај начин, аутоматски постаје здрав и добро организован, а антитела муњевито реагују на сваког уљеза - вирус, бактерију, малигну ћелију... и као добро обучена и увежбана војска на време уништавају сваког непријатеља!
Реч утехе усред пандемије
Не би требало да се опиремо мерама које предузима држава, у циљу сузбијања несреће коју видимо у животима многих људи. Погрешно је ићи против државне власти. Требало би да поступамо онако како она каже, јер не тражи од нас да се одрекнемо своје вере, већ само да предузмемо неке мере за опште добро свих људи, да би ово искушење прошло – а то није ни мало неразумно.
Зли дани
Да ли смо већ дојездили до апокалиптичких времена или су ово још само знаци времена који нас упозоравају да је крајњи час да учинимо нешто са сопственом савешћу. Све несреће, знане и незнане, залуђеног данашњег човјека не могу да опамете и да га приведу немоћи његовој. Погордили смо се и поверовали да човек може све, и да нам Бог није потребан. А сада…?
Знаци и опомене
Велика је несрећа ударила на наш народ. Све што је писано дешава нам се. Све што се пророковало на нас се сручило. Сви нас каменују, бацају поругу, траже да се дигне суд на нас, а ми одбрану не тражимо, Бранитељу се не обраћамо.
Пећка Красница и куга
Можда би се могле пронаћи сличности тренутне ситуације, са једним догађајем из 1911. године који се збио у Пећи. Беснела је колера и догодило се нешто што ни данас нико не би могао очекивати…
Има ли места за Бога у закону?
У свом делу ''Браћа Карамазови'' велики Достојевски је кроз свог главног јунака констатовао да тамо где Бог нема – све је дозвољено! Принцип немања Бога загарантован је највишим државним правним актима. Принцип имања Бога – једноставно не постоји (као што не постоји и Бог). Па, хајде да видимо где се налазимо.
Извор чуда
Црква је неисцрпни извор чуда. Узима воду и она постаје освећена, узима хлеб и вино и они се претварају у Свето Причешће. Узима човека као глину и чини га богом. Међутим та чуда многи не виде. Јер, ако би их видели, не би омаловажавали ни мрзели Цркву Христову, него би је волели и поштовали. И не би говорили о њој са презиром као што то говоре.
Како победити раздражљивост?
Једно од најопаснијих стања у које може запасти човек јесте раздражљивост чији је главни узрок неуравнотеженост душе. Неуравнотеженост, пак, по учењу светих Отаца, долази нам од острашћености и надмености живљења. Дакле, сластољубље и гордост су дубински корени раздражљивости. На ову ватру човекове душе, ђаво не пропушта прилику да дада сламу клевета како би људску заједницу још овде на земљи претворио у пакао.
Какав излазим данас пред Бога?
Једнако умире и у гробу труне и онај ко је живио добро и највећа бараба на овом свијету. Једнако умиру и једнако бивају сахрањени у земљу. Не зависи само од наших поступака ни вјечни живот, нити квалитет овога живота. Ми треба да примамо Дарове од Бога. Бог једини може да нас одржи у памети. Једини Бог може да нам одржи животну енергију нормалну и стабилну. А, ко се одвојио од Бога - тај је потпуно изгубљен.
Умни рат
Рат је најпре настао на Небу, како сведочи Свето Писмо. Покренуле су га свете умне силе Божије предвођене архистратигом Михајлом против отпадника. Но, тај се рат спустио на земљу, међу људе, и траје дан-дањи. Њиме руководи богоборна умна сила Сатанина, планирајући и хушкајући људе једне против других и против Бога. Чак је и Сорош у једном тренутку искрености изјавио да је био човек док није постао бизнисмен.
Са вером, без панике!
“Не пада снег да помори свет него да свака зверка покаже свој траг” сведочи мудра народна изрека. Она, заправо, најсажетије говори о догађајима кроз које се у трену осликава стање једног народа. Управо је ово што нас је задесило ових дана непромашив показатељ где се и ми као православни хришћански народ налазимо у односу на Онога чије име носимо – Христа Спаситеља.
Старица
Старачке руке, то су руке које су тешко радиле целог живота. Често се могу видети такве руке код стараца, искривљене од реуматизма, мршаве, с дебелим венама и просто пожелите да их пољубите. Историја ХХ века с његовим колективизацијама, радним данима, ратовима, сиромаштвом, ћутљивим трпљењем, може се учити без читања књига, само гледајући руке стараца који су све то преживели.
Бог нас помаза и запечати
Нема хришћанина без светог крштења, али је истина и то да данас многи људи имају различито поимање ове свете Тајне као и мотиве приступања крштењу. За неке се ваља, неки хоће да се уведу у веру, неки да им се деца смире и не лудују... А, да ли онај који се крштава и сви око њега који присуствују овој Тајни, поимају и да ли дубоко доживљавају смисао онога што се са њима у том тренутку збива?