Зашто човек да буде добар? То је питање које постављамо сви себи, јер данас се зло фаворизује и нуди као могућност да се човек оствари у животу, у бизнису, у каријери, у свим сегментима живота, али то је велика превара. Крајњи циљ човековог живота јесте заједница са Богом. Да би се то постигло, човек треба да извојује победу у најтежој борби, борби са самим собом. Зато се у једној молитви каже: "Сачувај ме Боже од самога себе"' - од осталог ћу се сачувати сам.
Без обзира на наше животне грешке (грех), Бог нас још увек воли. Његова је воља да нико не пропадне, већ да сви људи дођу до покајања и спасења. Наше спасење је од пресудне важности док смо на овом свету, јер, после смрти нема спасења. Како, када и зашто да се спасемо, погледајте у филму „Дан спасења“.
У оквиру "Великопосних духовних вечери" гост Парохије Параговске био је архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета, који је одржао предавање на тему "Жива реч за живе људе". Обраћајући се окупљеном народу, он је говорио о значају Јеванђеља, али и целог Светог Писма за православне вернике, упоређујући поједине догађаје из Светог Писма и Христове поуке са дешавањима у савременом свету.
Филм “Острво” Павела Лунгина је духовна психолошка драма, са изванредним глумачким остварењем Петра Мамонова у улози јуродивог старца Анатолија, који лечи, предвиђа будућност, изгони демоне. Проћелав, крезуб, у подераној мантији и неумивеног лица, отац Анатолиј, оптерећен осећајем кривице, налази се у вечитој потрази за душевним миром и опроштењем давно почињеног убиства којег не може ничим да се ослободи...
Предавање протојереја-ставрофора др Милоша Весина при Храму Огњене Марије - Сремска Каменица - Парагово. Када бисмо хтели себе да оправдамо речима: добро, људски је грешити, ја сам само човек, не треба то чинити, јер човек је велик и драгоцен призив. Нико од нас није савршен; тачно је: људски је грешити – али људски је имати снаге устати и кренути у другом правцу!
У загрљају високих планина, на путу од Ливна ка Мркоњић Граду, шири се росно Гламочко поље. У вријеме Римског царства на овом простору развијао се град Салвијум који се налазио на путу од Далмације ка Посавини, а био је једна од првих колијевки хришћанства, о чему свједоче и темељи базилике из шестог вијека. Недалеко од ових темеља саграђен је и Манастир Веселиње који чува сјећање на 806 српских гламочких новоученика и једну Хрватицу - учитељицу која је покушала спасити српску дјецу, а и сама је пронађена без душе на школском прагу.
Планинска дивља љепота слила се на таласима Бијелог и Црног Рзава са Златибора, Таре и Шаргана све до Вардишта. И баш ту, прије непуне три деценије, у плодној равници, подигигнута је црква која прерасте у манастир Вазнесења Господњег. Али, прије него што се било шта каже о овој светињи, важно је упознати се са историјом српског народа у Вардишту и запитати се гдје су се вјерници Богу молили када ове цркве није било и када се чекало на њену изградњу. Ту се, на првом мјесту, истичу манастир Добрун, црква брвнара у Вагану и Спомен-костурница палим српским војницима у Првом свјетском рату.
У селу Липље код Теслића загрљена високим липама уздиже се средњовјековна немањићка задужбина - манастир Липље. Како је манастир смјештен под брдом Осоја, историја га памти и по називу Осојница, што је често доводило у забуну да су Осојница и Осовица један манастир, а не два, како је у скоријој прошлости откривено. Mанастир датира из периода владавине краља Драгутина Немањића, што се поткријепљује археолошким истраживањима и сличним грађевинским и архитектонским рјешењем са другим задужбинама светог краља, у монаштву познатог по имену Теоктист.
...Велик је Господ, и ваља Га славити, и величанство Његово не може се досегнути...
Мокра Гора у својим њедрима већ вијековима чува испосничку тајну, скривену од вјетрова и од људи. Цркву, приљубљену уз стијене, земљом "река" грли, а небом кишне капи умивају. Зидови, молитвеним сузама натопљени, сачуваше трагове великих подвижника који на пут свој ка Господу кренуше мостом Црне Реке. У таквој светињи и духовном благостању морала је замирисати и ружа из најљепше баште Божије. Ту међу стијенама почивају мошти великог чудотворца и светитеља - Светог Петра Коришког.
Псалам 23 говори о вазнесењу Господњем, о предаји учења незнабошцима и о томе, на који ће се начин они удостојити небеских насеља. Изложивши учење о вери и царству, Псалам поставља питање: Ко ће узићи на Гору Господњу, а већ у следећем стиху даје и одговор: Невин рукама и чисти срцем! Једино таква особа добиће благослов и милост од Господа...
Један од последњих интервјуа Блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија о несагледивим последицама безбожног комунизма, који је попут куге опустошио наш народ и морално и духовно. Сведоци смо тога да су дојучерашњи комунисти постали капиталисти, приватизовали отето користећи власт, као што су то и раније чинили.
Без обзира на тешко време, новчане оскудице, животне проблеме и искушења, која наваљују са свих страна, потребно је знати да се ништа не дешава случајно већ по Божијем допуштењу. Господ је Тај који управља свим приликама. Кад Он изда наредбу и сам ђаво је извршава.
Архимандрит, професор, писац и летописац Јован Радосављевић, био је ученик светог владике Николаја (Велимировића), који је утицао на његово монашко усмерење. У манастир Жичу отишао је уочи Другог светског рата. Завршио је Богословију, а потом и Богословски факултет и постдипломске студије у Атини. Извесно време био је професор у Призренској богословији. Познавао је оца Јустина Поповића који је на њега извршио снажан духовни утицај. Као изванредан познавалац историје СПЦ и сведок драматичних деценија духовног и народног живота, архимандрит Јован, као уман и духовно просвећен, оставио је бројна дела, посебно је цењен као духовник, аскета и ревносни богослужитељ и молитвеник.
Заједница Срба у Чикагу замолила је др Синишу Трбовића, стручњака у неколико области медицине, да одржи предавање на тему утицаја социјалних медија на ментално здравље младих људи. Ово је видео запис његовог предавања одржаног у сали Цркве Светог Ђорђа у Шервилу, Индијани, новембра 2020-те године.
Када би само знали колико нас Господ љуби! Прилепили би смо се к Њему чвршће, интимније... Ево истинитог догађаја о томе колико Провиђење Божије настоји спасити све људе. Ово је поука и за верне и неверне, а нас се толико дојмила да смо је илустровали.
Сведочење академика Матије Бећковића, песника, осведоченог борца за очување српског националног бића и вере Православне о једној “безгробној војсци” издатој од стране савезника и растргнутој у комунистичком терору. О знаним и незнаним јунацима који својим животима платише љубав према Богу и Роду, Краљу и Отаџбини.
Говорећи у цркви Светог Лазара у Ларнаки на Кипру, почетком овог месеца, архимандрит Андреас (Алеме) поделио је сведочење очевидаца о чуду старца Јефрема Филотејског и Аризонског, који је спречио пад грчког авиона лету из Ларнаке за израелску Хаифу у октобру 2017. године.
Никад не презирите створења Божија, ни она најмања, па били то и инсекти јер вам могу спасити живот.
Ако Требиње има свој престо, онда је на том престолу саграђена Херцеговачка Грачаница поред које хор од 57 чемпреса сунцу пјева стихове Јована Дучића тјерајући га да пуним сјајем загрли град вина, културе и платана. Требиње, град који љепотом буди љубомору свакоме ко не живи у њему, родно је мјесто великог српског пјесника и дипломате - Јована Дучића.