Често се чује мисао да је вера узрок сукоба међу људима и да би, без ње, завладао мир. Али православно искуство нам открива дубљу истину: није вера та која рађа поделе, већ срце које се удаљило од Бога. Човек ратује – не због вере или Истине – већ због своје гордости, похлепе и страха. Истинска вера не рађа насиље, већ покајање и љубав према ближњем. Мржњу не рађа светлост, већ срце које је од ње побегло.
Све знамо о свету око нас, а све мање о свету у себи. Зашто нам је наука постала циљ, а не средство? Старац Пајсије о повратку истинском миру кроз духовну употребу знања.
Један неук искушеник дели свој скромни хлеб са Христом на крсту, уверен да Господ заиста долази да вечера са њим. Та проста љубав открива чудо које нико није очекивао. А када се у причу умеша игуман, постаје јасно да Бог понекад преко најједноставнијих људи спасава туђе душе.
Старац Порфирије: Човеку здраве душе откривају се тајне Божије и он познаје вољу Његову у мери у којој Бог то допушта. Али, ово није по аутоматизму и безусловно. Бог ове дарове даје само смиреном човеку свесном да му је све то дато ради тога да би био добар и Христолик.
Иако тврдиш да си добар родољуб, одбацујеш веру у свемоћнога Бога. Знај да они који изгубе Бога из ума и срца, осећају да су разрешени и од својих обавеза, помрачени умом и отровани срцем. Убиство је тада за њих исто тако оправдано као и самоубиство; брак је за њих комедија, љубав према деци глупост, љубав према домовини гадост, а пријатељство само - ортаклук.
Владика Николај: Ходите да би се научили и да би разумели, децо Божја, Ко је извор радости неисказане, оне радости, којом су се радовали апостоли и мученици Христови. Ходите и ви, грешници, јер се то највише тиче вас. Ходите пред језик, који вас не осуђује; ходите под руку која вас милује; и пред очи које плачу за вама. Ходите и чујте и видите, како Он Свемилостиви, поступа са грешницима, - да би радост обасјала срца ваша. Наратор: Весна Павловић
Превише је људи који сматрају да је за однос са Богом довољно само - имати веру у Њега. Али, то је велика заблуда. Вера је тек само почетна станица на путу сазнања, упознавања и коначног сједињавања са Њим. Но, ни тај пут неће одвести до циља без водича - Христа.
Србија вековима опстаје на дубоком корену који је засадио владар који се одрекао круне да би пронашао вечност. Свети Симеон Немања није само историјски јунак из далеке прошлости, већ жива снага која је своме народу дала и челични државни оклоп и светлу хришћанску душу. У његовом избору да земаљску моћ замени монашком скромношћу записан је невидљиви закон по коме и данас препознајемо ко смо и куда идемо. Из те једне одлуке израсли су и Свети Сава и сви наши задужбински манастири, остављајући нам у наслеђе тајну да је вера увек јача од политике, а душа важнија од пролазног царства.
Христос нас учи да је страх од Бога изнад стида од људи. Јер ко се више боји људског суда него Божјег, издаће и самог Бога. Када ти глас савести зашапуће у тренуцима двоумљења, када се суочиш са искушењем да занемариш истину зарад људског одобравања, сети се: Изабери Бога, чак и ако ће те свет исмевати. Јер правда пред Њим вреди више од сваког људског презира.
Потребно је да хришћанин стекне духовно чувство и осетљивост. Иако је Дух Свети један и има многе дарове, Он увек је и свуда исти, не мења се према месту и околностима. Он је дух љубави и мира. Зато је потребно развијати и изграђивати осетљивост према духу Светоме.
Смрт није крај пута, већ само прелазак у свет који је далеко стварнији од овог који познајемо. Свака истинска утеха почиње тамо где престаје сумња у то да нас иза гроба чека неко ко нас воли. Чак и када се чини да је све изгубљено, постоје сведочанства и докази који потврђују да ниједна душа није заборављена нити заиста изгубљена.
Често меримо напредак човечанства проналасцима: брзином интернета, снагом мотора или вештачком интелигенцијом. Али шта ако је највећи дар и циљ човека заправо - задобијање Царства небеског и вечно блаженство? У овом оштром и мудром одговору безименом критичару, Свети владика Николај објашњава зашто Христос није дошао да нам подари „ковачке справе“, већ нешто далеко теже достижно и вредније.
Долази време када ће и неверујући владари схватити да свет без вере не може да опстане. Против Бога не може да се ратује. Статистика је показала да је тамо, где има цркава, мање психопата, мање злочина и криминала, док човек који нема веру, нема никакве кочнице, постаје попут демона. Један стари политичар, комуниста, на питање новинара зашто је комунизам пропао, одговорио је: "ми смо пропали јер смо устали против Цркве".
Бог не тражи велике жртве, већ само мали тренутак искрене одлучности да се не укаља сопствена душа. Један обичан скок у реку из страха од греха или снажан одбијај искушењу могу отворити небо и покренути стварна чуда која мењају живот. Док свет губи осећај за стид и све правда навикама, тихи подвиг чистог срца остаје једини пут којим се заиста среће Христос.
Као и Свети Сава, и Свети ава Јустин је био неуморан проповедник, ширећи реч Божију по српским земљама. Обојица су били духовни гиганти, носиоци и чувари вере Православне. Његова „Молитва Светом Сави“ открива дивљење великом просветитељу, који је уткао Христову љубав у нит српског бића. Дела аве Јустина, прожета духовном дубином и књижевном лепотом, и данас нас подстичу на духовни раст, позивајући нас на пут истине и спасења. Наратор: Маријана Ђерић
Једна од највећих духовних замки у коју упада већина људи јесте недоумица, а онда и револт – зашто неправедни људи добро пролазе у животу док праведници и добри људи страдају! То их наводи да са горчином говоре о Богу, замерајући Му што не учини нешто, не слутећи да није наше да опoмињемо Бога шта треба да чини. Морамо знати да грех сам собом вуче несрећу и пропаст ономе ко га чини и да је због тога добро да ћутимо и водимо рачуна о свом понашању.
Гледате да ме убијете, јер моја реч нема места у вама - говорио је Христос Јудејима (Јн. 8,37). Проповедајући у свету Христову љубав, и Црква све призива ка пуноти Божанског живота. Међутим, људи не схватају овај призив и оглушују се о њега. И као што је Христос био гоњен у овом грешном свету и морао да пострада, тако је и истинска Христова Црква увек била и биће гоњена, и њени пастири убијани.
Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Ако ономе који те је увредио не опрашташ целог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Онај ко је Богом просвећен, када види стрелу увреде која лети према њему, покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Наратор: Маријана Ђерић
Ако човек, по својој слабости, не може да држи заповести, може барем да призна своју грешност. Уместо признања данас се људи труде да своје слабости наметну другима. Такви и православно предање сматрају застарелим и непотребним.
Ти си изнад сваког греха, Ти си пресветло Сунце, Ти си Пречиста, преблага и свемоћна, Теби је својствено да очистиш нас упрљане гресима, као што мати купа децу своју, ако Те смирено позовемо у помоћ; Теби је својствено да подижеш нас, који непрестано падамо, да нас заступаш, чуваш и спасаваш, ојађене од духова злобе и учиш да идемо спасоносним путем, ма какав он био. Наратор: Маријана Ђерић