Као и Свети Сава, и Свети ава Јустин је био неуморан проповедник, ширећи реч Божију по српским земљама. Обојица су били духовни гиганти, носиоци и чувари вере Православне. Његова „Молитва Светом Сави“ открива дивљење великом просветитељу, који је уткао Христову љубав у нит српског бића. Дела аве Јустина, прожета духовном дубином и књижевном лепотом, и данас нас подстичу на духовни раст, позивајући нас на пут истине и спасења. Наратор: Маријана Ђерић
Једна од највећих духовних замки у коју упада већина људи јесте недоумица, а онда и револт – зашто неправедни људи добро пролазе у животу док праведници и добри људи страдају! То их наводи да са горчином говоре о Богу, замерајући Му што не учини нешто, не слутећи да није наше да опoмињемо Бога шта треба да чини. Морамо знати да грех сам собом вуче несрећу и пропаст ономе ко га чини и да је због тога добро да ћутимо и водимо рачуна о свом понашању.
Гледате да ме убијете, јер моја реч нема места у вама - говорио је Христос Јудејима (Јн. 8,37). Проповедајући у свету Христову љубав, и Црква све призива ка пуноти Божанског живота. Међутим, људи не схватају овај призив и оглушују се о њега. И као што је Христос био гоњен у овом грешном свету и морао да пострада, тако је и истинска Христова Црква увек била и биће гоњена, и њени пастири убијани.
Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Ако ономе који те је увредио не опрашташ целог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Онај ко је Богом просвећен, када види стрелу увреде која лети према њему, покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Наратор: Маријана Ђерић
Ако човек, по својој слабости, не може да држи заповести, може барем да призна своју грешност. Уместо признања данас се људи труде да своје слабости наметну другима. Такви и православно предање сматрају застарелим и непотребним.
Ти си изнад сваког греха, Ти си пресветло Сунце, Ти си Пречиста, преблага и свемоћна, Теби је својствено да очистиш нас упрљане гресима, као што мати купа децу своју, ако Те смирено позовемо у помоћ; Теби је својствено да подижеш нас, који непрестано падамо, да нас заступаш, чуваш и спасаваш, ојађене од духова злобе и учиш да идемо спасоносним путем, ма какав он био. Наратор: Маријана Ђерић
Ко воли Господа, увек Га се сећа, а сећање на Бога рађа молитву. Ако се не будеш сећао Бога, нећеш Му се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави Божијој, јер кроз молитву долази благодат Светога Духа. Молитвом се човек чува од греха, јер када је ум у молитви, заузет је Богом и у смирењу духа стоји пред лицем Господа, кога познаје душа његова.
Постоје људи који воде рачуна о томе да не повреде друге људе, да се не осрамоте и не учине нешто неприлично. Ипак, многи се питају како и на који начин створити у себи исту такву врсту осетљивости према Богу. Да чине тако да се пред Господом не осрамоте, водећи рачуна да Њега не повреде.
Старац Пајсије: „Данашња деца, нарочито студенти, трпе огромну штету од сопствених породица.“ Иако вођени најбољим намерама, родитељи својим мотом „нека моје дете има све што ја нисам имао“ заправо несвесно стварају генерацију неосетљивих и животно неспособних људи. Обезбеђен луксуз и живот без труда претварају младог човека у духовног инвалида који индекс користи као подметач за кафу, док му животне прилике неповратно пролазе. Ова застрашујућа истина открива како љубав без расуђивања, уместо да изгради човека, од сопственог детета прави највећег губитника.
Гнев је веома лоше стање духа и наноси велику штету како ономе на коме се излива, тако и на гневљивцу. Али, када неко трпи неправду, а неко други виче и гневи се јер састрадава са њим, тада је то најправеднији гнев. Међутим, ако се гневи јер сам трпи неправду, тада то није чист, па ни праведни гнев.
Често нас збуњује Божије ћутање пред неправдом света. Зашто зло некада изгледа непобедиво, а они који греше живе дуго и у изобиљу? Старац Пајсије нас подсећа да постоји разлика између истинског благослова и „црног просперитета“ који води у понор. Свака мука невиног човека је залог за вечност, док је привидни успех злих само одлагање коначног пада.
У дубини царевине стоји Престо, а пред њим све бледи. Мисли расуте по пољима и стадима позване су да се врате дому, где куца Највећи Гост. Тамо се отварају врата сладосног виђења, где разговор са Царем постаје светлост и мир. Све друго остаје прашина пред вечном славом лица Његовог.
Нема човека хришћанина који се не диви јеванђелским причама о чудесним исцелењима која је Господ наш Исус Христос даривао болнима. Особито су дирљива сведочанства о враћању вида слепима, или прича о исцелењу слепога од рођења. Међутим, мало ко зна за примере чудесног враћања вида које је учинила Његова Пресвета Мајка. Ево једног таквог догађаја.
Један грам праксе тежи је од тоне теорије, говорио је блаженопочивши патријарх српски Павле. Свакако, најбоље педагошко начело јесте начело примера које увек говори више него било које речи поучавања. Међу људима наш живот говори више него све наше речи скупа.
Старац Пајсије Светогорац упозорио нас је на време у коме живимо: Зло више не ради из мрака – оно је изашло на сцену и отворено диригује. Данас се деца заводе брже и јаче него икад, а онима који вуку конце нису свете ни породица ни отаџбина. Резултат је страшан: многи млади уместо Христа за вођу имају рогатог ђавола.
Свети Григорије Чудотворца, епископ неокесаријски је човек који је сопственом усрдном молитвом открио темеље хришћанске догматике. Усред ширења јереси, њему се у чудесном виђењу јављају Пресвета Богородица и Свети Јован Богослов, како би му открили велику тајну. Јеванђелист, по заповести Мајке Божије, предаје Григорију прецизно и непроменљиво учење о Савршеној Светој Тројици, које је потом постало непроцењив темељ вере.
Човек се лако гневи када је он оштећен, али шта се дешава када се гневи због неправде нанете некоме другом? Поука старца Пајсија о томе да гнев који настаје из правдољубља, који је чист и усмерен на одбрану немоћног, јесте гнев који има своје оправдање. То је знак духовног здравља.
О мироточива главо, Светитељу Нектарије, архијереју Божији! У време великог одступништва и безбожништва, побожношћу си просијао и сакрушио главу прегордога сатане, који нас је израњавио. Тога ради дарова ти Христос да лечиш болести неизлечиве, које нас спопадоше због безакоња наших... Наратор: Маријана Ђерић
Осећај отуђења и уверење да је свет окружен злом заправо је честа илузија. Многи се сматрају јединим добрим човеком на путу истине, не знајући да неко сасвим близу дели потпуно исту бол и уверење. Право благо људи је често дубоко скривено, а сусрет два усамљена праведника доноси изненадни преокрет и претвара жалост у радост.
Чудесни сусрети светих Божијих угодника са светитељима, па и самом Мајком Божијом, нису били реткост. Небески житељи су их посећивали како би их укрепили у њиховим подвизима, али и да би им са Неба донели речи истине вере Христове како би их ови ширили у народ и спасавали га од јереси, зловерја и кривоверја.