Смрт није крај, већ прелаз у вечност - то је срж наше вере, вечни одјек Васкрсења. Као што је Христос васкрсао, тако ће и свако тело, иако се распадне у прах, бити обновљено у слави. Свети владика Николај Велимировић подсетио нас је: небеска тела биће чиста, нетрулежна и неизмерно лепша од оних што познајемо - као што цвет надмашује корен из кога је никао. Ако је Бог могао створити свет ни из чега, зар неће моћи да оживи оно што је већ једном дао?
Скоро да нема човека коме љубав према своме пријатељу неће бити нелогична и неразумљива, али, љубав према непријатељу – разгалиће срца само незнатно малом броју људи. У чему се огледа љубав према неријатељу?
Када се молиш Небесним Силама немој да их замишљаш страшнима, недоступнима, немилостивима: не, то су створења прекротка, смирена, благочестива, која воле, доступна и љубазна, радо послушна, блиска онима који их са искреном вером и љубављу призивају у својим молитвама. Њима је врло драго да виде нашу жељу да себе учинимо њиховим суграђанима, чему смо и призвани по благодати Исуса Христа у Пребожанственој Тројици. Наратор: Маријана Ђерић
Један друг Ваш говори Вам непрестано: нема Бога! Једном у узбуђењу ви сте рекли своме бедном другу: Бога има, а тебе нема! И нисте погрешили. Јер они који се одвоје од вечног Животодавца у овоме свету, биће одвојени и у ономе. И тако ни овде ни тамо неће знати за величанственог Створитеља свих створења. А бити одвојен од Њега горе је него не бити... Наратор: Маријана Ђерић
Суочен са неизлечивом болешћу свог вољеног детета, очајни отац је понудио завет Богу. Услишена молитва је као чудо вратила здравље његовом сину. Али, уместо захвалности, отац је смислио лукав план да превари Бога и не испуни свој завет. И дете се потом опет разболи и - умре. У свом одговору, владика Николај каже: Да ти се ништа није догодило због нарушеног завета, ти би безбрижније него икад наставио низати грех за грехом; дете би се твоје привикло твоме грешењу, и временом би обоје изгубили душе. Овако, Створитељ је окренуо твоју неправду на спасење и детета и тебе. Због тога не ропћи на немилост Свевишњега, него му благодари на милости...
Чудотворна заштита Пресвете Богородице испољава се кроз веру и чистоту оних који јој се са поверењем предају. Прича о две девице и њиховој мајци постаје сведочанство о томе како провиђење, праведност и милост увек тријумфују над клеветом и сумњом, а благочешће - над злом.
Хришћанин не сме бити фанатик, већ би требало да има љубав према свима. Онај ко се без духовног расуђивања и ширине баца речима, макар оне биле и исправне, ипак чини велико зло. Такав личи на човека који каменује речима људе мислећи да то чини на неки хришћански начин. Без расуђивања остаје на слову закона, а слово закона - убија!
Има их, има пуно. Да их нема сунце би се јарко угасило, јер зашто би такво скупоцено кандило светлило једном зверињаку.
Када осуђујемо своје ближње, ми сами себи наносимо велику рану. Овога се треба чувати и искупљивати се тако што ћемо осуђивати и корити себе и молити се да Бог буде милостив и онима које смо ми осудили, и нама који смо их осудили. У том случају бићете ређе у прилици да погрешите, а вашем ближњем ће бити лакше да се поправи. Наратор: Маријана Ђерић
Вера је темељ љубави. Без ње, нема љубави према ни према ближњима, ни према свом завичају, ни према својој домовини. Ко не воли Бога, не поштује своје родитеље, своју породицу, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, своју отаџбину. Без вере, срце је празно. А неки данас желе да нам искорене веру, угасе то срце. Не дозволимо им!
„Децо, моја децо...!“ - овај вапај родитељског срца одјекује кроз векове. Колико је суза проливено, савета изговорено, претњи и љутње, а резултат често изостаје. Но, и када све речи буду изговорене и сви савети изређани, остаје нам оно што је требало да буде прво - молитва Господу. Јер молитва није само последња нада, него најмоћније оружје у рукама родитеља.
Када и народни старешина почне да проповеда силу и милост Творца свога, и да безверцима, који нису знали ни за Бога ни за душу, отвори савест, такав рад брзо доноси плодове: престану код људи многа зла дела, ружне навике, злобне и хулне речи. У Светом Писму стоји написано, да ће онај који обрати грјешника са пута заблуде његове, спасти душу своју од смрти и покрити мноштво гријехова.
О, богоносни и свеблажени оци Симеоне и Саво, који сада заједно стојите пред Светом Тројицом и гледате на нас одозго, не заборавите бринути се за нас, народ свој. Не сећајте се зла којима Бога прогневисмо, не срамите се наших нечистота којима грешимо пред Њим и због тога далеко стојимо од Њега, него као чедољубиви оци, свагда нам дајте дарове добре што их од Њега измолисте, јер Његова смо створења, за Њега живимо и јесмо, и осим Њега за другог Бога не знамо. Наратор: Маријана Ђерић
Колико је значајно са каквим настројењем душе се обраћамо Богу, Богородици или светима у молитви? Дешава се да, понекад, осетимо горчину због нечијег поступка и да ту горчину можда и несвесно пренесемо у молитву. Ево и примера из живота светих Божјих људи.
Не тугуј, мајко драга. Грешна је велика туга. Божија је земља и све што је на њој. Ма где да је гроб твога сина, на Божијој је земљи. Кад додирнеш црну земљу пред прагом куће, додирнула си ивицу гроба сина твога...
Врло често нам безазлени и једноставни људи личе на глупе наивчине и незналице па и не слутимо да су то људи који су све своје Господу предали да их Он води немајући своје воље до једино жеље да уђу у Рај. И не слутимо да, заправо, у таквима, безазленима и простима, Господ борави. Зато, велике су и спасоносне молитве ових људи Господу који ради њих и њиховог заступнипта и оне друге спасава.
Како се носити са болом када се драга особа, упркос вашој љубави и жртви, удаљава од Бога и окреће против вас? Владика Николај у писму сестри која тугује због покварености брата открива како љубав, посејана у тишину и молитву, може додирнути чак и најтврђа срца.
Иако Бог непрестано стоји пред вратима свачијег срца и куца, иако је увек са нама, ретко ко од нас има времена за Њега. Све нас окупира, све нам је прече и важније. Не остаје нам времена чак ни за помисао о Њему. А знамо да ма шта предузимали, ако нам са Неба не сиђе благослов Божији, све је узалуд. Зато није паметно оставити га напољу...
Један од најзначајнијих показатеља наше љубави према Богу и Цркви Његовој јесте и подизање светих Божијих храмова у којима верни Христови узносе заједничке молитве за спасење душа и све потребе животне. Одувек су ова места молитве била места одмора и утехе, разумевања и ублажења бола и туге. У њима је приношено све најбоље и најлепше како би човека својом лепотом и миром подсећала на небеске станове.
Може ли новац да купи срећу? Прича о човеку који је 40 година је сањао о повратку кући из далеке земље, о дану када ће као богаташ чинити добра дела. Но, стварност је била сурова. У граду који је некада познавао, умрли сви које је знао из младости. Остала је само празнина и питање: где је његов дом? Ово је писмо Владике Николаја човеку који је све оставио за собом у потрази за богатством, само да би схватио да је право благо на другом месту.