Објављивање туђих грехова
Објављивање туђих грехова и моралних падова већи је грех него онај о коме се објављује. Објављивање туђих грехова није ништа дуго до умножавање греха. По том принципу функционишу и медијска средства и тиме још више загађују духовну атмосферу човечанства.
Хула и хулници
Колико смо пута чули а, вероватно, и сами изговорили реч - хула, а да нисмо сигурни да знамо њено значење. У најкраћем, реч хула означава порицање и презирање Бога и божанских ствари. Овоме можемо придружити и бестидност и искривљавање јеванђелских истина како бисмо оправдали своје зломислије.
Успављивање народа
Говоримо и хвалимо се тиме како смо православни, а од нашег православног живота - ни трага. Ни најстрашнији догађаји нас не могу пренути и покренути на добро. Заправо, као и у доба Ноја, покрећу нас на зло. Народ се успављује, постаје безбрижан и предат забавама.
За незнање нема оправдања
За незнање о духовним темема за нас хришћане није могуће наћи оправдање. Данас, када се Јеванђеље проповеда на све начине, не знати ништа о духовном животу и свему осталом шта га се дотиче, плод је лошег настројења и незаинтересованости, а не немогућности да се до информација дође.
Време себељубља
Живимо у свету испуњеном себељубљем и саможивошћу. Већина људи мисли да је све врти око њих па се и они сами окрећу око себе. У том кругу скоро и да нема места за друге, осим када нам затребају. Проблеми и потребе других далеко су од наших размишљања.
Рад празником
Није празник само на дан када се празнује. У Цркви празник почиње већ са вечерњом службом а то значи да до тог времена ваља завршити све обавезе и послове. Нисмо ли стигли обавити све, урадимо зато више у данима који претходе празнику!
Боље је мало у праведника
Данашњи човек слободу не користи за добро, за освећење, већ за посветовњачење. Зато, све што радимо на такав, недухован начин, нема благослов Божији и не успева. А тај начин, то је углавном рад недељом и празником.
Празновање
Празнујући духовне дане Христос нас истинито васкрсава и уздиже у духовне висине. Али, потребно је не само да не радимо и не мислимо о пословима, већ да се свом душом удубимо у смисао дана у који празнујемо.
Света Литургија
Најједноставније речено, циљ и смисао свете Литургије јесте у светом Причешћу. Ради Причешћа Литургија и постоји, ради њега се и служи. То, са своје стране, подразумева да би хришћанин требало да буде увек спреман, да се на свакој Литургији којој присуствује и сједини са Христом.
Управа у Цркви
Будући да је Црква заједница, то одређује и саборни карактер њеног устројства. У православној Цркви поглавар одлучује заједно са члановима Синода, у манастирима игуман заједно са манастирском управом. Бог просвећује једнога и он је само први међу једнакима.
Суочавање са црквеним проблемима
Живимо у времену изоштрених крајности и великих изазова којих није лишена ни Црква. Унутарцрквени проблеми, па чак и сукоби, су веома опасни и могу довести до озбиљних последица. Те последице су такве да у питање могу довести и спасење људи.
Посветовњачење клира
Свештеник без расе стида лишава се! Овако би се, укратко и у стиху, могло рећи за сваког оног свештеника који занемарјуе свој свештенички призив и службу те полако запада у воде посветовњачења и световњачких навика. Све почиње скидањем расе...
Суд по изгледу
Суд, логика и људска правда не само да су непоуздани партнери него су и велика сметња нашем спасењу. Осим што су својеврсно криво огледало које витопери ствараност, ове три узданице човековог самољубља осујећују и спречавају Божију благодат удаљавајући тиме човека од смисла и циља сопственог постојања.
Богословље или мозгословље
Не постоји техника којом ћемо присилити Духа Светога да се излије на нас, ма какво узвишено и интелектуално мислили и умовали. Само мисао Божија, која је од Духа Светога, има божанско дејство и моћ да мења душе. Зато је велико је зло када своје расуђивање видимо као оно које је од Духа Светога. То је онда мозгословље, а не богословље!
Знање без Бога је пропаст
Живимо у времену у којем је све убрзано, па и човекова размишљања. А та брзина не дозвољава човеку да сабере мисли те отуда велике грешке и промашаји који одгоне благодат Божију од човека. Мислећи да сабира знања, човек без Бога остаје непросвећен а знање без богопознања постаје најтрагичније незнање.
Лукавство
Оштрити ум злобом и не предавати га Богу, значи да га предајемо ђаволу. Многи сматрају да је лукавство нека врста мудрости и не размишљајући да је оно, заправо, савез са злобом.
Стекнимо унутрашњи мир
Најважније је стећи унутрашњи мир, макар се нашли и у највећем метежу и галами. Ако не научимо да у гужви нађемо свој мир, нећемо га наћи ни у спољашњем миру и тишини. Имајући унутрашњи мир ништа нам неће бити на сметњи.
Многобрижност удаљује од Бога
Данас људи не живе једноставно. Компликују себи живот тако што започињу много тога у исто време, исцрпљују се очекивањима и упадају у безразложне бриге. Те бриге су стрепња хоће ли се остварити њихови планови. Очекујући од себе све, рачунајући на своје моћи и могућности, људи се полако удаљују од Бога и на Њега престају да рачунају. А то је погубно за човека.
Негодовање је увод у осуђивање
Оптерећени у свакодневном животу грешкама других људи покрећемо се на негодовање, а негодовање је ништа друго него почетак осуђивања ближњих. Вођени, наводно, некаквим моралним разлозима, добром намером и истинољубљем, започињемо мислени рат са другима у којем не губимо само ми, већ непроцењиву штету наносимо и нашим ближњима.
Имајмо у души доброту и љубав
Човек у себи има такве духовне силе да може да пренесе и добро и зло на своју околину. Чак и један поглед, па и само један уздах, утиче на наше ближње, ма и најмањи гнев изазива зло. Имајмо у души својој доброту и љубав. То преносимо на друге.