Већина младих су отишли у свет. Отишли су са правог пута и немају снаге да се врате. Како им се приближити и вратити их на прави пут? Једино кроз љубав. Љубав ће их разоружати и ослободити.
Докле су дошла данашња деца, ни једну реч не могу да поднесу! Немају у себи поштовања. Родитељи воле децу и све раде из љубави.
Непоштовање, вређање и бестидност су највећи разлози за удаљавање од Божанске благодати. Једном када благодат Божја одступи, ту више нема простора за добро. Имајмо више поштовања и примићемо више Божје благодати.
Данашње генерације суде свему и свакоме.То је дух овога времена који уништава многе ствари. Зар је то твоје да кажеш? Судити Богу је хула на Бога.
Некад су девојке радиле све да би се заштитиле од бесчашћа..Једна девојка из приче је чак била спремна да умре напољу у снегу да не буде обесчашћена. Таквима треба да се дивимо и хвалимо.
Христос не тражи нешто велико да би нам помогао у борби већ очекује оно незнато. О непристојности и неодговорности младих и њиховим искушењима.
У страху је поштовање, а у поштовању је љубав. Поштовање према ближњем доноси усрђе. Кад је човек дрзак - ту усрђа нема.
Наш циљ је да изградимо монашку савест у нашој деци. Требамо их волети али кроз расуђивање, јер, ако "уградимо" лоше навике, онда ће бити тешко да их се касније отарасе.
Млади људи не знају шта хоће, не трпе притиске, а како ли ће тек да се жртвују за друге?!
Радост је у пожртвовању. Бог никада не благосиља лењост. Да би радост наступила човек треба да се жртвује, јер истинска радост долази од усрђа. Човекова мука је саможивост и себељубље.
Људски суд и Божји суд. Правда и неправда. Суд без интереса и са интересом.
Спољашње образовање штети јер потиче високо мишљење о себи. Знање треба да се сједини са духом Божјим да би било корисно.
Знање које подиже до Бога, треба да буде наш циљ. Не остајмо на нивоу природног знања, уздигнимо се до небеског раја. Кад је човек духовно истанчан онда је и образован и смирен.
Дух Свети не силази помоћу технике, него када има предуслова за то, а предуслов је да човек скине рђу са својих духовних каблова, да постане добар проводник...
Кроз науку и зло свет се препунио грехом и потребно је много молитве и труда у руднику душе.
Бриге нас удаљују од Бога јер уз много брига и запошљавања ми заборављамо на Бога.
Много послова доноси много брига. Немогуће је усмерити наш ум на духовно, ако расипамо ум на многобројне послове.