Мера зрелости
Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Ако ономе који те је увредио не опрашташ целог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Онај ко је Богом просвећен, када види стрелу увреде која лети према њему, покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Наратор: Маријана Ђерић
Изабери Бога
Христос нас учи да је страх од Бога изнад стида од људи. Јер ко се више боји људског суда него Божјег, издаће и самог Бога. Када ти глас савести зашапуће у тренуцима двоумљења, када се суочиш са искушењем да занемариш истину зарад људског одобравања, сети се: Изабери Бога, чак и ако ће те свет исмевати. Јер правда пред Њим вреди више од сваког људског презира.
Каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити
Да ли сте икада доживели да вам се оно што дајете другима, врати у истој мери? И Спаситељ нас у то уверава речима: „Каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити“. Ова прича открива како се један трговац суочио са овом истином на неочекиван начин, учећи важну лекцију о поштењу и мери.
Иди и не греши више...
Христово опраштање жени ухваћеној у прељуби је прича о нама свима. То је прича о нади, о другом почетку, о Божјој милости која је увек спремна да нас загрли. Јер, кад те људи не осуде за грех, казну ти не додељују, али грех остаје у теби. Када ти Бог опрости, Он уједно и вади грех из тебе и чини твоју душу чистом. Ето, то је радост која долази од Истине, Правде, Милости и Живота, јер само Господ заиста опрашта. Наратор: Весна Павловић
Не опомињи Бога!
Једна од највећих духовних замки у коју упада већина људи јесте недоумица, а онда и револт – зашто неправедни људи добро пролазе у животу док праведници и добри људи страдају! То их наводи да са горчином говоре о Богу, замерајући Му што не учини нешто, не слутећи да није наше да опoмињемо Бога шта треба да чини. Морамо знати да грех сам собом вуче несрећу и пропаст ономе ко га чини и да је због тога добро да ћутимо и водимо рачуна о свом понашању.
Исаија ликуј!
Током ломљења славског колача, пева се тропар "Исаије ликуј" у част рођења Исуса Христа од Дјеве Марије. На тај начин, Црква нас подсећа да је Христос "хлеб живота", те да уместо гозбе и преједања мрсном храном (упркос посту), слава треба да буде продужетак Литургије и нашег односа са Богом у свакодневном животу.
Богородичин манастир
Пресвета Мајка Божија никада не оставља хришћане без заштите, особито оне који јој се усрдно моле. А тек манастире и оне који се у њима подвизавају? Такве монашке засаде, особито оне Њој посвећене, Она назива својом баштом, чудесно им шаљући помоћ и спасавајући од свакога зла.
Пут Цркве
Удаљени од Христа и дубоко заглибљени у хуку света, наш ум и срце постају све грубљи и неосетљивији за препознавање тајне Цркве и Њене улоге у том истом захукталом свету. Профани човек не осећа Њену светост, а нестрпљивост тог истог профаног човека спречава га да препозна Њено трпељење и жртву као пут којим она ходи до крајњег циља - спасења свих људи. Та Божија тајна којом Црква Духом Светим разумева стварност садржана је у љубави Христовој. Те љубави, нажалост, све је мање у човеку.
Дилема девојке - брак или манастир?
Владика Николај: Монашки живот је за оне код којих нема колебања. Чим се колебаш, кћери, знај да си пре за брак него за манастир. Зато благодари Богу, што ти је сем теснога пута монашкога указао и на један мало шири пут ка спасењу и вечном животу. Пођи, кћери, овим ширим путем, који одговара више склоности твојој, али и на њему са страхом Божијим и свецелим поуздањем у Бога. Јер, знај, и тај лакши пут без Бога је - неиздржив.
Старац Пајсије: црква је једина брана против зла
Долази време када ће и неверујући владари схватити да свет без вере не може да опстане. Против Бога не може да се ратује. Статистика је показала да је тамо, где има цркава, мање психопата, мање злочина и криминала, док човек који нема веру, нема никакве кочнице, постаје попут демона. Један стари политичар, комуниста, на питање новинара зашто је комунизам пропао, одговорио је: "ми смо пропали јер смо устали против Цркве".
Владика Николај: писмо оцу који је свуда тражио лека сину
Гдегод си чуо за неку гатару, ишао си. Ходио си и у Босну хоџама за записе. Кад си их све обишао, разгневивши Онога, Који једини даје живот и здравље, почео си Га тек онда молити. Бог наш брзи је помоћник онима који с целим срцем и пуном вером придају искључиво к Њему. Ако ли се ко моли Богу и демону, остаје беспомоћан, јер Бог му неће, а демон не може - помоћи.
Православно предање
Ако човек, по својој слабости, не може да држи заповести, може барем да призна своју грешност. Уместо признања данас се људи труде да своје слабости наметну другима. Такви и православно предање сматрају застарелим и непотребним.
Гнев праведни
Гнев је веома лоше стање духа и наноси велику штету како ономе на коме се излива, тако и на гневљивцу. Али, када неко трпи неправду, а неко други виче и гневи се јер састрадава са њим, тада је то најправеднији гнев. Међутим, ако се гневи јер сам трпи неправду, тада то није чист, па ни праведни гнев.
Прича о старцу Јовану
Једна од најзначајнијих тековина Цркве Христове, поред старозаветних и новозаветних прича, јесте и својеврсна ризница светоотачких прича и поука која се у виду усменог и писменог Предања баштини у саборној свести Цркве. Свака прича носи макар по једну поуку од огромне важности за наш вечни живот. Тако и прича о старцу Јовану и његовој непослушности.
О последњој жељи
При растанку са овим светом душа тражи само оно што је најбоље у овом свету. А то је: вера и доброта. Јер је доброта твоја боља од живота, вели пророк. (Пс. 63,3). Кад су тако неком умирућем владаоцу говорили о великим људима, сличним њему, он с уздахом рекне: "Не говорите ми о онима које остављам, него ми говорите о онима којима одлазим". Самртник је, дакле, искрен, и тражи изнад свега пламен доброте, да га огреје, осветли и охрабри.
Наш живот говори више од свих речи скупа
Један грам праксе тежи је од тоне теорије, говорио је блаженопочивши патријарх српски Павле. Свакако, најбоље педагошко начело јесте начело примера које увек говори више него било које речи поучавања. Међу људима наш живот говори више него све наше речи скупа.
Научите децу да ишту помоћ Божију
Старац Порфирије: Малом детету говоре само похвалне речи. Но да ли оно тако учи шта о животу и да ли може да правилно реагује ма и на најмању тешкоћу? Чим му се неко успротиви, оно је већ сломљено, нема у њему одважности. Смирење се не стиче само похвалама, већ и суочавањем са изазовима и учењем из грешака. Када дете научи да се носи са својим емоцијама и да тражи Божију помоћ, биће спремно да се суочи са свим изазовима који га чекају у животу.
Прича о слепом
Нема човека хришћанина који се не диви јеванђелским причама о чудесним исцелењима која је Господ наш Исус Христос даривао болнима. Особито су дирљива сведочанства о враћању вида слепима, или прича о исцелењу слепога од рођења. Међутим, мало ко зна за примере чудесног враћања вида које је учинила Његова Пресвета Мајка. Ево једног таквог догађаја.
Живети православно
Старц Пајсије: Наш циљ је да живимо православно, а не само да говоримо или пишемо православно. Видиш, зато једна проповед не поучава, не утиче на другог човека, ма колико да је добра, уколико проповедник не живи у складу са својим речима. Зато говорим мирјанима: Љубите Христа, будите смерни, испуњавајте своје дужности и Христос ће учинити да људи примете вашу врлину. И то сакупљено благо, које ће се изненада открити, много ће помоћи и другим душама.
Пут цркве
Гледате да ме убијете, јер моја реч нема места у вама - говорио је Христос Јудејима (Јн. 8,37). Проповедајући у свету Христову љубав, и Црква све призива ка пуноти Божанског живота. Међутим, људи не схватају овај призив и оглушују се о њега. И као што је Христос био гоњен у овом грешном свету и морао да пострада, тако је и истинска Христова Црква увек била и биће гоњена, и њени пастири убијани.