Христ казе: "Славу од људи не примам". Да ли би титуле и позиције које имамо могле да нас спасу?
Како се поставити када у цркви дође до озбиљих проблема? Крајности увек муче мајку цркву! Добра деца никада неопањкавају своју мајку.
Ми падамо али то није повод да будемо другоме за саблазан.
Кад се клирик поветовњачи постаје кандидат за ђавола. Када клирици постану мирјани, мирјани ће постати демони (св.Козма.)
Свештеник не може никада да затвори врата своје куће. Свештеник не може да одбије овце које прате свог пастира...
Наш циљ је да се спасемо и постанемо калуђери унутар себе. Постати свештеник нас неће спасити, али бити свештеник је Богом дан дар. Много свештеника су пошли погрешним путем славе и новца ради. Две ствари се очекују од свештенија: да није среброљубљив и да има љубави у себи.
Учитељи требају бити благоразумни и примерани у својим поступцима и својој православној вери. Учитељи су дужни да децу науче духовношћу и да их приближе Богу и цркви.
У данашњици обремењују децу незнањем а не уче их страху Божијем. Телевизија и други медији од човека су направили будалу. Чак и разборити људи постају ко магнетрофонска трака.
Данас удаљују децу од цркве и скрећу их са правог пута. Ако деца немају утицај цркве као што је то некад било онда ће се уплести у лоше друштво, и лоше животне навике.
Теорија еволуције је хула на Бога и његово створење. Будимо опрезни и чувајмо веру у Господа нашег створитеља.
Дух безбожности се дубоко проникао у народ кроз образовање. Данашњи систем образовања доноси многа зла. Млади одлазе у иностранство да буду учени од свакојаквих безбожника. Ми смо дужни да се молимо за младе и децу да стекну духовно здравље и врлине радије него духовну штету.
Дотеривањем ми прљамо икону Божју. Да је Бог хтео да будемо другачији он би нас такве и створио. Бог се више стара за душу него за тело.
Поучна беседа страца Пајсиа о младима и њиховом начину облачења
Људима недостаје једноставност. Млади следе светски дух и имају идеале, а немају узоре. На нама је да се понашамо једноставо и да покажемо истиниту љубав.
Данашње генерације, младе цуре и момци, опонашају једни друге не знајући да кроз то показују лош пример хришћанства.
Већина младих су отишли у свет. Отишли су са правог пута и немају снаге да се врате. Како им се приближити и вратити их на прави пут? Једино кроз љубав. Љубав ће их разоружати и ослободити.
Докле су дошла данашња деца, ни једну реч не могу да поднесу! Немају у себи поштовања. Родитељи воле децу и све раде из љубави.
Непоштовање, вређање и бестидност су највећи разлози за удаљавање од Божанске благодати. Једном када благодат Божја одступи, ту више нема простора за добро. Имајмо више поштовања и примићемо више Божје благодати.
Данашње генерације суде свему и свакоме.То је дух овога времена који уништава многе ствари. Зар је то твоје да кажеш? Судити Богу је хула на Бога.