Наш циљ је да изградимо монашку савест у нашој деци. Требамо их волети али кроз расуђивање, јер, ако "уградимо" лоше навике, онда ће бити тешко да их се касније отарасе.
Млади људи не знају шта хоће, не трпе притиске, а како ли ће тек да се жртвују за друге?!
Радост је у пожртвовању. Бог никада не благосиља лењост. Да би радост наступила човек треба да се жртвује, јер истинска радост долази од усрђа. Човекова мука је саможивост и себељубље.
Људски суд и Божји суд. Правда и неправда. Суд без интереса и са интересом.
Спољашње образовање штети јер потиче високо мишљење о себи. Знање треба да се сједини са духом Божјим да би било корисно.
Знање које подиже до Бога, треба да буде наш циљ. Не остајмо на нивоу природног знања, уздигнимо се до небеског раја. Кад је човек духовно истанчан онда је и образован и смирен.
Дух Свети не силази помоћу технике, него када има предуслова за то, а предуслов је да човек скине рђу са својих духовних каблова, да постане добар проводник...
Кроз науку и зло свет се препунио грехом и потребно је много молитве и труда у руднику душе.
Бриге нас удаљују од Бога јер уз много брига и запошљавања ми заборављамо на Бога.
Много послова доноси много брига. Немогуће је усмерити наш ум на духовно, ако расипамо ум на многобројне послове.
Поједноставите свој живот да би одступила напетост. Светска срећа рађа светску напетост.
Оскудица много помаже. Када људи оскудевају тада могу и да спознају вредности тога чега су лишени...
Чувајмо се модерног тока живота који човека нагони да непрестално тражи боље и боље...