„Јастуче Светог Нектарија“ својеврстан је наставак филма „Бог има задњу реч“ у којем смо чули сведочанства лекара о чудесним исцелењима пацијената, које је, савремена медицина, немоћна да их исцели, прогласила неизлечивим. У овом документарцу реч дајемо пацијентима, а они, услед тешке и неизлечиве болести, завапише Богу за помоћ. Чујмо, дакле, из прве руке, како и на који начин их се Господ дотакао.
Прославимо свету Параскеву, заштитницу у невољама, која оставивши пролазни живот, прима вечни непропадљиви, и чија слава и благодат данас чине чуда међу људима. Достојна похвале, она сада стоји пред Христом са мудрим девојкама у небеском дворцу. Њена молитва посредује за све оне који поштују часну успомену светитељке. Наратор: Маријана Ђерић.
Шта је страшније од рата? Миленијумима људи памте Нерона и Ирода као симболе злочина, али светогорски старци упозоравају да је данашња трагедија још дубља – невини животи гашени у тишини клиника. Први пут после дугог ћутања, монаси са Атоса откривају зашто је абортус духовна и демографска катастрофа која води читаве народе у самоуништење – и где лежи једини излаз.
Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама.
У животу помоћници, у болестима исцелитељи, у мукама и тугама утешитељи, то су свети и преподобни чудотворци тумански, Зосим и Јаков. Њихове целебне и чудотворне мошти, као живе иконе васкрслог Христа, привлаче себи хиљаде поклоника који свакодневно притичу манастиру Туману. Народ Божији ово парче Царства Небеског на земљи, с правом, назива још и Ђердапски Острог.
Mанастир светог Великомученика и целебника Пантелејмона у Лепчинцу, спада у древне светиње тзв. Врањске Свете Горе. Подигнут је у незнаним историјским дубинама у пределу у којем су обитавали и подвизавали се пустиножитељи. У наше време обновио га је блаженопочивши архимандрит Пајсије Танасијевић (бивши игуман манастира Хиландара на Светој Гори Атонској) који је у њему окупио братство. Ово свештено место је од давнина познато и као целебно место, место многобројних исцељења многоврсних болести и тегоба народних. С обзиром да је сама црква посвећена светом Великомученику Пантелејмону, чудотворном исцелитељу, кроз сву историју, али и данас, до јавности стижу посведневне информације о чудесним исцељењима која бивају у овој Светињи молитвеним дејством светог Пантелејмона.
Доњехерцеговачко село Пребиловци познато је као једно од најстрадалнијих у свету и, засигурно, најстрадалније у Европи у II светском рату. У њему је од 6. до 11. августа 1941. на најбруталније начине убијено више од 80 одсто становништва овог српског села, њих близу 850, скоро искључиво жена и деце. Злочине су починили њихове комшије, Хрвати и муслимани, служећи геноцидној политици НДХ према српском народу. У знак сећања на овај покољ недужног народа представљамо одломак из документарног филма ''Иродови синови'' објављеног 2016. године поводом канонизације светих Пребиловачких мученика и освећења новосаграђеног спомен-храма Васкрсења Христова у којем почивају њихове свете мошти.
Кад су Срби знали да клекну - знали су и да устану. А кад су Бога заборавили - заборавили су и једни друге. Не постоји српска историја без молитве. Не постоји српска слога без Бога. Ово је песма Светог Николаја - позив да се вратимо молитви, слози и Богу. Док још има оних који знају Коме да се врате, док још у нама има пута до Њега.
Тужно је констатовати да је након више од хиљаду година, Ћирилица код Срба на ивици опстанка. Потпуно доминира једно друго, за нас страно писмо - латиница. Ћирилица је, као знак нашег националног и духовног идентитета, доведена до изумирања. Филм „Ћирилица - српски знак“ открива корене и узроке који су довели до тога.
Данас, када Црква прославља Пренос моштију Светог Николаја Мирликијског, доносимо вам играни филм који сведочи о сили и живом присуству овог великог светитеља, чак и у временима кад је вера била гоњена, а Бог исмеван. Филм „Чудо“ приказује догађај у СССР-у у доба жестоког атеизма, када се 1955. године девојка Зоја Карнаухова „окаменила“ у тренутку хуле на светитеља. То није само прича о казни, већ и о чудесном Божијем одговору на светогрђе, о светињи коју ни век богоборства није могао поништити. Овај филм нас подсећа да свети Никола није само историјска личност, већ живи заступник и сведок - и да је његово присуство, као и некада у Мири Ликијској, и данас стварност.
Хвалим те, Господе, од свега срца на већу праведничком и на сабору. Велика су дела Господња, драга свима који их љубе. Дело је Његово слава и красота, и правда Његова траје довека. Чудеса је Своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ.
Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима па и мени. Велики бранитељу вере Православне, одбрани и нас који твоју Свету веру држимо, и с надом теби приступамо.
У срцу Црне Горе, где се небо спаја са каменом, стоји манастир Острог, дом Светог Василија Острошког. Тамо, где се вера и нада преплићу, одигравају се чуда која и данас немају објашњење и где Свети Василије пружа руку онима који пате. Његова милосрдна снага пробија границе могућег, враћајући здравље и наду онима који су је изгубили. Ово је истинита прича о две душе, које је Свети Василије осветлио светлошћу исцељења, и која открива снагу вере, надмашујући границе немогућег у додиру са Небеским. (Одломци из филма "Јастуче Светог Нектарија")
У животу сваког младог човека појављују се многа питања, а једно од горућих, чак и у Исусово време, било је питање брака, које су људи постављали желећи да сазнају одговор. Данас, незапосленост и нерешено стамбено питање утичу на то да велики број младих одгађа одлазак у брак. И док је број брачних развода у порасту, на другој страни, све је више распрострањен живот „на пробу“, на одређено време, који не обавезује, али зато оштро напада хришћанске вредности брака и породице. О браку говори протојереј-ставрофор др Милош Весин
Ко је овај човек? Имао је, како кажу савременици, глас онога који може говорити боговима и људима и зверима. Имао је очи човека који се сусрео с Богом – лицем у лице, и очи векове старе. Везан за своју земљу и свој народ, највише је био нападан баш од својих сународника, а крај живота морао је да дочека у изгнанству. Ко је, заправо, овај човек?!
Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.
Хиљаду година унапред, још док распеће као окрутна казна није постојало, цар Давид је пророковао и видео Христа распетог на крсту. Ово, као и стотине других библијских пророчанстава о доласку Месије и Његовој жртви, дословно су се испунила у личности Исуса Христа. Између осталих, и Псалам 21.
Овај документарно-играни филм открива невероватан живот блажене Ксеније Петербуршке, њену посвећеност Богу, јуродивост и прозорљивост. Дирљиво сведочанство вере која превазилази границе разума, љубави која не познаје препреке и светитељке која је многима постала заштитница и утеха. Филм редитељке Ане Драницине, уз подршку фондације „Стварање света“ Вјачеслава Заренкова и театра „Килизе“, награђиван је на фестивалима „Свети Владимир“ и од стране Симферопољско-кримске епархије.
Владика Николај: Србине брате, са три стране ударили су зли ветрови на тебе, са севера и запада и југа. Хоће да угасе кандило вере унутра у души твојој. Хоће да прекину везу твоју са родитељима твојим, са прецима твојим, са славом твојом. Хоће да те осиромаше и оголе, да ти душу испразне и учине је пустињом, да те направе празном и пустом, без славе твоје земаљске отаџбине и Небеске. Да ли имаш довољно уља у кандилу твоме, и да ли ти је светло унутра у души твојој? Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој?