Протиче време као река, непрестано односећи године нашег живота. И као што се здравље цени тек кад се изгуби, тако се и вредност живота схвати на његовом измаку када сваки дан, сат, па чак и сваки тренутак постаје изузетно значајан... Учествују: отац Милош Весин, игуман Рафаило Бољевић, свештеник Предаг Поповић и Марко Сандаљ, Фондацијa „Пријатељ Божији“.
За млади брачни пар живот тек почиње - имају толико тога да ураде: да заврше факултет, да изграде каријеру, зараде... Вест да ће добити дете је као гром из ведра неба... Зашто им је оно сада потребно? Усред божићног расположења и предпразничне вреве, поставља се ово незгодно питање које захтева хитну одлуку - задржати бебу или не... Посета лекару постаје најважнија за младу породицу. Догађај који ће одредити читав њихов будући живот! Дирљива божићна прича о томе шта је право чудо и колико га често не видимо, иако смо у прилици да дамо живот другоме, да га сачувамо, ма колико то тешко било...
Манастир светог оца нашега Прохора Пчињског Мироточивог, налази се у самој утроби планине Козјак. Смештен је крај реке Пчиње на рубним деловима некадашњег византијског царства, на размеђи народа и држава које су вековима бориле за превласт. Рушен и подизан, разаран и обнављан, овај манастир спада међу најстарије живе светиње нашег српског рода и Цркве. Највећа вредност ове, скоро девет и по векова старе, монашке насеобине јесу свете нетљене и мироточиве мошти светог Прохора. Точење светог целебног мира не престаје ни данас призивајући својом исцелитељном силом свакога ко истинском вером у Васкрслог Христа притиче светом оцу иштући здравље душе и тела.
Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си угљевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: моли се за нас који поштујемо Твоју часну успомену. Наратор: Маријана Ђерић.
Старац Тадеј Витовнички међу Србима већ слови за светог Божијег човека и уз владику Николаја, аву Јустина и патријарха Павла представља ванредни духовни дар верујућем народу. У овој емисији старац Тадеј говори о себи, поклањајући мудрост, не само садржану у речима, већ и у сопственом примеру. Његово чувено гесло "Какве су ти мисли, такав ти је живот" остаће дубоко усађено у колективну свест модерне Србије као једна од формула спасења.
Патријарх Павле: треба да својим животом тако светлимо да и други људи виде пут којим треба и они да пођу, ако хоће. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима... Један од последњих интервјуа Његове светости патријарха српског господина Павла. Разговор је снимљен у септембру 2005-те године.
У животу помоћници, у болестима исцелитељи, у мукама и тугама утешитељи, то су свети и преподобни чудотворци тумански, Зосим и Јаков. Њихове целебне и чудотворне мошти, као живе иконе васкрслог Христа, привлаче себи хиљаде поклоника који свакодневно притичу манастиру Туману. Народ Божији ово парче Царства Небеског на земљи, с правом, назива још и Ђердапски Острог.
Mанастир светог Великомученика и целебника Пантелејмона у Лепчинцу, спада у древне светиње тзв. Врањске Свете Горе. Подигнут је у незнаним историјским дубинама у пределу у којем су обитавали и подвизавали се пустиножитељи. У наше време обновио га је блаженопочивши архимандрит Пајсије Танасијевић (бивши игуман манастира Хиландара на Светој Гори Атонској) који је у њему окупио братство. Ово свештено место је од давнина познато и као целебно место, место многобројних исцељења многоврсних болести и тегоба народних. С обзиром да је сама црква посвећена светом Великомученику Пантелејмону, чудотворном исцелитељу, кроз сву историју, али и данас, до јавности стижу посведневне информације о чудесним исцељењима која бивају у овој Светињи молитвеним дејством светог Пантелејмона.
Доњехерцеговачко село Пребиловци познато је као једно од најстрадалнијих у свету и, засигурно, најстрадалније у Европи у II светском рату. У њему је од 6. до 11. августа 1941. на најбруталније начине убијено више од 80 одсто становништва овог српског села, њих близу 850, скоро искључиво жена и деце. Злочине су починили њихове комшије, Хрвати и муслимани, служећи геноцидној политици НДХ према српском народу. У знак сећања на овај покољ недужног народа представљамо одломак из документарног филма ''Иродови синови'' објављеног 2016. године поводом канонизације светих Пребиловачких мученика и освећења новосаграђеног спомен-храма Васкрсења Христова у којем почивају њихове свете мошти.
Владико добри, Надо, Творче… Помози, окрепи, осветли душу. Под хитон прими слатки Оче, моју од греха болесну душу. Свемудри Царе слабости ми схвати и због њих све тежа сагресења.. Не презри молење макар и касно, пројави Себе кроз мене црва и дај да слеп видим Те јасно. (Молитву Господу чита глумац Горан Султановић)
Са благословом јереја Јована Рајака, снимљен је спот за песму “Химна Светој Великомученици Марини” као дар Храму Свете Великомученице Марине - Огњене Марије у Сремској Каменици - Парагову.
Господ чује све наше молитве и Њему је све познато, али ништа Он не прима тако радо као молитву грешника који се каје. Послушајте Молитву покајника светог Симеона Новог Богослова. Наратор: Новак Билбија
Многи од нас, тек на самој граници живота и смрти, схватају његову истинску вредност. Суочени лицем у лице са смрћу, тек тада увиђамо да је живот био драгоцени дар, непроцењив поклон који нисмо умели довољно да ценимо. Ово је прича из дугогодишњег искуства и праксе оца Милоша Весина о невероватном путовању једног парохијана од греха ка покајању, трансформацији његове личности, која је на његовом самртном одру, потпуно преобразила његову душу.
Клетву, као и сваки други грех, могуће је скинути само покајањем. То је још и свети Јован Крститељ рекао на Јордану и то не баш благим тоном: „Покајте се породи аспидини"!
На обали ријеке Сане, што пресијеца плодне приједорске равнице, исписана је историја једног манастира и једног народа. Ту су хладни вјетрови немилосрдно насртали на пламен свијеће у намјери да је једном заувијек угасе. Али, и кад би се учинило да тиња и да се њен пламен смањује, она би изнова засијала и освијетлила манастир Клисину и пут српском православном народу. Цркву брвнару су 1942. године опљачкале и запалиле муслиманске усташе. Али, мјештани села Ништавци, и поред великих страдања српског народа, нису заборавили на звоно са великим пожртвовањем купљено 1926. године у Београду. Са згаришта, воловским запрегама, одвозе га и потапају у ријеку Сану. Тако ће оно бити сачувано све до краја рата.
Ава Јустин се сматра једним од највећих плодова српске лозе, раме уз раме са Светим Савом и Светим Николајем. Његове громогласне и потресне беседе као и да данас одјекују међу Србима у овим смутним временима. Архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор београдског универзитета, велики противник свејереси екуменизма, човек који се служио са 11 речника и говорио 4 страна језика, великан српског рода који је пролио потоке суза за свој неверни народ, о како нам је данас потребан. Филм, у продукцији манастира Ћелије код Ваљева, режирао је ђакон Ненад Илић.
Радња филма заснована је на драматичној животној причи великог светитеља и хирурга Војно-Јасењецког Валентина Феликсовича, познатијег као Свети Лука (Kримски), кога РПЦ прославља 11. јуна. Преживео је 1. и 2. светски рат, безбожно време Хрушчовљевог периода, нехумане Стаљинове репресије, страшне године револуције, страхоте бољшевичког терора совјетске власти. Међутим, у сваком тренутку, упркос страшним искушењима, трагичним догађајима његовог личног живота, он је остао прави хришћанин, жртвујући свој живот Богу и ближњем. Некоме је помогао својим рукама, неком вером, али свети Лука није могао да помогне жени коју је волео више од свега на свету...
Пријатељ - велика реч, многи је атрибути красе: "прави пријатељ", "искрени пријатељ", "пожртвовани пријатељ"... Постоји, неђутим, и "сурови пријатељ", о њему беседи архимандрит Стефан.
Тужно је констатовати да је након више од хиљаду година, Ћирилица код Срба на ивици опстанка. Потпуно доминира једно друго, за нас страно писмо - латиница. Ћирилица је, као знак нашег националног и духовног идентитета, доведена до изумирања. Филм „Ћирилица - српски знак“ открива корене и узроке који су довели до тога.
Сећања на старца Гаврила (Ургебадзеу) је филм са благословом Његове Светости Патријарха целе Грузије Илије II, рађен две године, сниман у четири земље и многим градовима. Занимљиве су речи аутора филма: "Током рада на филму било је много искушења, али су сва отклоњена на необичан начин, молитвама старца Гаврила. Радећи на филму, видели смо из сопственог искуства како старац Гаврило уме да воли и како нас учи љубави која је прожимала цео његов многострадални живот."