Патријарх Павле: треба да својим животом тако светлимо да и други људи виде пут којим треба и они да пођу, ако хоће. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима... Један од последњих интервјуа Његове светости патријарха српског господина Павла. Разговор је снимљен у септембру 2005-те године.
О свештена главо, славни чудотворче, светитељу Христов Саво, првопрестониче српске земље, хранитељу и просветитељу.
Свети наш отац Сава је, свакако, тежишна личност наше освештане духовне и културне историје, али ништа мање крајеугаони камен наше државотворности.
Шта ћемо пред Вечност изнети у свету где се млади бахатости радују, а нејаки под туђом чизмом нестају? Изгубили смо се у аршинима блатњаве земље, заборављајући да се Небо златом не купује, нити се истина лажном заклетвом може сакрити. Ово је вапај над временом у коме се Богу не клањамо, а човеку се не радујемо. Пре скоро једног века, Свети Владика Николај је у својој „Небеској Литургији“ видео наше данашње лице – и оставио нам огледало из ког нас позива на повратак. Наратор: Новак Билбија. Одломак из филма "Клетва".
Пре два века, Русији и читавом Православном свету, Богом је био послан човек чије су молитве и пророчанства постали саставни део живота сваког од нас - Свети Серафим Саровски. Великом старцу, пророку и прозорљивом чудотворцу, судбине, не само појединаца, него и читавих народа, биле су познате. Сваку душу читао је као отворену књигу. Ово је филм о његовом животу.
Господ чује све наше молитве и Њему је све познато, али ништа Он не прима тако радо као молитву грешника који се каје. Послушајте Молитву покајника светог Симеона Новог Богослова. Наратор: Новак Билбија
Рођење Твоје, Христе Боже наш, обасја људе светлошћу познања, јер у њој се они који изучаваху звезде, од звезде научише да се Теби клањају као Сунцу правде и да Те гледају са висине истока: Господе слава Теби...
„Свети Мардарије – владика без адресе'' је документарно-играни филм о првом српском епископу првоосноване епархије СПЦ у Америци и Канади; о свепраштајућој љубави човека који је трпео и подносио и онда када је био гоњен од својих. Његов мученички живот и његово нетрулежно тело живо су сведочанство људима о томе шта је најважније за спасење душе и задобијање вечног живота.
„Јастуче Светог Нектарија“ својеврстан је наставак филма „Бог има задњу реч“ у којем смо чули сведочанства лекара о чудесним исцелењима пацијената, које је, савремена медицина, немоћна да их исцели, прогласила неизлечивим. У овом документарцу реч дајемо пацијентима, а они, услед тешке и неизлечиве болести, завапише Богу за помоћ. Чујмо, дакле, из прве руке, како и на који начин их се Господ дотакао.
Протиче време као река, непрестано односећи године нашег живота. И као што се здравље цени тек кад се изгуби, тако се и вредност живота схвати на његовом измаку када сваки дан, сат, па чак и сваки тренутак постаје изузетно значајан... Учествују: отац Милош Весин, игуман Рафаило Бољевић, свештеник Предаг Поповић и Марко Сандаљ, Фондацијa „Пријатељ Божији“.
Прославимо свету Параскеву, заштитницу у невољама, која оставивши пролазни живот, прима вечни непропадљиви, и чија слава и благодат данас чине чуда међу људима. Достојна похвале, она сада стоји пред Христом са мудрим девојкама у небеском дворцу. Њена молитва посредује за све оне који поштују часну успомену светитељке. Наратор: Маријана Ђерић.
Шта је страшније од рата? Миленијумима људи памте Нерона и Ирода као симболе злочина, али светогорски старци упозоравају да је данашња трагедија још дубља – невини животи гашени у тишини клиника. Први пут после дугог ћутања, монаси са Атоса откривају зашто је абортус духовна и демографска катастрофа која води читаве народе у самоуништење – и где лежи једини излаз.
Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама.
У животу помоћници, у болестима исцелитељи, у мукама и тугама утешитељи, то су свети и преподобни чудотворци тумански, Зосим и Јаков. Њихове целебне и чудотворне мошти, као живе иконе васкрслог Христа, привлаче себи хиљаде поклоника који свакодневно притичу манастиру Туману. Народ Божији ово парче Царства Небеског на земљи, с правом, назива још и Ђердапски Острог.
Mанастир светог Великомученика и целебника Пантелејмона у Лепчинцу, спада у древне светиње тзв. Врањске Свете Горе. Подигнут је у незнаним историјским дубинама у пределу у којем су обитавали и подвизавали се пустиножитељи. У наше време обновио га је блаженопочивши архимандрит Пајсије Танасијевић (бивши игуман манастира Хиландара на Светој Гори Атонској) који је у њему окупио братство. Ово свештено место је од давнина познато и као целебно место, место многобројних исцељења многоврсних болести и тегоба народних. С обзиром да је сама црква посвећена светом Великомученику Пантелејмону, чудотворном исцелитељу, кроз сву историју, али и данас, до јавности стижу посведневне информације о чудесним исцељењима која бивају у овој Светињи молитвеним дејством светог Пантелејмона.
Доњехерцеговачко село Пребиловци познато је као једно од најстрадалнијих у свету и, засигурно, најстрадалније у Европи у II светском рату. У њему је од 6. до 11. августа 1941. на најбруталније начине убијено више од 80 одсто становништва овог српског села, њих близу 850, скоро искључиво жена и деце. Злочине су починили њихове комшије, Хрвати и муслимани, служећи геноцидној политици НДХ према српском народу. У знак сећања на овај покољ недужног народа представљамо одломак из документарног филма ''Иродови синови'' објављеног 2016. године поводом канонизације светих Пребиловачких мученика и освећења новосаграђеног спомен-храма Васкрсења Христова у којем почивају њихове свете мошти.
Кад су Срби знали да клекну - знали су и да устану. А кад су Бога заборавили - заборавили су и једни друге. Не постоји српска историја без молитве. Не постоји српска слога без Бога. Ово је песма Светог Николаја - позив да се вратимо молитви, слози и Богу. Док још има оних који знају Коме да се врате, док још у нама има пута до Њега.
Тужно је констатовати да је након више од хиљаду година, Ћирилица код Срба на ивици опстанка. Потпуно доминира једно друго, за нас страно писмо - латиница. Ћирилица је, као знак нашег националног и духовног идентитета, доведена до изумирања. Филм „Ћирилица - српски знак“ открива корене и узроке који су довели до тога.
Данас, када Црква прославља Пренос моштију Светог Николаја Мирликијског, доносимо вам играни филм који сведочи о сили и живом присуству овог великог светитеља, чак и у временима кад је вера била гоњена, а Бог исмеван. Филм „Чудо“ приказује догађај у СССР-у у доба жестоког атеизма, када се 1955. године девојка Зоја Карнаухова „окаменила“ у тренутку хуле на светитеља. То није само прича о казни, већ и о чудесном Божијем одговору на светогрђе, о светињи коју ни век богоборства није могао поништити. Овај филм нас подсећа да свети Никола није само историјска личност, већ живи заступник и сведок - и да је његово присуство, као и некада у Мири Ликијској, и данас стварност.
Хвалим те, Господе, од свега срца на већу праведничком и на сабору. Велика су дела Господња, драга свима који их љубе. Дело је Његово слава и красота, и правда Његова траје довека. Чудеса је Своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ.