Смрт. Неминовно чека све људе. Долази и куца на врата живота свакога човека. Али ми, ипак, упорно одагнавамо и саму помисао на њу. Кажемо: „Важно је данас, сада и овде, а после како год буде. Док траје, нека траје! Уживај, једи, пиј, весели се...“ Но, да ли је тако, јер, пред нама се отвара мноштво питања која нас плаше и узнемиравају: Шта је то смрт? Да ли се њоме завршава, наставља или, можда, тек почиње живот? Куда иду душе умрлих? Постоји ли рај и пакао? Где ће припасти моја душа?
"Три приче" представља значајно остварење и напредак у православној кинематографији. Испричане искрено, топло и са хумором, приче гледаоцу хране душу али га, с друге стране, трјерају и да се замисли над гријехом гордости, те, хришћанским вриједностима понизности и скромности. Често смо толико презаузети самима собом да и не примијећујемо како живот пролази поред нас. Али кад се окрећемо једни од других, окрећемо се и од Христа. Филм „Три приче“ представља наш свакодневни живот на један нови начин и показује нас тачно онаквима какви јесмо.
Овај филм представља наставак филма „Приче“ који је изашао 2011.године. И поново три приче, три разлога да са осмехом осмотримо старе познанике и да се замислимо: у чему су они у праву а у чему нису. Херој прве приче „Кандило“ – искушеник, је исти онај који је ишао на гробље да галами на покојнике. Поново је начинио омашку. „Због чека некога осудиш у томе ћеш и сам пребивати“ - говори старац и за поуку му даје ново послушање: проћи око села са кандилом у рукама, не проливши ни капљице уља и не угасивши пламен.... У причи „Кошуља“ - Марија која је чекала госта Спаситеља, пролази кроз нова искушења. Њој је тешко да сама одржава викендицу, а још јој је теже људима хришћански праштати. Но, Марија не тугује - за зло она ипак добрим плаћа, моли се и очекује чудо. И чудо се догађа... Живели су на једном острву три старца рибара - говори трећа прича „Троје Вас и троје нас“. Једанпут је на броду поред острва пловио свима познати и поштовани архимандрит. Чувши да на острву живе свети чудотворци, решио је да сам то провери. Међутим, када је сазнао да рибари чак „Оче наш“ не знају, почео је да их учи како да се моле правилно. Али ко је кога и чему научио - сами ћете видети... Филм ће бити доступан на ДВД-у након Васкрса. Оригинални назив: „Приче 2“ Година издавања: 2011. Белорусија.
Ево и трећег наставка изванредне кинематографске трилогије ''Три приче''. Тачка ослонца трећег филмског триптиха јесте, заправо, стожер који човекову личност држи у усправном положају - праштање, и то оно које иштемо у Господа, тако што и сами праштамо сагрешења нашим ближњима. Као и у претходне две ''Три приче'', и у овој је посведочена сва сила праштања као најузвишеније лекције живота. Пред посетиоцима нашег сајта су још три реалне животне приче које својом истинитошћу и божанском мекоћом до ганућа доводе савременог гледаоца.
Филм је четврти наставак популарне трилогије Три приче. Као претходна три, и овај део бави се духовним темама нашег свакодневног живота, карактерима и заблудама хришћана, али овога пута на још духовитији и можемо рећи, комичнији начин. Фондација Пријатељ Божији добила је ексклузивно право за његово превођење и титловање. Молимо вас да се за свако постављање овог филма на друге канале или сајтове, обратите уредништву редакције у Минску.
На почетку духовног пута важно да човек не узима на себе више него што може да понесе. Тако је и јунак oвог филма је недавно поверовао у Бога и дошао у манастир да постане монах. Али му није било нимало лако да прихвати духовни живот, јер је о свему имао сопствено мишљење, а у духовном животу сваки напредак се дешава постепено. Ово је прича о његовим тешкоћама током Великог поста...
Филм говори о проблему изумирања руског народа. Исти проблем имају и Срби, али су бројке друкчије. Само у 20-том веку Српкиње су убиле десет милиона нерођене деце! Њихова крв вапије на небу и тражи освету над српским народом.За двадесет година бићемо мањина у Србији, а ако се стопа наталитета не повећа, за 50 година Срба неће бити. Апелујемо на све људе да се истински покају и исповеде за грех абортуса, крсте се ако су некрштени, венчавају се у цркви, рађају децу и живе достојан живот по заповестима Божјим. Филм се не препоручује дечијем узрасту.
Базиран на јеванђељској суштини, овај филм до у детаље сведочи о животу Исуса Христа од рођења до вазнесења. Иако ће неки замерити, можда због западне продукције и осталих могућих догматских грешака у вези са филмом, што са једне стране стоји, баш као и то да нико није достојан да глуми Господа, ипак, ради вишег – мисионарског циља који овај филм ипак обавља, а и због просечно позитивног става православних гледалаца о њему и добрих плодова које је доносио током 34 године од када је снимљен – постављамо овај филм и препоручујемо да га погледате.
И учини да сви, мали и велики, богати и сиромашни, слободни и робови начине себи жиг на својој десној руци или на свом челу. И да нико не може ни купити ни продати сем онога ко има жиг, име звери или број имена. Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери; јер јечовеков број. А њен је број шесто шесдесет и шест”. (Откр.13:16-13:18) Због чега су се све Православне цркве у свету огласиле против увођења нових личних карти и био чипова, иако је то на први поглед, ствар невезана са вером? Зашто је око тако малих ствари дошло до становитих нереда у Грчкој и неким другим земљама?
Када погледате овај филм, схватићете каква опасност прети вашој деци од гледања телевизије и неконтролисаног рада на компјутеру. Сазнаћете какве то последице оставља на психу детета, као и на његов даљни развој. Данас је основни удар тамних сила усмерен на младо поколење и за то се користи огроман новац. Спасити своју децу то је основна дужност сваког оца и мајке. Показујте овај филм у школама, из руке у руку, причатејте о томе... Филм се не препоручује дечијем узрасту!
Документарна тв серија рађена по високим продукционим стандардима, а по књизи Епископа нишког др Јована (Пурића) „Икона Христа -- Људско лице Бога", представља допринос обнови православног иконопоштовања и бољем разумевању православне вере. У продукцији Манастира Острог и Академије СПЦ за уметност и консервацију, снимили су је и припремили за приказивање телевизијски и филмски професионалаци, предвођени редитељем, ђаконом Ненадом Илићем и директором фотографије Драганом Ракићевићем - Цилетом.
О Његовој Светости Патријарху Српском Господину Павлу говоре чланови његове породице, верници као и представници руске, грчке и православне цркве у Јерусалиму. По емитовању емисије, добијен је благослов Патријарха Павла и снимљена је дорађена верзија филма „Живот по јеванђељу" у којој, поред бројних епископа и монаха, о себи први пут јавно говори и сам Патријарх Павле. Емисија је урађена у продукцији информативног програма РТС-а.
Документарни филм “Сећања”, подгрејава успомене на блаженопочившег Патријарха српског Павла, који је био и остао познат по својим делима, љубави, скромности…Једном речју, по свом животу у потпуности посвећеном Јеванђељу, Христу и служби људима. У филму, између осталих, своја сећања износи и некадашњи Епископ нишки г. Иринеј, а данашњи Птаријарх, који је био дугогодишњи сарадник Патријарха Павла кога је познавао од младости и под чијим је утицајем уписао богословију.
Ко је овај човек? Имао је, како кажу савременици, глас онога који може говорити боговима и људима и зверима. Имао је очи човека који се сусрео с Богом – лицем у лице, и очи векове старе. Везан за своју земљу и свој народ, највише је био нападан баш од својих сународника, а крај живота морао је да дочека у изгнанству. Ко је, заправо, овај човек?!
Светосавски свенародни идеал: “Све за Христа – Христа низашта”, нико није у таквој потпуности остварио као свети великомученик Цар Лазар. Учинио је то из чисто еванђељских разлога: “Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека”! Филм се темељи на канонском тексту из збирке Житија Светих, аве Јустина Поповића.
Сваки Светитељ Божји је на себи својствен начин велики и “диван”, јер су сви они постали оно што јесу једино чудесним и предивним Господом Христом. Отац Јован, пак, у своме животу, који је сав у Христу Богу, сједињује у себи одлике многих Светитеља. Он је прави духовни горостас, сасуд пун изобилне благодати Божије, која се преко њега излива на све људе. Његова вера је апотолски света, силна и моћна, којом чини апотолска чудеса и представља нешто много шире и много више, мислима неухватљиво и речима неизразиво. Ма шта и ма колико рекли о њему, увек остаје много недореченог и недорецивог.
„И живот за православље“ је документарни филм о животу блаженопочившег патријарха Варнаве, аутора др Вељко Ђурић Мишине, историчара и специјалисте за изучавање новије историје Српске православне цркве. Филм је произведен 2012. године у продукцији Српског културног центра „Патријарх Варнава“ из Пљеваља (дужина 55 минута) са благословом патријарха српског Иринеја.
Отац Пајсије родио се 1924. године, а подвижник је постао још као младић 1950.г. када се замонашио, а подвизавао се на Светој Гори. Био је духовник хиљадама људи и један од највећих духовника нашег времена. Иза себе је оставио богато духовно наслеђе забележено у писмима и беседама.
Филм о осведоченом духовном старцу и светом човеку на чијем примеру се показала истинита реч Светих Отаца: “Ако видиш неког човека да живи у чистоти и да је испуњен смиреноумљем, човека милостивог, кротког, добре нарави, испуњеног љубављу према ближњем, богољубивог и уопште украшеног свим врлинама, о, како си велики призор угледао! Гледајући тог човека удостојио си се да видиш невидљивог Бога у Његовом видљивом храму, у Његовој икони, која је тај врлински човек”.
Јеросхимонах Сампсон Сиверс, један од најзначајнијих руских духовника двадесетог века, изданак петроградске грофовске породице, личност високог образовања и дубоке духовности, понео је тежак крст духовника и монаха у време најсуровијих комунистичких прогона. Пролазећи кроз голготу комунистичких затвора и логора, тешио је, бодрио и духовно руководио хиљаде душа којима је, у та тешка времена, била потребна подршка и духовни савет. Отац Сампсон је био истински старац, а не просто стари свештеник.