Пчињски Мироточац
Манастир светог оца нашега Прохора Пчињског Мироточивог, налази се у самој утроби планине Козјак. Смештен је крај реке Пчиње на рубним деловима некадашњег византијског царства, на размеђи народа и држава које су вековима бориле за превласт. Рушен и подизан, разаран и обнављан, овај манастир спада међу најстарије живе светиње нашег српског рода и Цркве. Највећа вредност ове, скоро девет и по векова старе, монашке насеобине јесу свете нетљене и мироточиве мошти светог Прохора. Точење светог целебног мира не престаје ни данас призивајући својом исцелитељном силом свакога ко истинском вером у Васкрслог Христа притиче светом оцу иштући здравље душе и тела.
Манастир Клисина (Приједор)
На обали ријеке Сане, што пресијеца плодне приједорске равнице, исписана је историја једног манастира и једног народа. Ту су хладни вјетрови немилосрдно насртали на пламен свијеће у намјери да је једном заувијек угасе. Али, и кад би се учинило да тиња и да се њен пламен смањује, она би изнова засијала и освијетлила манастир Клисину и пут српском православном народу. Цркву брвнару су 1942. године опљачкале и запалиле муслиманске усташе. Али, мјештани села Ништавци, и поред великих страдања српског народа, нису заборавили на звоно са великим пожртвовањем купљено 1926. године у Београду. Са згаришта, воловским запрегама, одвозе га и потапају у ријеку Сану. Тако ће оно бити сачувано све до краја рата.
Стари Брод - зелена гробница
Стари Брод и Милошевићи су места страдања више од шест хиљада Срба, који у пролеће 1942. године нису успели да пређу у Србију преко набујале Дрине и пронађу спас од муслиманских и хрватских усташа. Тако је кањон Дрине постао дом за више од 320 српских девојака које, бежећи од мучења, загрљене скочише у хладне дубине. 22. марта 1942. године, у најмасовнијем покољу на православни празник Младенци, крвави таласи однели су и бебе збачене са бајонета које нису стигле ни прво "мама" да изговоре.
Сибирска дивљина и монаси
Неколико православних монахиња и монаха својом вољом напустило је цивилизацију и одселило се у удаљене сибирске планине. Они немају телефоне, немају везе са целим светом. Ако се разболе могу да умру... У близини њихове колибе већ се налази неколико гробова оних монаха који су преминули ових година...Живот је овде тежак! Хладноћа зими, а лето кратко, пуно комараца и крпеља. Одрекли су се свега, живе једноставно и понизно молећи се за цео свет.
Чудо на Егини
Филм о групи поклоника из Србије која је кренула је на острво Егину да се поклоне пред моштима овог светитеља. Ово је сведочанство о доживљеном чуду и исцелењу од рака кичме.
Сећање на патријарха Павла
Годинама по упокојењу Његове Светости Патријарха српског Павла, његова светитељска мисија не само да не замире, већ као да нараста. То потврђује још један значајан филмски документ: сведочанство о сусрету двојице патријараха у престоном светолазаревском Крушевцу. У септембру 1998. године сусрели су се, на освећењу конака Саборног храма Светог Ђорђа, тадашњи патријарх српски Павле и тадашњи Епископ нишки Иринеј, а касније Патријарх српски.
Храм српских просветитеља (Олово)
На благом узвишењу са ког се, као са високе тврђаве, пружа поглед на околна насеља и путеве што воде ка њима, љубављу и трудом вјерника подигнут је храм Сабора српских просветитеља и учитеља у Олову. Храм су у Другом свјетском рату девастирале усташе и од њега направиле шталу. Након рата извршена је дјелимична обнова, али страдална судбина храм је дочекала и у посљедњем рату у Босни и Херцеговини.
Манастир Завала (Попово Поље)
Храм манастира Завала у Поповом Пољу једини је примјер полупећинског храма на простору Босне и Херцеговине. Као дванаестогодишњи дјечак из Мркоњића у овај манастир долази Стојан Јовановић, потоњи митрополит херцеговачки и чудотворац острошки, Свети Василије.
Свети Василије Острошки исцелитељ
Овог великог светитеља земље српске чак и безбожници поштују и са страхом спомињу његово име. Исцељивао је и још увек исцељује, од душевних и телесних болести, од лудила, од ђавоиманости...У манастиру је много записа у књигама, али је још више неизбрисивих записа у срцима оних који и данас у Острог пристижу у колонама.
Барака на крају града
Наизглед обичан назив „Барака на крају града“ крије кратку, необичну причу о још више необичној цркви, свештенику и парохијанима. Глас о њој одавно је пробио зидове новосадске периферије. Има нешто заиста необично у целој причи око ове „Бараке“, погледајте па сами просудите шта је то...
Манастир Крупа на Врбасу (Бања Лука)
У природном амбијенту насељеног мјеста Kрупа на Врбасу, истакнут на узвишењу изнад насеља којим тече ријечица Крупа, украшена каскадним дијелом водотока и препознатљивим дрвеним млиновима, налази се манастир Крупа. Манастирска црква посвећена светом Илији смјештена је на некрополи са стећцима, која заузима скоро читав јужни дио порте. Међу њима се посебно издвајају два која су украшена крстовима, розетама и полумјесецом те исклесана у високом рељефу.
Манастир Моштаница
На северним падинама Козаре, у долини реке Моштанице, сместила се велика српска светиња – Манастир Моштаница. Посвећен Светом Архангелу Михаилу, кроз историју је био не само духовна, већ и историјска колевка српског народа Моштаничког Поткозарја.
Манастир Житомислић (Мостар)
Манастир Благовијести Пресвете Богородице у Житомислићима – духовно и културно средиште Срба у долини Неретве и најзападнији православни манастир у Херцеговини. Смјештен на десној обали, у најљепшој и најплоднијој котлини гдје виногради и маслињаци богато дају своје плодове. Поред Требињског, названог касније Тврдош, може се сматрати најзначајнијим манастиром у земљи којом је владао Херцег од Светога Саве – Стефан Вукчић Косача.
... Где гавран цвркуће...
Филмска прича о сестринству манастира Ковиље, смештеном у дивљини Старог Влаха и Голије, за који, иако нема изворних докумената, стоји предање да је пореклом из немањићке епохе. Ово је својеврсна похвала монашког живота као најсвеобухватнијег и најчистијег облика хришћанског начина постојања човека. Протагонсти ове мале приче су шест монахиња, које мало више од године дана, насељавају ову свету Обитељ и личним искуством монашког подвига откирвају сву лепоту и узвишеност идења за Христом.
Манастир Веселиње и Гламочки новомученици
У загрљају високих планина, на путу од Ливна ка Мркоњић Граду, шири се росно Гламочко поље. У вријеме Римског царства на овом простору развијао се град Салвијум који се налазио на путу од Далмације ка Посавини, а био је једна од првих колијевки хришћанства, о чему свједоче и темељи базилике из шестог вијека. Недалеко од ових темеља саграђен је и Манастир Веселиње који чува сјећање на 806 српских гламочких новоученика и једну Хрватицу - учитељицу која је покушала спасити српску дјецу, а и сама је пронађена без душе на школском прагу.
Манастир Вардиште (Вишеград)
Планинска дивља љепота слила се на таласима Бијелог и Црног Рзава са Златибора, Таре и Шаргана све до Вардишта. И баш ту, прије непуне три деценије, у плодној равници, подигигнута је црква која прерасте у манастир Вазнесења Господњег. Али, прије него што се било шта каже о овој светињи, важно је упознати се са историјом српског народа у Вардишту и запитати се гдје су се вјерници Богу молили када ове цркве није било и када се чекало на њену изградњу. Ту се, на првом мјесту, истичу манастир Добрун, црква брвнара у Вагану и Спомен-костурница палим српским војницима у Првом свјетском рату.
Манастир Липље (Теслић)
У селу Липље код Теслића загрљена високим липама уздиже се средњовјековна немањићка задужбина - манастир Липље. Како је манастир смјештен под брдом Осоја, историја га памти и по називу Осојница, што је често доводило у забуну да су Осојница и Осовица један манастир, а не два, како је у скоријој прошлости откривено. Mанастир датира из периода владавине краља Драгутина Немањића, што се поткријепљује археолошким истраживањима и сличним грађевинским и архитектонским рјешењем са другим задужбинама светог краља, у монаштву познатог по имену Теоктист.
Црква Светог Илије (Илијаш)
Постојање српског народа широм земаља западно од Дрине исписали су храмови, гробови и мученичке гробнице српских предака. У Илијашу, половином 19. вијека, Срби на мјесту раније цркве брвнаре подижу нови храм посвећен Светом Пророку Илији. Уз храм, отворена је и прва школа на овом подручју чије је проширење нешто касније финансирао лично краљ Александар Карађорђевић. Свака чизма газила је српску нејач на свом овом пространству, а споменици мученицима низани су један за другим како је који рат надолазио. Сваком освајачу Срби би се успротивили и крвљу плаћали борбу за своју Босну и своју слободу. Након егзодуса Срба из Сарајева 1996. године, иако је посљедњи рат увелико завршен, храм у миру је запаљен, а гробови оскрнављени. Потпуно разарање зауставили су грчки војници. Хитна је замјена кровне конструкције и покривача храма. Обнавља се и зграда некадашње школе коју је 1930. године својим средствима подигао краљ Александар Карађорђевић. У овој згради планирана је изградња апартмана који ће бити на располагању вјерницима када буду долазили да посјете гробове својих предака и храм у Илијашу.
Манастир Ступље (Челинац)
На шумском пропланку гдје борова стража никада не дријема и уз појање повјетарца дочекује госта који долази смјестила се средњовјековна светиња - Манастир Ступље. Више од 500 честица моштију светитеља из Русије, Украјине, Грчке, Сјеверне Америке, Србије и других дијелова свијета чувају се у овоме манастиру. Манастир Ступље првобитно је грађен рашким стилом уз исти избор материјала и начин градње као и Студеница, Жича, Милешева и Сопоћани, што су потврдила и археолошка истраживања. Ово је само једно зрно у товару свједочанстава о постојању и духу српског народа у бањалучкој регији и у 13. вијеку.
Манастир Петропавлов (Требиње)
Манастир Петропавлов рођен је у скривеној и маленој пећини, као и сам Христос што је рођен у Витлејемској. За Апостола Павла и његовог ученика Апостола Тита није било мјеста у гостионицама, па су се у овој пећини скривали и пред њеним светим олтаром проповиједали и народ крстили. Ходећи стазама Христовим, манастир ће проћи и своју голготу и своје васкрсење, након ког ће ријеке вјерника хрлити манастирским светињама.