Живимо у времену у коме је породица циљ на који јуриша непријатељ Бога и човека. Против ње се води рат на глобалном нивоу. Ко је његов покретач и ко је у њега уплетен, на који начин и којим се средствима води, како му одолети и како одбранити и сачувати целовитост породице, открићете у најновијем документарном филму Продукције ''Пријатељ Божији'' – ''Породица и светски поредак''.
Речи 22. Псалма добре су у свакој прилици, поготову неприлици и ситуацијама када су искушења највећа, кад нам се чини да нема излаза и да смо остављени сами. Оне нас подсећају да је, васкрсењем Господњим, нечастиви заувек изгубио своју битку и ма колико шкргутао зубима, он више не може наудити онима који су у Христу Исусу.
Иако је молитва привилегија и највећа сила коју је Бог даровао човеку, многи је нису свесни, не познају је и не користе. Неки се, додуше, молитве сете али само у опасности, изненадној тешкој болести или некој несрећи. А има и таквих који, колико год да моле, не виде плодове својих молитвених напора. Бог их, како често кажу, не чује. Ове и сличне недоумице, тема су филма „Помилуј ме, Боже“ у продукцији Фондације „Пријатељ Божији“, чија је премијера на празник Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2015. године.
Ава Јустин: Беседа у Трећу Недељу Великог Поста. „Ко хоће за мном да иде нек се одрече себе и узме крст свој, и иде за мном“. Ја или Христос? Не ја и Христос. А крст носећи да би угодили Господу Христу, да би могли ићи за Господом Христом. Идемо ли за собом, ми не можемо ићи за Њим. Ко се не одрече себе, не може ићи за мном. Нарација: Хаџи Братислав Николић
Своје богато духовно искуство игуман Стефан (Вучковић), настојатељ манастира Велика Ремета, подарио је филму ''Свештеник'' помажући нам да на прави начин схватимо небоземни карактер и суштину свештеничке службе. Видео запис који је пред вама је прилика да се и лично у то уверите.
Благословом, као и стручним знањем и надахнућем протојереја-ставрофора проф. др Милоша Весина, филм ''Свештеник'' добио је преко потребне чињенице које су уграђене у овај документ. Ево целовитог исказа којим је др Милош Весин осликао свештенослужитеље и тиме обогатио наша сазнања о свештеном светотајинству али и о људској димензији служитеља олтара Божијег.
Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј упутио апел српском народу у Канади – да буду јединствени и окупљају се око своје Цркве као око Мајке, да слушају њен глас кроз проповеди свештеника и не заборављају свој језик јер је то корак отуђења и од вере и од народа...
Цивилизацијски домет људске врсте и време у којем живимо најбоље одређују речи преподобног Јустина Ћелијског: Атомска техника и прашумска етика. Колико год је напредак технологије унапредио живот, људи , ипак, нису постали бољи. Будућност целе цивилизације у рукама је човека, а високоразвијена технологија учиниће само оно што он одлучи. Шта урадити и како сачувати себе од напада све агресивнијих технолошких достигнућа, погледајте у филму Игра с чиповима.
Епархија канадска по много чему спада у ред бољих епархија наше свете Цркве. Деца и млади људи у Канади показују већу ревност и бригу према духовним и традиционалним вредностима нашег православног народа што изазива посебно поштовање. Ако нам Спаситељ наш Исус Христос и даље буде био циљ и узор око кога ћемо окупљати и ка коме ћемо усмеравати наше живљење, наша ће будућности бити сигурна, поручио је епископ новограчаничко-средњозападноамерички Г Лонгин.
Привремена забрана управљања епархијом канадском епископу Георгију од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ, свакако не спада у радосне догађаје, али као и многи други у историји Цркве и он представља саставни део црквеног живота. Његово преосвештенство епископ новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин пренео је поздраве његове светости патријарха српског Иринеја верном народу у Канади да сачува мир, слогу, јединство и верност својој Цркви.
Свети Апостол Павле вели: “Ја више не живим, у мени живи Христос”. Ето шта значи одрећи се себе: то значи поништити све своје жеље, све своје човечанско, људско, греховно, и заменити Христом! Ко хоће душу своју да сачува без мене, без мене Христа, изгубиће је; а ко је изгуби мене ради и Еванђеља, тај ће се спасти, тај ће је сачувати за Живот Вечни.
Беседе Аве Јустина препуне су људске, пастирске, духовничке одговорности за људе и народ којима се обраћа. Пре но што га је Господ позвао себи, он је, оставио молбу, жељу и завет да се објаве његове Беседе. Богу хвала, ово завештање и молба су испуњени, тако да нас и данас опомињу његове громогласне речи : “Српски народ ''испраног мозга'' од комуниста, и даље не види истину, и даље срља у пропаст, а мисли да иде ''у корак са цивилизацијом''.
Певајте Господу песму нову, певај Господу, сва земљо! Певајте Господу, благосиљајте Име Његово, јављајте од дана на дан спасење Његово.
Поштедите ме коца и конопца и разапните ме на врху планина ко ваши праоци што су мог Праоца Исуса Христа Назарећанина. Ја ћу да гледам а ви зажмурите иначе ће вам се очи распрснути од сјаја мог лица Само, пожурите што пре ме разапнете пре ћу васкрснути!
Ево дана када се силом и дејством Духа Светога, од Деве, Пресвете Богородице, роди Спаситељ света! Ево дана, када нас витлејемски догађај подсећа да за срећу није потребно много, тек - дар живота и љубав ближњег. Зато и овом видео честитком упућујемо позив - вратимо Божићу изгубљени смисао.
Живимо у времену за чији карактер можемо слободно рећи да је комерцијалан. Скоро све вредности меримо новцем и степеном задовољства и пријатности. То лагано доводи до потискивања нашег осећаја за Бога као вечне вредности, јер и Њега све чешће посматрамо као повод комерцијалном. А Бог само једно жели – да се усели у наша срца.
Беседa са свештеником Илијом Шугајевим, старешином храма Архангела Михаила, у граду Талдому, намесником цркава Талдомског округа.
Хвалите Господа на небесима, хвалите Га на висини. Хвалите Га, сви Анђели Његови, хвалите Га, све војска Његове!
Манастир Сопоћане, дом Свете Тројице, подигао је краљ Стефан Урош И (1243-1276) недалеко од извора реке Рашке. Манастир се налази на 17 км западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњевековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек дело уметности, што је много година касније, Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика.