ОВИ свети мученици пострадаше за Господа Христа уморени на разне начине.
ПРЕПОДОБНИ Игњатије почео се подвизавати као монах у Кириловом Бјелозерском манастиру. Затим на педесет врста од града Ломска он устроји Спаску пустињу. Али волећи усамљеност, преподобни Игњатије се удаљи одатле на обалу реке Саре у Вадожку област. За ревнитеље монашког живота који се и ту стекоше око преподобног Игњатија, преподобни подиже цркву у част Покрова Пресвете Богородице и основа Богородичин манастир. Престави се преподобни 1592. године. Свете мошти његове почивају у цркви Вјадожске пустиње.
ПРВО име се помиње под данашњим датумом (28. децембра), а друго под 31. мајем, према синаксару Софронија Евстратијадиса. Ова светитељка се наводи као кћи светог апостола Петра.
Рођена браћа, родом из Палестине, врло образовани у светској мудрости и у мудрости духовној. Монаси у обитељи Светог Саве Освећеног, потом и презвитери. Страдаше љуто за иконе у време три цара: Лава Јерменина, Михаила Валвоса и Теофила. Безумни Теофил својим рукама их туче, и нареди, те им се гвожђем нацрташе по лицу подсмешљиви стихови, због чега су и прозвати Начертани. Бачени у тамницу у граду Апамији Витинијској. Теодор ту сконча од мука и рана. Теофан ослобођен у време Теодора и Михаила, и постављен од патријарха Методија за митрополита никејског. Свети Теодор сконча 833. године. Ова дивна браћа пострадаше за Христа, и примише дивну награду од Христа у бесмртном царству светлости.
Свети Теодор беше родом из Цариграда, где и доби своје васпитање. Када стиже у зреле године, он би због своје велике побожности и великих врлина рукоположен за презвитера Велике цркве. Затим постаде сингел и скевофилакс. После смрти ондашњег патријарха Цариградског Константина, блажени Теодор би приморан од самог цара, и од целог сената, а нарочито од сабора свештених архијереја, да се прими патријарашког положаја, и тако би хиротонисан за патријарха Цариградског. Но након неког времена, под утицајем пакосних клевета његових непријатеља, он би свргнут с патријарашког престола. Али потом истина однесе победу, и свети Теодор би поново уведен на патријарашки престо. И после богоугодног управљања Црквом у току две године и три месеца, он у миру отиде ка Господу.