Свети новомученик Атанасије Солунски
21.09.2025.

Свети новомученик Атанасије Солунски

Родом из села Колиакија из околине Солуна. Као дечака отац, који се звао Полихрус, и мајка, која се звала Лулуда, даду га на школе. После школе у Солуну отишао у Свету Гору и продужио школовање у манастиру Ватопеду. Из свете Горе он оде у Цариград, па у своју постојбину Солун. Тамо, пошто је знао турски и арапски, Атанасије често разговараше са неким Турцима о вери. Једном он изговори пред њима муслиманско исповедање вере. Они одмах објавише да је он тиме примио њихову веру и потурчио се. Иако се Атанасије бранио, они га дохватише и одведоше судији, и оклеветаше како је он, тобож, примио ислам. Судија и присутне аге покушаваху да Атанасија обећањима и претњама одвоје од Христа. Атанасије неустрашиво изјави да је хришћанска вера једино истинита и даје спасење.


Свети преподобни Лукијан
21.09.2025.

Свети преподобни Лукијан

Родом из Галича у Кострумској губернији; примио монаштво у Рождество-Богородичином манастиру, близу Перејаславља Зељеског. Затим прешао у Александровски крај и настанио се у шуми крај старе запуштене цркве са чудотворном иконом Рождества Пресвете Богородице. Убрзо се рашчу за Лукијанов пустињачки, свети живот и к њему се стадоше стицати побожни људи и примати од њега постриг. Пошто се увећа братсво, црква би поправљена и образова се манастир. Изгнан из манастира због непријатељских клевета, преподобни Лукијан се врати на заузимање угледних људи. Он основа и Успенски женски манастир, и бејаше под његовим духовним руководством. Строг подвижник, преподобни Лукијан се одликоваше даром речитости и даром прозорљивости. А када у дубокој старости осети предсмртну изнемоглост, преподобни Лукијан нареди да га унесу у цркву и он се дуго мољаше пред чудотворном иконом Богоматере, поверавајући Јој заштиту обитељи од видљивих и невидиљивих непријатеља. Затим га изнесоше из цркве, и по његовј жељи положише на траву, и братија му прилажаху и примаху од њега благослов. Преподобни Лукијан се престави ка Господу 1655. године.


Празник чудотворне иконе пресвете Богородице
21.09.2025.

Празник чудотворне иконе пресвете Богородице "Знаменија-Курске"

Ова света и чудотворна икона Мајке Божје би чудесно нађена 1295. године на обали реке Тускоре, у Курској губернији, код корена једног дрвета. Ту одмах потече извор чудотворне воде. Рилски кнез Василије Шемјака, кога Богородица исцели, подиже овој светој Икони диван храм у граду Рилску и од тада би установљен овај празник пресвете Богородице "Знаменија Курске" на дан 8. септембра. Многа чуда су се десила од ове свете Иконе, на спасење верних и удивљење неверних.


Свети мученици Руф  и Руфијан
21.09.2025.

Свети мученици Руф и Руфијан

Скончали за веру Христову мачем посечени.


Свети мученик Севир
21.09.2025.

Свети мученик Севир

Пострадао за Господа мачем посечен.


Свети мученик Артемидор
21.09.2025.

Свети мученик Артемидор

а веру своју у Господа овај свети мученик сажежен у огњу.


Свети Софроније епископ Ахталије у Грузији
21.09.2025.

Свети Софроније епископ Ахталије у Грузији

Рођен у Понту 1738. године; монаховао у манастирима свога краја, затим служио као свештеник у Грузији, где је потом постао и епископ Упокојио се у миру. Свете мошти му откривене 1824. године.



Свети преподобни Лука
20.09.2025.

Свети преподобни Лука

Почетком деветог века у Мунтанији, у Малој Азији, недалеко од старе Триглије, пониче Спасова обитељ, звана "Дубоки поток", која се прослави подвижничким животом својих житеља. Трећи игуман ове обитељи бејаше преподобни Лука. Добро се подвизавајући и начинивши себе обиталиштем Светога Духа, он у миру предаде Господу чисту душу своју, крајем десетога века.


Свети мученик Созонт
20.09.2025.

Свети мученик Созонт

Родом из Ликаоније свети Созонт беше пастир оваца и држаше се у свему закона Божјега, и поучаваше врснике и другове своје вери благочестивој. Према неком виђењу он сазнаде, да му ваља мученички пострадати за Христа. У то време беше велико гоњење хришћана у оближњем граду Помпеопољу од стране некога Максимијана игемона Киликијског. А у граду беше идол неки златни, коме се незнабошци клањаху. Созонт остави своје овце, оде у град, уђе у храм незнабожачки, па одломи руку од златнога идола, раздроби је и раздаде сиромасима. Наста велика узбуна у граду због тога, и незнабошци почеше тражити кривца. Да не би неко други пострадао због његовог дела, Созонт се упути игемону и објави себе као хришћанина и учиниоца онога дела. Мучитељи га најпре тукоше, а потом обесише о дрво и стругаху гвозденим четкама, а када већ беше на издисају, ставише га на огањ, где Созонт свети предаде своју свету душу Богу. Пострадао око 304. године. Мошти његове чудодејствоваху, и над њима беше подигнут храм во имја светог Созонта.


1 104 105 106 107 108 2.217