Свештеномученици Кукша и Пимен посник
Обојица монаси Печерског манастира. Кукша с успехом проповедао Јеванђеље Вјатчанима и крштавао их. Једног дана нападну га незнабошци и посеку, са учеником његовим. У том часу Пимен посник стајаше на служби у Печерском манастиру, па провидевши духом смрт свога ученика и друга Кукше узвикну: „Брат наш Кукша данас је убијен за Јеванђеље”. И рекавши ово и сам издахну 1113. године.
Свети Либерије Епископ Римски
За време цара Констанција (337-361 г.) и Валента био епископ Римске Цркве (352-366 г.). Због одбране Никејске вере и светог Атанасија Великог био прогнан у Тракију (од 355-358 г.), где је једно време поклекнуо притисцима аријанствујућих епископа и цара, да би се вратио у Рим. Али се затим покајао за то и био опет исповедник вере православне. Упокојио се у миру 366 године.
Свети преподобни Теоклит
Преподобни Теоклит беше родом из Цариграда, по занимању магистар. Оставивши свет отиде у гору Олимпску (у Малој Азији) где се замонаши, и после дугогодишњих подвига, мирно се упокоји у Господу. (Спомен му наводи Патмоски кодекс број 266).
Свети мученик Фанурије
Непознато када је живео и страдао за Христа. У 14 веку пронађен му на острву Родосу, при копању око градских зидина, стари храм и дивна икона која га приказује младог и многострадајућег за Христа. Митрополит Родоски Нил (1355-69 г.) обнови му храм и написа службу и постави Мученикову икону на поклоњење свима. Многа је чуда од тада учинио и непрекидно чини свети Фанурије свима онима који га усрдно призивају са вером.
Света мученица Антуса Нова
Свету Антусу обукоше у костретне рите, и камен јој везаше о врат, па је бацише у бунар, и тако света мученица сконча.
Свети Аркадије цар Византијски
Спомен овог праведног цара грчког (395-408 г.) врши се у Јерусалимској Цркви (према Јерусалимском Канонарију, страна 105, издање архимандрита Калиста), заједно са светим Мартиријем.
Свети мученици Атик и Сисиније
Свети мученици ови пострадаше заједно за Христа мачем посечени.
Свети преподобни Ивистион
Очистивши се својим сузама преставио се у миру, у место где нема суза ни уздаха.
Свети мученици Адријан и Наталија
Муж и жена, обоје од племенита и богата рода из Никомидије. Адријан беше начелник претора и незнабожац, а Наталија потајна хришћанка. Обоје млади, и живљаху у браку свега тринаест месеци до мучеништва. Када опаки цар Максимијан посети Никомидију, нареди да се хришћани хватају и на муке стављају. Близу града у једној пећини беху скривени двадесет три хришћанина. Неко их достави власти, и бише љуто шибани волујским жилама и штаповима, па онда бачени у тамницу. Потом их изведоше из тамнице и доведоше претору, да им имена попише. Адријан посматраше ове људе, измучене но трпељиве, мирне и кротке, па их закле, да му кажу, шта они очекују од свога Бога за толике муке претрпљене. Они му говораху о блаженству праведних у царству Божјем. Чувши то и опет посмотривши те људе Адријан се наједанпут окрете писару и рече му: „Запиши и моје име са овима светима, и ја сам хришћанин!” Када за то чу цар, упита Адријана: „Да ниси с ума сишао?”, на што Адријан рече: „Нисам с ума сишао него сам к уму пришао”. Чувши за ово Наталија, веома се обрадова, и када Адријан са осталим сеђаше окован у тамници, она дође и служаше им свима; а када мужа њеног шибаху и мучаху разним мукама, она га храбраше да истраје до краја. После дугих мука и тамновања нареди цар, да се однесе у тамницу наковањ, и да им се чекићем пребију и ноге и руке. То би и извршено, и Адријан са двадесет три часна мужа издахну у претешким мукама. Мошти њихове пренесе Наталија у Цариград, и тамо их чесно сахрани. После неколико дана јави јој се свети Адријан сав у светлости и красоти и позва је да и она пође Богу, и она мирно предаде дух свој Богу.