Освећење Храма светог Јована Богослова
Храм Светом Апостолу и Еванђелисту Јовану Богослову подигао је у Цариграду, близу Велике цркве (Св. Софије), цар Јустинијан I (527 - 565 год.).
Свети мученик Елеазар
Главу му запалили огњем; и тако свети Елеазар пострадао за Госпда.
Свети Тимотеј чудотворац, епископ прикониски
Живео свето и богоугодно, еписковао у време цара Јустинијана Великог у 6 веку.[17] Многе нечовечне нарави и страсти своје пастве исправио својом кротошћу и светошћу. Молитвом својом исцелио бесомучну кћер цареву. Царица Теодора мати подигла му зато по престављењу храм, где су му и свете мошти положене.
Свети мученици Мина и Минеј и остали с њима
Пострадали мачем у Виглетији близу Бакарних врата.
Свети мученик Папа Нови
Завезан у врећу и стављен у котарицу, па бачен у море; и тако пострадао за Господа.
Седам Макавеја, Соломонија, матер њихова и Елеазар, свештеник
Пострадаше сви за чистоту вере израиљске од цара Антиоха, званог од једних Епифанос (просветљени), а од других Епиманис (безумни). Због великих греха у Јерусалиму, а нарочито због отимања око власти архијерејске, и злочина, учињених приликом тог отимања, попусти Бог велику беду на свети град. Антиох хтеде пошто-пото да наметне Јеврејима идолопоклонство јелинско на место вере у једнога живога Бога, и чињаше све у томе правцу. Помагаху ту његову мисао и неки вероломни архијереји и друге старешине јерусалимске. Једном дође сам цар у Јерусалим и нареди, да сви Јевреји једу свињско месо, противно закону Мојсијеву. Јер једење свињског меса беше очигледан знак, да се неко одрекао вере израиљске. Старац Елеазар, свештеник и један од седамдесет преводилаца Старог Завета на грчки језик, не хте јести свињског меса. За то би мучен и у огњу спаљен. Враћајући се у Антиохију, цар узе собом седам синова, званих Макавеји, и мајку њихову Соломонију. Седам браће Макавеја зваху се: Авим, Антонин, Елеазар, Гурије, Евсевон, Алим и Маркел. На очи мајке опаки цар мучаше једног по једног сина, дерући свакоме кожу с лица и бацајући их потом у огањ. Они сви храбро претрпеше муке и смрт, но вере се своје не одрекоше. Најзад и мајка, када виде и свог последњег трогодишњег сина у огњу, и сама скочи у огањ и изгори, предавши душу Богу. Сви чесно пострадаше за веру у једног живога Бога око 180. године пре Христа.