Девојка из Антиохије. Живела у дому неке Савине, сенаторке, коју приведе вери Христовој. Чувши за њу неки Вирил, мучитељ хришћана, нареди те је доведоше преда њ. Пошто Серафима оста непоколебљива у вери својој, нареди мучитељ, да се баци у тамницу, и посла неке младиће, да с њом преноће и да је оскврне. Серафима се Богу мољаше у тамници, кад младићи стигоше пред тамничка врата. Ту наједанпут забљешта пред њима ангел Божји с мачем у руци, и они падоше као мртви, потпуно несвесни и раслабљени. Сутрадан мучитељ замоли Серафиму, те молитвом поврати младиће к свести. Приписујући све ово мађијама, Вирил нареди, те ову свету девицу најпре жегоше свећама, а потом је бише штаповима. Но кад њу бијаху, одломи се један комад штапа, одскочи и удари Вирила у очи, од чега он ослепи. Најзад мачем одсекоше главу овој Христовој слушкињи, и она предаде дух свој Богу. Благочестива Савина чесно погребе њено тело, од кога поче тећи исцељење многима. Пострада света Серафима у време цара Адријана (117-138).
Млада удовица са троје деце. У Солуну, заједно са светом Анастасијом (22. децембра), Теодотија се трудила на делу Божјем, предана потпуно животу благочестивом. У време гоњења Диоклецијанова, на смрт осуђена, и заједно са својом децом бачена у пећ огњену. Душе њихове свете винуше се у небеску домовину.
Персијанац, родом из једнога села, Арбукета. У својој тридесетој години дошао у Мцхет град, и ту видећи како хришћани живе и верују, прими крштење. Мучен за Христа и посечен у Тифлису 589. године. Мошти његове почивају у саборној цркви у Мцхету и дају исцељење верујућим.
Пострадали за веру Христову сагорени у огњу.
Ступио на престо 674 године, и у миру се упокојио 676 године.
Син цара Теодосија Великог, веома побожан; царовао од 408-450 године. За време његове владавине царевина његова "постала као Црква". У његово време би одржан Трећи Васељенски Сабор у Ефесу 431 године. Преставио се 450 године.
Светог Сергија Радонежског ученик; први настојатељ основаног светим Сергијем Ваведењског манастира на реци Киржачи, у Владимирској губернији. После богоугодног подвига у својој обитељи преподобни Роман мирно се упокојио 1342 године. Свете мошти његове почивају у манастирској цркви.