Свети мученици Фронтасије, Северин, Северијан и Силан
Мучени у време цара Клавдија, у Француској. Када им главе беху одсечене, они се дигоше, узеше своје главе у руке, пређоше преко реке Ил, и дођоше до цркве свете Богородице, у којој се Богу мољаше епископ Фронтон. Ушав у цркву, положише своје главе пред ноге епископове, а они легоше и прекрстише руке на прси. Ту бише чесно сахрањени. При њиховој сахрани чуло се појање невидљивих војски ангелских.
Свети преподобни Зосим, епископ Вавилона Новог
Преподобни Зосим, епископ Вавилона Новог, града у Мисиру. Подвизавао се на Гори Синајској. Дошао послом у Александрију, би посвећен од блаженог патријарха Аполинарија за епископа вавилонског. Беше изрјаден пастир стаду Христовом. Но када га савлада старост и замореност, повуче се опет на Синај, где предаде душу своју Богу и прими венац славе међу великим јерарсима. Живео и скончао у VI веку.
Свети свештеномученик Астије, епископ драчки
Пострадао у време Трајаново. Најпре бијен оловним прутовима, а потом обнажен, и наг распет на дрво. Наго тело његово би намазано медом, да би га осе и стршљенови уједали. У највећим мукама свети Астије славећи Бога издахну, и прими два венца, и као мученик и као јерарх.
Свете Марта и Марија
Сестре Лазареве. По вазнесењу Господа Лазар је отишао да проповеда Јеванђеље. У овоме су му помагале сестре његове. Не зна се где су скончале.
Света преподобна Софија
Ова светитељка беше из Енона; кћи побожних и знаменитих родитеља у том крају. Када Софија одрасте, родитељи је удадоше, и она роди у браку шесторо деце. Иако се налажаше усред брига и трзавица овога света, ипак она делима својим показа да бриге и трзавице овога света нису уопште сметња да угоди Богу онај који хоће, ако само извршује заповести Господње и негује богољубиве врлине и дела. Стога ова блажена Софија не изостајаше од цркве Божје; а код своје куће она сву ноћ провођаше у бдењу и молитвама...
Свети преподобни Алоније
Египћанин; савременик преподобног Агатона и Пимена Великог. Он се у миру преставио у петом веку. Неке његове духовне поуке сачуване су у "Евергетиносу".
Свети преподобномученик Јован
Игуман свете обитељи Монагријске, близу Кизика. Због поштовања светих икона он за владе Константина Копронима (741 - 775. г.) би бачен у море; и тако пострада за Господа Христа.
Свети преподобни Методије Пјешношски
Пријатељ и саиспосник светог Сергија Радонежског. Са благословом светог Сергија, жељан усамљеничког подвизавања, он се удаљио на реку Јахрому, у Московској губернији. И ту, у храстовој шуми, окруженој барама начинио себи келију за пустињачке подвиге. Брзо се прочуо, и пустињељупци се слегли к њему. С благословом светог Сергија он 1361. године основа општежићни манастир на ушћу реке Пјешноше у реку Јахрому. После дугих и строгих монашких подвига, преподобни Методије у дубокој старости престави се 1392. године. Свете мошти његове почивају у његовој обитељи.
Свети преподобни Елеазар и Назар
Олонецки чудотворци. Дошавши из Грчке, они осно вали Претечев манастир у Олонецком округу. Мирно упокојили у петнаестом веку. Свете мошти њихове покоје се у храму њиховог манастира.
Свети Јоаникије Бокешки Митрополит Црногорско-приморски
Митрополит Јоаникије (световно име Јован), рођен је 16. фебруара 1880. у Столиви у Боки Которској, од оца Шпира и мајке Марије (Дамјановић). Основну школу завршио је у Прчњу, а класичну гимназију са матуром у Котору, Православни богословски завод у Задру, а Философски факултет у Београду. Митрополит Јоаникије управљао је Црногорско-приморском епископијом у веома тешким временима. Његовим заузимањем Цетињска богословија је радила и опстојала у најтежим ратним временима. Својим свештеницима поручио је 20. јула 1942. године “да се клоне сваке политичке активности и да пазе на свој позив и достојанство”. Због хапшења и прогањања свог свештенства покушао је да са седамдесет свештеника изађе из земље. Нажалост, није успео; сви су ухваћен код Зиданог Моста. Свештеници су стрељани, а митрополит Јоаникије је доведен у Аранђеловац где су га комунисти мучки убили. Место где почивају његови земни остаци је до данас остало непознато. На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1999. године, митрополит црногорско-приморски проглашен је за свештеномученика а његово име је унето у Именослов српске цркве као свето.