Родом из села Колиакија из околине Солуна. Као дечака отац, који се звао Полихрус, и мајка, која се звала Лулуда, даду га на школе. После школе у Солуну отишао у Свету Гору и продужио школовање у манастиру Ватопеду. Из свете Горе он оде у Цариград, па у своју постојбину Солун. Тамо, пошто је знао турски и арапски, Атанасије често разговараше са неким Турцима о вери. Једном он изговори пред њима муслиманско исповедање вере. Они одмах објавише да је он тиме примио њихову веру и потурчио се. Иако се Атанасије бранио, они га дохватише и одведоше судији, и оклеветаше како је он, тобож, примио ислам. Судија и присутне аге покушаваху да Атанасија обећањима и претњама одвоје од Христа. Атанасије неустрашиво изјави да је хришћанска вера једино истинита и даје спасење.
Родом из Галича у Кострумској губернији; примио монаштво у Рождество-Богородичином манастиру, близу Перејаславља Зељеског. Затим прешао у Александровски крај и настанио се у шуми крај старе запуштене цркве са чудотворном иконом Рождества Пресвете Богородице. Убрзо се рашчу за Лукијанов пустињачки, свети живот и к њему се стадоше стицати побожни људи и примати од њега постриг. Пошто се увећа братсво, црква би поправљена и образова се манастир. Изгнан из манастира због непријатељских клевета, преподобни Лукијан се врати на заузимање угледних људи. Он основа и Успенски женски манастир, и бејаше под његовим духовним руководством. Строг подвижник, преподобни Лукијан се одликоваше даром речитости и даром прозорљивости. А када у дубокој старости осети предсмртну изнемоглост, преподобни Лукијан нареди да га унесу у цркву и он се дуго мољаше пред чудотворном иконом Богоматере, поверавајући Јој заштиту обитељи од видљивих и невидиљивих непријатеља. Затим га изнесоше из цркве, и по његовј жељи положише на траву, и братија му прилажаху и примаху од њега благослов. Преподобни Лукијан се престави ка Господу 1655. године.
Ова света и чудотворна икона Мајке Божје би чудесно нађена 1295. године на обали реке Тускоре, у Курској губернији, код корена једног дрвета. Ту одмах потече извор чудотворне воде. Рилски кнез Василије Шемјака, кога Богородица исцели, подиже овој светој Икони диван храм у граду Рилску и од тада би установљен овај празник пресвете Богородице "Знаменија Курске" на дан 8. септембра. Многа чуда су се десила од ове свете Иконе, на спасење верних и удивљење неверних.
Рођен у Понту 1738. године; монаховао у манастирима свога краја, затим служио као свештеник у Грузији, где је потом постао и епископ Упокојио се у миру. Свете мошти му откривене 1824. године.
Најпре свештеник а потом, од 1163. године, епископ у Новгороду. Сазидао седам цркава за свога живота. Имао виђење Пресвете Богородице, и необичну силу над демонима, које је чак и на службу себи принуђавао. Чудесно сачувао Новгород од напада седамдесет два кнеза. Страдао од искушења ђаволских, но силом крста и молитве све савладао. У старости повукао се у манастир, примио схимну и мирно се упокојио у Господу 7. септембра 1185. године.
Родом из града Овруча, у Волинској губернији. Од ране младости волео да се моли и труди; често ишао у цркву и прислуживао духовним лицима, жељан да се од њих научи духовном живљењу и да сачува православну веру, пошто су у то време римокатолици силно притешњавали православне. Примивши монаштво, Макарије се са нарочитим усрђем подвизавао у молитви и изучавању светоотачких дела