Света Дамара
ОВА света жена прва поверова у Христа у граду Атини, заједно са Св. Дионисијем Ареопагитом (спомен његов 3. октобра), после тамошње проповеди Св. Апостола Павла на Ареопагу (Д. Ап. 17, 34).
Свети великомученик Теодор Гаврас
ПОРЕКЛОМ из села Атра у Халдејској области византијског царства (близу Трапезунта). Био истакнути војсковођа у борби хришћана против Агарјана. Мученички пострадао од Селџучког емира у граду Теодосиупољу, у време грчког цара Алексија I Комнена, око 1090. године. Света глава му затим пренета у Трапезунт, где и храм би подигнут њему посвећен.
Свети блажени Кипријан, суздаљски чудотворац
БЛАЖЕНИ Кипријан подвизавао се на маленом острву при ушћу реке Увоте, у Владимирској губернији, и преставио се 1662 године. Гроб његов налази се у цркви села Воскресенског, у Ковровском срезу.
Свети Пајсије I Јањевац-Књигољубац, патријарх српски
Патријарх Пајсије I Јањевац-Књигољубац (1614 -1647),водио је компромисну политику са Турцима. Расправљао је и о питању сједињавања са Римском црквом, обавестивши папу о главним сметњама. Таквом помирљивом политиком успео је да ублажи тегобе ропства очувавши српско духовно биће и националну свест, уз стално подсећање на славне дане српске државности.
Покров Пресвете Богородице
Одувек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује, доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. У време цара Лава Мудрога (или Философа) 1. октобра 911. године, било је свеноћно бдење у Богородичној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј видећи то јављање, показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „Видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?” Одговори Епифаније: „Видим, оче, и ужасавам се!” Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај, тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
Свети апостол Ананија
Један од Седамдесеторице. Беше епископ у Дамаску. Према јављању Божјем (Дап 9, 1-20) крстио Савла, доцнијег апостола Павла. Насупрот свима гоњењима храбро проповедао Јеванђеље, због чега буде камењем убијен у граду Елевтеропољу. Његове свете мошти пренете су у Дамаск а доцније у Цариград.
Свети преподобни Роман Слаткопојац
Родом из Емеса, града сиријског. Служио као црквењак најпре у Бејруту, а потом у Цариграду при саборној цркви у време патријарха Јевтимија (490-504). Био неписмен и невешт појању, због чега су му се подсмевали неку учени клирици. Свети Роман се плачевно молио Пресветој Богородици, и она му се јави на сну, пружи му неки свитак хартије (звани кондак), и рече му да прогута. Сутрадан је освануо Божић, и Роман изађе на амвон и ангелским гласом испеваДјева днес. Сви беху удивљени како садржају те песме тако и гласу појца. Примивши од Богородице дар песнички, Роман испева преко хиљаду кондака. Као ђакон велике цркве упокојио се 510. године у Цариграду, и преселио се међу ангелске хорове.
Свети преподобни Јован Кукузељ
Словен из Драча. Као младић био узет у музичку школу у Цариград, где постане омиљени појац на двору царском. Бојећи се људских ласкања и похвала, одбегне у Свету Гору, и пријави се у Лаври као чобанин. Као чобанин и монах он се изванредно подвизавао. У два маха јавила му се Пресвета Богородица. Упокојио се у XII веку.
Свети преподобномученик Михаил, игуман зовијски и са њим 36 монаха
Ови свети преподобномученици подвизаваху се у манастиру Зовији близу Севастије, за царовања Константина и Ирине.[38] Агарјански емир Алим[39] нападе на ту област и заузме је. И примораваше емир ове преподобне оце да се одрекну вере Христове. Но игуман Михаил неустрашиво изобличи и исмеја емира Алима, а своје монахе побуди и охрабри да јуначки поднесу смрт за Христа. И ови славни монаси показаше велику храбост: први преклонише главе своје под мач и бише посечени. А после њих и преподобном Михаилу би глава одсечена мачем. И тако ови блажени отидоше ка Господу Христу, за којим жуђаху.