Свети Игњатије, патријарх цариградски
Син цара Михаила Рангаве. Дође за патријарха после светог Методија 846. године. Збачен с престола 858. године и послан у изгнанство. На његово место се запатријарши Фотије, први секретар царев. Но када дође на престо цар Василије Македонац, он опет поврати Игњатија на пратријаршество. И управља црквом свети Игњатије са великом ревношћу и мудрошћу. Сазида манастир Светих Архангела, у коме се и упокоји у Господу у осамдесет деветој години живота на земљи.
Свети мученик Јаков Боровицки
О овоме светитељу зна се само онолико колико је он открио после своје смрти у визији људима из места Боровица. Његово тело допливало је једнога дана по реци Мети пред Боровиц 1540. године и ту се зауставило. Од моштију његових пројавила су се многа чудеса.
Свети преподобни Никифор
СВЕТИ Никифор основао манастир у Цариграду; подвизавао се и упокојио се половином петог столећа.
Света два детета
ПРИМОРАНИ да трче по жеравици, ова два детета пострадаше за своју веру у Христа.
-215x300.jpg)
Свети преподобни Макарије Римљанин ('Ромеј')
НАСИЛНО ожењен од својих родитеља, он побеже из брачне собе и нашав једну пећину тајно се у њој подвизаваше са зверовима. Био откривен од стране три путника монаха. Преставио се у миру.
Свети апостол Јаков, брат Господњи
Назива се братом Господњим зато што је био син праведног Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Када праведни Јосиф беше при смрти, он раздели имање своје синовима својим, па хтеде оставити један део и Господу Исусу, сину Пресвете Деве Марије; али се сва браћа овоме успротивише не сматрајући Исуса братом својим. Јаков љубљаше веома Исуса, и изјави, да ће Га он узети на свој део. И зато се он назива братом Господњим. Јаков од почетка беше привржен Господу Исусу. Према предању он је и у Мисир ишао са Пресветом Девом и Јосифом онда када је Ирод тражио да убије новорођенога Цара. Чим је чуо науку Христову, свети Јаков почео је по њој живети. За њега се вели да целога живота није јео масти ни зејтина, него да је живео само о хлебу и води. И био је девственик до краја живота свога. Много је бдио ноћу и Богу се молио. Господ га убројао у својих седамдесет апостола. По васкрсењу Своме славноме Господ Исус њему се јавио нарочито, као што сведочи свети апостол Павле (1. Кор 15, 7). Био епископ у Јерусалиму тридесет година, и ревносно управљао црквом Божјом. По указању Господа саставио прву Свету литургију, која је била сувише дуга за доцније хришћане, те су је морали скраћивати свети Василије Велики и свети Јован Златоуст. Обратио многе Јевреје и Јелине у веру Христову. И сами неверни Јевреји дивили су се његовој праведности, и називали су га Јаковом Праведним. Но када дође за првосвештеника Анан, он са другим старешинама јеврејским умисли убити Јакова као проповедника Христова. Једном о празнику Пасхе, када се беше много народа сабрало у Јерусалиму, рекоше му старешине, да се попне на кров од храма и да говори против Христа. Свети Јаков се попе и поче говорити народу о Христу као Сину Божјем и истинитом Месији, о Његовом васкрсењу и Његовој вечној слави на небесима. Разјарени свештеници и старешине гурнуше га с крова те паде и много се повреди, но још би у животу. У том притрча неки човек те га удари по глави тако силно, да му мозак изађе из главе. И тако сконча мученичком смрћу овај преславни апостол Христов и пресели се у Царство Господа свога. Беше Јакову шездесет три године када пострада за Господа свога.
Свети Аверкије равноапостолни
У време цара Антонина беше свети Аверкије епископ у граду Јерапољу Фригијском. У томе граду беше огромна већина незнабожаца, а свети Аверкије управљаше својим малобројним стадом тугујући у срцу због толиког мноштва незнабожаца, идолопоклоника, и молећи се приљежно Богу, да их Бог обрати светлости истине. У време једног шумног празновања идолског, распали се Аверкије ревношћу Божјом, па уђе у храм идолски, и полупа све идоле. Када га разјарени незнабошци хтедоше убити, у том тренутку припадоше Божјем човеку три бесна младића бацајући пену и урлајући, и Божји човек изгна из њих демоне, и младићи посташе здрави и мирни. Видевши то, незнабошци обратише свој гнев у дивљење Христовоме чудотворцу, и одмах пет стотина њих примише крштење. Мало помало и цео град Јерапољ поверова у Христа и крсти се. Антипат области те Публије имаше мајку слепу. Аверкије јој молитвом поврати вид, те повероваше у Христа Публије и мајка његова и множина других људи. Под старост би свети Аверкије позват у Рим, где исцели полуделу цареву кћер. Неколико пута јављаше се Господ Христос Своме верном следбенику. Људи изблиза и издалека ходише к њему за чудотворну помоћ при неизлечивим мукама. Демони га се не само бојаху, него му и служаху по заповести његовој. По упутству самог Господа проповедао Јеванђеље и по Сирији и Месопотамији. У дубокој старости представио се Господу своме љубљеноме, у граду Јерапољу, крајем II века.
Свети преподобни Лот
Велики подвижник мисирски. Савременик Арсенија Великог и Агатона. Подвизавао се у свом манастиру близу једног језера код града Арсиноја, и настављавао многу братију на пут спасења. Његов блиски друг и саветник био је авва Јосиф. Једном Лот рече Јосифу: „Авво, ја постим колико могу, држим молитву и безмолвије и размишљам, и још по сили чувам се од скверних помисли. Шта, дакле, још да чиним?” Тада старац устаде, диже руке к небу, и десет његових прстију засијаше као десет пламених свећа. Па одговори Лоту: „Ако желиш, то буди сав огњем!” Угодивши Богу и наставивши многе на пут спасења, упокоји се свети Лот мирно у V веку.
Спомен чудотворног избављења Москве од Литванаца помоћу Пресвете Богородице
У време кнеза Василија Јовановића Литванци беху заузели Москву, и Руси стајаху у великом очајању. Тада се свети Сергије Радоњешки јави неком заробљеном епископу Арсенију и обећа му, да ће сутрашњег дана Москва бити очишћена од Литванаца силом и молитвом Свете Пречисте. И заиста, сутрадан Литванци побегну из града, а руска војска уђе у Москву. И сав народ са сузама радости прослави Бога и Пресвету Богородицу.