ПРЕПОДОБНИХ МОЈСЕЈА ЧУДОТВОРЦА, ЛАВРЕНТИЈА, ИЛАРИОНА, ПАФНУТИЈА, МАРТИРИЈА ЂАКОНА, ТЕОДОРА, АТАНАСИЈА, ДИОНИСИЈА, ТЕОФИЛА, ЗИНОНА, ГРИГОРИЈА ЧУДОТВОРЦА, ИПАТИЈА, ЈОСИФА МНОГОНАПАЋЕНОГ, ПАВЛА ПОСЛУШНОГ, СИСОЈА СХИМНИКА, НЕСТОРА, ПАМВА, ТЕОДОРА ЋУТЉИВОГ, СОФРОНИЈА ЗАТВОРНИКА, ПАНКРАТИЈА, АНАТОЛИЈА, АМОНА, МАРДАРИЈА, ПИОРА, МАРТИРИЈА, РУФА, ВЕНИЈАМИНА, КАСИЈАНА, АРСЕНИЈА ТРУДОЉУБИВОГ, ЈЕВТИМИЈА СХИМНИКА, ТИТА, АХИЛЕ ЂАКОНА, ПАИСИЈА и МЕРКУРИЈА ПОСТНИКА, МАКАРИЈА ЂАКОНА, ПИМЕНА ПОСТНИКА, ЛЕОНТИЈА и ГЕРОНТИЈА, ЗАХАРИЈА ПОСТНИКА, СИЛУАНА СХИМНИКА, АГАТОНА ЧУДОТВОРЦА, ИГЊАТИЈА, ЛОНГИНА, ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИКА ЛУКИЈАНА
Син цара Ахаза; ступио на престо 721 године пре Христа и царовао 29 година. Он очистио и отворио за богослужења храм Соломонов, који био затворен од његових претходника, и прославио се својом побожношћу и љубављу к Богу.
Света и праведна Ана беше кћи Фануилова, од колена Асирова (Лк. 2, 36). Као што и само име[8] њено показује она беше жена врлинска. За свој побожни живот Ана би награђена даром пророчким, и беше пророчица (Лк. 2, 36). Она много и много година, до дубоке старости, "не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом" (Лк. 2, 37). Света Ана припадала је броју оних благочестивих Јеврејки, које су с нестрпљењем очекивале долазак Месије - Спаситеља на земљу. Она се удостоји да буде у храму онда када Богомладенац Исус би донесен у храм и када Га праведни Симеон Богопримац узе на руке и изговори своје пророштво о Њему, рекавши: "Сада отпушташ с миром слугу свога, Господе, по речи својој; јер очи моје видеше спасење твоје, које си спремио пред лицем свих народа; светлост, да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља (Лк. 2, 29-32). Затим праведни Симеон, обраћајући се Матери Господњој, изговори ово пророштво: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити, а и теби самој пробошће мач душу, да се открију мисли многих срца" (Лк. 2, 34-35). У овим светим и многозначајним тренуцима беше у храму и света праведна пророчица Ана. Њој у то време беше већ осамдесет четири године. Тако она на заласку земаљског живота свог доживе блаженство, да види Богомладенца Христа Исуса. Саслушавши пророштво светог Симеона о Христу, она заједно са њим "слављаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасење у Јерусалиму" (Лк. 2, 38).
Кћи Грузинског цара и супруга Грузинског кнеза Васкена. Када се кнез Васкен одрече Христа, света Шушаника не хте да му буде жена. Због тога би стављена на жестоке муке; а затим закључана у мрачну и тесну тамницу. Ту света мученица проведе пуних шест година, угађајући Богу непрестаном молитвом и постом, и достиже таку висину духовног живота да је чудеса творила. Изнурена суровим подвизима, она се мирно упокоји у тамници око 466 године. Свете мошти њене почивају у Тифлису, у Метехској цркви.
Привезани за платан, ова два света мученика бише стрелама прострељени, и тако скончаше. (Није познато одакле су, ни када и где скончаше).
Преко шездесет година управљао црквом у Шпанији као епископ кордовски. Учаествовао видно на Првом васељенском сабору у Никеји, и председавао помесном сабору Сардикијском 347. године. Толико је ревновао за Православље, да је и пред смрт своју поново предао анатеми Аријеву јерес.
Обојица монаси Печерског манастира. Кукша с успехом проповедао Јеванђеље Вјатчанима и крштавао их. Једног дана нападну га незнабошци и посеку, са учеником његовим. У том часу Пимен посник стајаше на служби у Печерском манастиру, па провидевши духом смрт свога ученика и друга Кукше узвикну: „Брат наш Кукша данас је убијен за Јеванђеље”. И рекавши ово и сам издахну 1113. године.
За време цара Констанција (337-361 г.) и Валента био епископ Римске Цркве (352-366 г.). Због одбране Никејске вере и светог Атанасија Великог био прогнан у Тракију (од 355-358 г.), где је једно време поклекнуо притисцима аријанствујућих епископа и цара, да би се вратио у Рим. Али се затим покајао за то и био опет исповедник вере православне. Упокојио се у миру 366 године.
Преподобни Теоклит беше родом из Цариграда, по занимању магистар. Оставивши свет отиде у гору Олимпску (у Малој Азији) где се замонаши, и после дугогодишњих подвига, мирно се упокоји у Господу. (Спомен му наводи Патмоски кодекс број 266).