Друг и врсник светог Павлина Нолског (в. 23. јануар). Изгледа да је био Словен, и као такав да је проповедао Јеванђеље међу Словенима у области нишко-пиротској. Какву је промену учинио свети Никита међу Словенима, најбоље показује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: „Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор”. Столица светог Никите био је град Ремесијан, под којим неки разумеју Пирот. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Упокојио се свети Никита у V веку.
Рођена браћа. Беху римски војници у време цара Максимијана. Када Римљани ратоваху против Скита за Дунавом, свети Орентије изађе на мегдан скитском голијату Мароту и уби га. Због тога сва римска војска при- ношаше жртве боговима, али Орентије са браћом изјави, да су они хришћани и да не могу приносити жртве глувим и немим идо- лима. Без обзира на њихове војничке за- слуге, беху осуђени на прогонство у Каспијске пределе, но успут свих 7, један за другим, од глади и мука скончаше свој живот и преселише се у Царство Христово.
Родитељи светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Спомен светог Захарије празнује се 5. септембра (в. тамо опширно), а 11. фебруара пренос његових светих моштију.
Пореклом из града Кесарије; као младић пострадао за веру у Христа од Турака у Цариграду 1765. године. Тело му сахрањено изван града на гробљу храма Живоносног Извора Пресвете Богородице у Цариграду.
Деца благочестивих сељака из околине Новгорода. Она у дечјем узрасту мученички пострадаше. Свете мошти њихове, прослављене чудесима, почивају у Мењужском манастиру, на 40 врста од Новгорода, на обали реке Мењуге.
У свету звао се Иларион; живео побожно. Године 1588. јуна 23. био удостојен чудесног виђења Владимирске иконе Богоматере у шуми, на 12 врста од града Вологде. Он се замонаши добивши име Јосиф, и на месту јављења иконе он основа Владимирски манастир, који би назван Заоникијевски. Препустивши другима управљање манастиром, преподобни Јосиф се предаде подвизима јуродства (= сулудости) Христа ради у току 25 година све до саме смрти своје, 1612. године. Свете мошти његове покоје се у његовом манастиру.
Спомиње се у житију светог Димитријана, епископа Китирије (= Хитре) на Кипру, где се каже да је био епископ у месту Хитри (данас Китреја) после светог Папа, са којим је био у сродству и по телу и по духу, и такође чудотворац као и овај.
Ово је дан упокојења светог Марка (према житију које му написа његов брат Јован Евгеник). Опширно о светом Марку видети под 19. јануаром.
Агрипина света беше рођена и васпитана у Риму. Од самог детињства вежбала се да живи по јеванђелски, одгонећи од свога срца смрад страсти и налевајући срце своје благоухањем девичке чистоте, девствености и целомудрености. Обручена беше Христу Господу, и као невеста Христова пострада у време цара Валеријана. Претрпе бијење штаповима, све док јој кости скрушише. Ангел Божји јави јој се и укрепи је. При новим мукама предаде дух свој Богу. Њене другарице: Васа, Пауна и Агатоника пренеше мошти њене на острво Сицилију, и тамо их чесно сахранише. Ту се доцније подиже црква у име свете Агрипине. Он њених моштију биваху чудеса безбројна. Силом њених моштију чак и Агарјани беху враћени од града, где те мошти почиваху. Упокојила се и славом увенчала 275. године.
Би Евстохије жрец идолски у време цара Максимијана, па видећи јунаштво хришћанских мученика, одбаци незнабоштво и крсти се. Крсти га сам епископ антиохијски Евдоксије. После тога Евстохије постепено преведе своју родбину у хришћанство. Његов сродник Гај крсти се заједно са три отрока: Провом, Лолијем и Урбаном. Сви ови, и још други уз њих, беху изведени пред суд, мучени и посечени због вере у Христа Господа у Листри. Душе њихове преселише се у бесмртно Царство Христово.