Тарах беше родом из Клавдиопоља у Сирији; Пров из Сиде Памфилијске, а Андроник - син знаменитог грађанина ефеског. Мучени сва три заједно од антипата Нумерија Максима у време цара Диоклецијана. Тараху беше шездесет пет година у време мучења. Када га антипат три пута упита за име, он сва три пута одговори: хришћанин. Најпре их тукоше штаповима, па их крваве и рањаве бацише у тамницу. Потом их поново изведоше на истјазање. Када антипат саветоваше Прова да се одрече Христа обећавајући му почасти од цара и своје пријатељство, одговори Пров свети: „Нити цареве почасти хоћу; нити твоје пријатељство желим”. А када прећаше светом Андронику још већим телесним мукама, одговори млади мученик Христов: „Тело моје пред тобом је, чини што хоћеш”. После дуготрајних мучења по разним местима ова три света мученика беху бачени у позоришту пред зверове. Пре њих беху неки други осуђеници у истом позоришту растргнути од зверова. Но зверови не хтеше шкодити светитељима, него се и медвед и лавица љута умиљаваху око њих. Видећи то, многи повероваше у Христа Бога и викаху на антипата. Бесан од љутине и љући од зверова, антипат нареди војницима, те уђоше и мачевима исекоше Христове војнике на комаде. Тела им осташе помешана са мртвим телима осталих осуђеника. Три хришћанина: Макарије, Феликс и Верије, који присуствоваху убиству светих мученика, дођоше те ноћи да узму тела њихова. Но како тела беху помешана, а ноћ беше врло тамна, они у недоумици како да распознају тела мученика, помолише се Богу, и на једанпут појавише се три свеће над телима светитељским. И тако они их узеше и чесно сахранише.
Рођен у Панонији, у једноме граду Штајерске 316. године од родитеља незнабожаца. Отац му беше римски официр, и тако и млади Мартин и преко воље буде дат на службу војничку. Међутим, он већ беше „оглашен” у цркви хришћанској, коју свим срцем љубљаше од раног детињства. Путујући једне зиме са друговима ка граду Амиену, он виде пред капијом града једног просјака где безмало наг дрхти од мраза. Сажали се Мартин, изоста од другова, скиде са себе свој војнички огртач и сабљом пресече га на двоје: једну половину даде просјаку, а другом се он огрте, и оде. Те ноћи јави му се у сну Господ Христос, огрнут у ону половину огртача његовог, и рече ангелима Својим: „Мартин је тек оглашен, и ево обуче ме својом одећом!” Изишавши из војске, Мартин се одмах крсти, и крсти мајку своју. Потом се замонаши у епархији светог Иларија Поатијског, и провођаше живот пун истинског подвига. Беше изванредно смирен, те му због смирења даде Бог обилати дар чудотворства, тако да и мртве васкрсаваше, и зле духове изгоњаше. Насупрот његовој вољи би постављен за епископа у граду Туру. После обилатог рада у винограду Господњем, после мучне борбе и са незнабошцима и са јеретицима аријанцима, свети Мартин предаде душу своју свету у руке Господу своме 397. године.
Родом из Јерусалима. Друг светог Јована Дамаскина, чији га родитељи узеше као сироче и васпиташе. Као монах помагао светом Дамаскину саставити Октоих. И сам је испевао много канона светитељима. Нарочитом красотом и дубином одликују му се канони на Лазареву Суботу, на Цвети, на Страсну Недељу. Био епископ у граду Мајуму, близу Газе Палестинске. Надживео светог Дамаскина и скончао у дубокој старости.
Света Домника се подвизавала у време цара Диоклецијана. Изведена на суд пред Лисија, игемона Аназарва Киликијског, она исповеди своју веру у Христа Бога. Зато је најпре бише воловским жилама и ноге јој жегоше усијаним гвожђем; затим јој штаповима кости поломише и зглобове разглавише, па је у тамницу бацише, где она сконча, предавши душу своју у руке Божије, 286. године.
Норика је била земља Словена, протезала се од Јадрана до горњег Дунава, и од Дунава далеко на запад. Назив је добила од тога што су њени житељи највећма живели по планинским рупчагама, пећинама и клисурама. Блажени Максимилијан родио се у граду Цељу, на горњем току реке Саве. Син богатих родитеља, он у својој седмој години доби за учитеља свештеника Оранија, човека образована и искреног хришћанина. Кад му би 19 година њему умре мајка, а отац му шест година раније беше пострадао као мученик за време цара Декија...
ОВА светитељка живљаше у време царева: Декија и Валеријана; пореклом из Рима, она се подвизаваше у манастиру са другим девственицама. Она би оптужена као хришћанка, и у ланцима изведена пред игемона За исповедање вере у Христа Бога она би бијена по лицу; затим обнажена, и буктињама паљена, и ране јој заливане смолом, уљем и сумпором. После тога је обесише, и груди јој одсекоше, нокте јој са кореном ишчупаше, руке јој и ноге одсекоше, зубе јој избише, па јој најзад чесну главу одрубише. И тако блажена Анастасија прими венац мученнштва.
Родом из Кесарије Палестинске. Жењен био, и у браку родио четири кћери, све четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири заветоване девице Христа ради. Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран, поред Стефана и осталих. И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама. Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип склони се у Самарију, и тамо проповедаше Јеванђеље и сведочаше га чудесима многим, изгоњењем демона, исцељењем болесних и др. Видећи чудеса светих апостола, крсти се и чувени Симон Волх. Крсти свети Филип и евнуха царице Кандакије. Потом ангел га Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот, где учаше и проповедаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији. Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога.
Овај Сабор одржан је 787. године у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, и за време патријарха Тарасија. Сабор овај утврдио је коначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом, сведочанством Светих Отаца и достоверним примерима чудеса, пројављених од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ кипарски Константин и овај пример. Чобанин неки из града Констанце истерав једнога дана стадо на пашу, виде икону Пресвете Богородице, сву украшену цвећем од правоверних. „Нашто толику част одавати стени?” рече чобанин (свакако васпитан у иконоборству), па удари својим гвозденим штапом по икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се кренуо од тога места, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно око. Вративши се ћорав у град, он је плачући викао и говорио, да га је постигла казна од Пресвете Богородице. - Овај Сабор решио је још, да се у антиминс непремено стављају свете мошти мученика. Учествовало је на сабору три стотине шездесет седам отаца. За молитве њихове нека и нас Господ помилује и спасе.
Исповедник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних родитеља. Са својим братом Теодором (в. 27. децембар) замонашио се у манастиру Светог Саве Освећеног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину, да образложе цару и одбране иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу, и баци их у тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их изложио подсмеху света, нареди да се на њиховом лицу нацртају неке подругљиве речи. По свршетку иконоборства свети Теофан буде пуштен у слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. године. Страдао за иконе двадесет пет година. Написао стотину четрдесет пет канона. Одселио се у вечну радост Господа свога.