Привезани за платан, ова два света мученика бише стрелама прострељени, и тако скончаше. (Није познато одакле су, ни када и где скончаше).
По казивању летописа он хиротонисан 1105 године, а преставио се 1122 године.
Пре епископства био презвитер у цркви села Берестова. Био строг подвижник; тајно одлазио из свога села к Дњепру у малецну пећиницу ради молитве. У то време већ био познат као човек благ и књижеван, а усто и као испосник. Године 1551 свети Иларион би од стране сабора руских архипастира постављен за митрополита у Кијеву. У том чину свети Иларион се много трудио око уређења црквених училишта и око засађивања истинске побожности у својој пастви. Преставио се не пре 1066 године.
Непознато када је живео и страдао за Христа. У 14 веку пронађен му на острву Родосу, при копању око градских зидина, стари храм и дивна икона која га приказује младог и многострадајућег за Христа. Митрополит Родоски Нил (1355-69 г.) обнови му храм и написа службу и постави Мученикову икону на поклоњење свима. Многа је чуда од тада учинио и непрекидно чини свети Фанурије свима онима који га усрдно призивају са вером.
Свету Антусу обукоше у костретне рите, и камен јој везаше о врат, па је бацише у бунар, и тако света мученица сконча.
Спомен овог праведног цара грчког (395-408 г.) врши се у Јерусалимској Цркви (према Јерусалимском Канонарију, страна 105, издање архимандрита Калиста), заједно са светим Мартиријем.