Свети пророк Михеј II
Из племена Јудина, а из села Мориси, због чега се називао Морисићанин. Савременик пророка Исаије, Амоса и Осије, и царева јудејских Јоатама, Ахаза и Језекије. Изобличавао је пороке народа свога, изобличавао и лажне пророке, који пророковаху за вино и за силовито пиће. Предсказао је пропаст Самарије. Предсказао је и пропаст Јерусалима, која ће доћи зато што поглавари његови узимају мито, свештеници уче за плату, а пророци његови гатају за новце. „Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења” (Јерем 26, 18) Но од свих његових пророчанстава најважније је пророчанство о Месији, нарочито о месту рођења Његова. Он је Витлејем именовао местом рођења Месије, „којему су исходи од почетка, до вјечних времена”. Не зна се тачно, да ли је и овај пророк био убијен од Јевреја или је умро мирном смрћу (в. Јерем, 26, 18-19). Но зна се, да је био сахрањен у своме селу, и да су му мошти пронађене, заједно са моштима пророка Авакума, у време цара Теодосија Великог, према неком тајанственом откровењу, које је имао елевтеропољски епископ Зевин.
Свети свештеномученик Маркел, епископ апамејски
Рођен на Кипру од богатих и знаменитих родитеља. Био високообразован, ступао је у брак и имао деце. Када му жена умре, он се повуче у монашки живот у Сирију оставивши своју децу Провиђењу. Прочуо се беше због милосрдности, кротости и учености духовне, због чега га Апамејци изабраше за свог епископа. Као епископ ревносно се трудио на обраћању незнабожаца у веру хришћанску. Када изгори неки храм идолополонички, идолопоклоници ухвате Маркела и тобож као проузроковача тога пожара, сажежу на огњу око 389. године. Поучно је из живота светог Маркела нарочито још и то, што се код њега спомиње свештање воде и употреба освештане воде.
Свети мученик Иполит
Беше Иполит војеначалник и надзорник тамница у Риму; рођен и васпитан као незнабожац. Када свети Лаврентије архиђакон би бачен у тамницу, Иполиту беше наређено од цара, да нарочито бди над овим сужњем. Иполит својим очима виде, како Лаврентије поврати вид слепом Лукилију, и како исцели многе друге болеснике, па поверова у Христа. Када га Лаврентије крсти, Иполит имаше виђење небесно, и рече: „Видех невине душе у великој радости” (тј. на небесима). Тада узе он Лаврентија у свој дом, те му он крсти сву чељад, које беше, са старом дадиљом Конкордијом, деветнаест на броју. Када Лаврентије би убијен за Христа, Иполит ноћу узе тело мучениково, зави у плаштаницу и чесно сахрани. Но то некако дође до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој Иполит би ухваћен и изведен пред цара, па пошто се не хте одрећи вере истините, би бијен камењем по устима. Потом цар нареди да га раздену нага и шибају. Наг пред царем рече Иполит цару: „Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!” Тада га протегоше по земљи и шибаху немилосрдно, а Иполит само викаше: „Хришћанин сам!” Чувши цар да су и Иполитови домаћи сви хришћани, нареди да се сви доведу. Стара Конкордија рече: „Ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој, него ли бешчасно с вама нечастивим живети”. Она прва би убијена, а за њом и осталих осамнаест, све на очи Иполитове. Најзад Иполита везаше за дивљег коња и вукоше тамо и овамо докле мученик душу своју не предаде Богу.
Свети Тихон Задонски, или Воронежски
Рођен у селу Короцка у Новгородској губернији 1724. године у простом сељачком дому. У тридесет четвртој години својој примио чин монашки и убрзо због својих подвига и велике духовне мудрости добијао све већу и већу службу, док најзад не би хиротонисан за епископа воронежског. Епископствовао је непуних пет година, па се због слабог здравља повукао и настанио у манастиру Задонском. Упокојио се мирно 1783. године у Задонску, где његове чудотворне мошти и сада почивају. Велики подвижник руске цркве, ретки пастир, молитвеник и сачинитељ прекрасних духовних дела. По својој мудрости, светости и подвигу може се сравнити са великим Оцима Цркве православне древних времена. Због многих посведочених чудеса над његовим моштима, проглашен за светитеља најпре од народа, а по том и од званичне цркве 1861. године.
Света преподобна царица Ирина
Преподобна царица Ирина, у монаштву названа Ксенија. Жена цара Кало-Јована (1118-1143). Осим својих монашких подвига и многих добрих дела чувена је и због тога што је основала манастир Сведржитеља - Пантократора - у Цариграду, један од најславнијих и најлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније свети Стеван Дечански.
Свети преподобни Серид
Чувен као основатељ знамените обитељи близу Газе у Палестини. У овој обитељи подвизавали су се славни мужеви као: свети Варсонуфије, Јован, авва Доротеј, Доситеј и други. Свети Серид скончао земаљски живот у VI веку, и преселио се у вечну радост Господа свога.
Свети мученици Конкордије, Иринеј и Авундије
Видети о њима под данашњим даном: Страдање светог мученика Иполита и оних са њим.
Пренос моштију преподобног Максима Исповедника
Спомен овог светог оца Цркве празнује се 21 јануара, а данас се слави пренос његових светих моштију у Цариград. Мошти су му положене у манастир Пресвете Богородице у Хрисопољу (данас Скутари на азијској страни Босфора), где је он за живота био игуман.
Света царица Евдокија
Мудра и красна атињанка, супруга цара Теодосија Млађег (408-450 г.). Многе цркве и манастире подигла у Јерусалиму, где се по смрти Теодосијевој сасвим преселила да тамо живи. Упокојила се у Палестини 460 године, и погребена у њеном храму Св. Стефана.
