Свети преподобни Паладије, пустињак сиријски
Велики подвижник и чудотворац. Пред његовом келијом осване леш некога богаташа, кога разбојници беху убили и опљачкали. Када Паладија потерају на суд, он, да би се спасао беде, помоли се Богу и молитвом васкрсе мртваца. Упокојио се у IV веку.
-217x300.jpg)
Свети преподобни Јефрем Печерски (†1096. године)
Установио празновање преноса моштију светог Николаја у Бари 9. маја.
Свети преподобни Јефрем новоторжки
У дане благоверних великих кнезова, светих страдалника руских Бориса и Гљеба, беху у Русији три рођена брата: овај Јефрем о коме је реч, Георгије и Мојсије. Они беху родом из Угарске земље, и у звању бојара служаху великим кнезовима Борису и Гљебу. Када свети Борис би убијен на реци Алти, догоди се да бојар Јефрем не беше тамо са кнезом Борисом. И тако остаде у животу, док његов брат Георгије би убијен заједно са светим Борисом: он паде крај господара свог, при чему му убице отсекоше главу због златне гривне којом га беше одликовао свети Борис...
Свети Јован Златоуст, златна труба Православља
Спомен овога светила цркве празнује се 13. новембра и 30. јануара. А овога датума празнује се пренос његових чесних моштију из јерменског села Комана, где је као изгнаник умро, у Цариград где је раније као патријарх управљао црквом. Када се наврши тридесет година од његове смрти, патријарх Прокл одржи један говор у спомен свога духовног оца и наставника, и тим говором толико разгори љубав народа и цара Теодосија Млађег, према великом светитељу, да сви пожеле да се Златоустове мошти пренесу у Цариград. Прича се да се ковчег с моштима никако није дао покренути с места све док цар није написао писмо Златоусту, молећи га за опроштај (јер мајка Теодосијева, Евдоксија, виновна је била за прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, негдашњу резиденцију своју. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, ковчег постане сасвим лак. При преносу, многи болесници који се дохватише ковчега, оздравише. Када су мошти приспеле у престоницу, тада је цар поново над моштима молио светитеља за опроштај у име матере своје, и то као да она сама од себе говори: „Док ја живех временим животом, пакост ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави твојој, помози ми пре него што будем осуђена на Суду Христовом!” Када је светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у престо патријаршијски, тада је маса света чула из уста његових речи: „Мир всјем!” Пренос моштију светог Јована Златоуста извршен је 438. године
Свети преподобни Тит Печерски
Био најпре војник, па када у неком боју задоби рану у главу, он се повуче од света у Печерски манастир где оздрави и прими монаштво. Проводио је време у непрестаном оплакивању својих ранијих грехова. Пред смрт би извештен кроз неку небеску појаву да су му сви греси опроштени. Мошти му почивају у пештерама Теодосијевим.
Свети новомученик Димитрије
Димитрије, кафеџија у Цариграду, беше младић од својих двадесет пет година, врло леп, снажан, и честит по животу. Због тих особина и предности завиђаху му стално турске бадаваџије, који често долажаху у његову кафану. Ови Турци су много пута покушавали на разне начине да Димитрија одврате од вере у Христа и потурче, али увек без успеха. Једнога дана ти се Турци напише у кафани и потукоше међу собом, при чему један између њих би рањен ножем. А Димитрије и остала послуга зађоше међу Турке, трудећи се да их разваде и умире, на шта су по царским законима о кафанама имали право и дужност. Пошто их најзад развадише, они их испратише из кафане...
Свети преподобни Петар
Египћанин; подвизавао се у четвртом веку; скончао око 400 године у дубокој старости.
Свети мученици Ананије презвитер и Петар тамничар и 7 војника с њима
Ови свети пострадаше у Феникији 295 године за време цара Диоклецијана и намесника царског у Феникији Максима. Ухваћен, свети Ананија би изведен пред намесника. И пошто исповеди Христа, и наружи идоле, бише га моткама, и жегоше му ребра пламеним буктињама, па му опаљене делове тела полише сирћетом и сољу. После тога светитељ молитвом разруши идолски храм и пообара идоле на земљу. Због тога би бачен у тамницу, и тамо добијаше храну од Бога. Ово чудо привуче вери Христовој тамничара Петра. Онда, по наредби намесниковој, њих обојица, заједно са седам других војника које свети Ананија беше привео вери у Христа тиме што чудесно остаде неповређен у толиким мукама, бише бачени у море. И тако ови блажени сви заједно добише венце од Христа за своје подвиге.