Светих сто педесет мученика војника
Видети о њима под данашњим даном: Спомен светог мученика Азе.
Свети Пророк Авдија
Родом из села Витахарамска од предела сихемских. Живео на двору цара Ахава; али када цар одступи од правог богопоштовања и поклони се идолима, Авдије не последова примеру царевом, него продужи служити Богу јединоме истиноме. А када опака царица Језавеља због Илије диже хајку на све пророке Божје, Авдија сабра стотину њих, сакри их у две пештере и храњаше их до краја (I Цар, 18, 4). Савременик великог пророка Илије Авдија поштоваше Илију веома и слушаше га у свему као следбеник и ученик његов. Живео на девет стотина година пре Христа и упокојио се мирно.
Свети мученик Варлам
Родом из Антиохије. Због вере у Христа Господа много истјазаван од нечестивог судије. Најзад помисли судија да му се наруга и да га силом околности примора да принесе жртву идолима, због чега уведе га у храм идолски, и стави му огањ на длан и тамјан на огањ мислећи, да ће мученик морати због бола да баци огањ с тамјаном из руке пред идоле, и да их тако и нехотично окади. Но херојски војник Христов држаше огањ на длану своме и без помисли да га баци пред идоле, све док прсти не изгореше и отпадоше и док длан не прегоре. И тако са огњем падоше на земљу и прсти мученикови. „Десницу имаше јачу од огња”, говори свети Василије Велики... „јер ако пламен руку и опали, ипак рука држаше огањ као пепео”. А Златоуст пише: „Гледали су с висине ангели, посматрали архангели, сцена је била величанствена превазилазећи уистину природу човечју. Гле, ко не би пожелео видети човека, који се подвизавао а није осећао што је људима својствено, човека који је сам био и жртвеником, и жртвом, и жрецом?” Када му сагори рука, и тело цело старца Варлама сруши се на земљу мртво, а душа му оде у вечни покој Господа Спаситеља. Пострада овај преславни старац, јунак, 304. године.
Свети преподобни Варлаам и Јоасаф, царевић
Подвижници Индијски. Јоасаф беше царевић, син цара Авенира. Божјим Промислом посети га старац Варлаам, научи га вери Христовој и крсти. Потом се старац удаљи у планину на подвиг, а Јоасаф оста, да се бори са многим искушењима у свету и да их благодаћу Божјом побеђује. Најзад успе Јоасаф, да приведе ка Христу и свога оца. Пошто се крсти цар Авенир поживе четири године у великом покајању - јер и грехе велике беше починио гонећи хришћане - па онда оконча свој земни живот и пређе у бољи. Млади Јоасаф предаде царство своме другу Варахији, а он оде у пустињу да се подвизава Христа ради. Једина му жеља беше на земљи, да се још једном види са својим духовним оцем, старцем Варлаамом. И Бог милостиви испуни му ту жељу, те једнога дана Јоасаф стаде пред пећину Варлаамову и узвикну: „Благослови оче!” Старац Варлам подвизаваше се у пустињи седамдесет година, а свега поживе стотину година. Свети Јоасаф у двадесет петој години остави царство и оде у пустињу, где поживе тридесет пет година. Обојица имађаху велику љубав ка Господу Исусу; преведоше многе у веру истиниту, и преселише се у вечну радост Господа свога.
Свети мученик Илиодор
Из града Магида у Памфилији. Мучен за веру Христову у време цара Аврелијана. При тешким мукама чуо глас с неба: „Не бој се, ја сам с тобом!” Бачен у усијаног бакарног вола, он се приљежно Богу мољаше. И Бог га спасе. Усијани во наједном се охлади, и Илиодор изађе жив. Судија му довикну, да он чини неке мађије. На то мученик рече: „Мађије су моје Христос!” Би посечен и оде ка Господу.
Свети мученик Платон
Од града Анкире Галатијске; хришћанин по рођењу и васпитању. Још у младим годинама показивао велико савршенство у свима добродетељима. Платон не скриваше своју веру у Христа Господа, него јавно је проповедаше изобличавајући идолопоклонике због клањања мртвим тварима место живоме Творцу. Због тога би изведен на суд пред началника Агрипина, и би много истјазаван и мучен од овога. Када га началник поче саветовати, да избегне смрт и сачува живот поклоњењем идолима, одговори му Платон: „Две су смрти, једна времена а друга вечна, тако два су и живота, један маловремени а други бесконачни”. Тада Агрипин удари на њ страшне муке. Између осталог, нареди, те му врелу гвоздену ђулад метаху на обнажено тело; потом од коже му кајише скрајаху. „Мучи ме још љуће”, довикиваше мученик мучитељу, „да се види јасно твоја бешчовечност и моје трпљење”. Када мучитељ напомену мученику Платона филозофа као незнабожачког филозофа, рече му мученик: „Нити сам ја сличан Платону, ни Платон мени, осим једино по имену. Ја учим и учим се мудрости, која је Христова, а он је учитељ оне мудрости, која је лудост пред Богом”. Потом би Платон бачен у тамницу, где проведе осамнаест дана без хране и воде. Када се стражари задивише, да Платон може живети гладујући тако дуго, он им рече: „Ви се ситите месом а ја светим молитвама; вас весели вино, а мене Христос, лоза истинита”. Би најзад посечен мачем око 266. године и прими венац вечне славе.
Свети мученик Роман и Варул
Роман свети беше ђакон цркве Кесаријске. Једном он ревносно проповедаше Јеванђеље у Антиохији. Па када би неки идолски празник и началник антиохијски Асклипијад хтеде ући у храм незнабожачки да принесе жртву, Роман стаде преда њ и рече му: „Грешиш, началниче, када идеш идолима, нису идоли богови, него је Христос једини истинити Бог”. Разјарени началник стави Романа на муке, те свети Роман би бијен и струган без милости. У том часу виде свети Роман једно дете, по имену Варул, и рече Асклипијаду: „И ово мало дете разумније је од тебе маторога, јер оно зна Бога правога а ти не знаш”. Началник поче испитивати Варула о вери, и Варул изрече своју веру у Христа Господа као јединог истинитог Бога насупрот лажним идолима. Тада Асклипијад нареди те малога Варула мачем посекоше а светог Романа у тамници удавише 303. године. И тако оба ова мученика наследише Царство Христово.
Свети мученици Закхеј и Алфеј
У Kесарији Палестинској, пред прославу двадесетогодишњице царовања царева, објављивано је уобичајено помиловање сужњима по тамницама. Тако би и за царовања Диоклецијанова. При томе обласни управитељ пусти на слободу чак и највеће злочинце, а хришћане подврже најстрашнијим мучењима. У то време би ухваћен ђакон Гадаринске цркве Закхеј...
Свети новомученик Анастасије парамитијски
Анастасије нови Христов мученик био је родом из Парамитије Епирске. Једног дана он изађе са својом сестром и другим хришћанима у поље ради жетве. Деси се да у то време наиђе онуда син месног паше Турчина звани Муса заједно са другим Агарјанима. Видевши ови безбожници сестру Анастасијеву, која беше веома лепа, нападоше је са намером да изврше насиље над њом и да оскрнаве њено девојаштво. Брат, да би је заштитио, сукоби се са насилницима и омогући јој да побегне и да се спасе од њихових злобних намера...