Овај Христов мученик беше родом из околине Александрије. У време гоњења хришћана Философ свети не хте се одрећи Христа Господа пред кнезовима и судијама незнабожним. Због тога ударише га незнабошци на љуте муке. Пошто би мучен разним мукама, метнуше га најзад у меку постељу и везаше му и ноге и руке, и пустише к њему жену развратну, да га на грех наведе. Када свети Философ осети, да се у њему буди похот од прикосновења женских руку, он стеже зубима језик свој, пресече га и испљуну у лице развратници. Од тога се у њему похот угаси, а блудна жена толико ужасну, да одмах побеже од њега. Потом би посечен мачем око 252. године у својим младим годинама, и пресели се у Царство вечне младости.
Он направио отров за светог мученика Ермија, Али видевши да његов отров ни најмање не нашкоди светом Ермију, он поверова у Христа и би посечен мачем.
Ови Христови јунаци пострадаше за Господа у огњу у Никомидији.
Баба светог Василија Великог. Беше дивна по уму и благочешћу своме. Ученица светог Григорија Неокесаријског чудотворца. У време Диоклецијана напустила дом свој, и са својим мужем, Василијем, крила се по шумама и пустињама. Њихово имање буде конфисковано, но они нису за тим жалили. Лишени свега осим љубави према Богу они се настане у једној прастарој шуми, где проведу седам година. По Божјем Промислу козе су се спуштале с планине и давале се њима, и тако су се хранили. Скончали су обоје мирно у IV веку после премногих страдања за веру Христову.
За веру у Христа Господа пострадао мачем посечен. Био родом римљанин.
Пострадали за Христа Бога мачем посечени (или у огањ бачени) у Никомидији.
Пострадали за Христа Бога мачем посечени (или у огањ бачени) у Никомидији.
Умотан у воловску кожу, па на врело сунце изложан, пострадао за Христа Спаситеља.