Свети мученик Иринарх и седам светих жена
СBETИ Иринарх беше из града Севастије. Као младић, он постаде џелат по занимању, који суделује у мучењу светих мученика по наређењу гонитеља хришћанске вере. Но када, за царовања Диоклецијанова, Севастијски кнез Максимијан стављаше на муке седам светих жена, Иринарх виде како оне, слабе жене, јуначки подносе мучења за Христа и посрамљују мучитеља, те и он, озарен благодаћу Божјом, неустрашиво исповеди Христа и објави громко да је хришћанин. Зато кнез нареди те га бацише у језеро; али он изађе жив из језера. Затим га вргоше у усијану пећ; али он чудом Божјим остаде неповређен. Најзад му главу одсекоше мачем, 303. године. И тако он доби венац мучеништва.
Свети Теодор, епископ теододипљског
ОВАЈ свети пастир стада Христова живео у време цара Маврикија (582-602). Епископовао у Јерменском граду Теодосиопољу.
Свети свештеномученик Јован персијски
ЗА њега се каже у Минејима да је родом из Дамаска. He зна се време његовог страдања у Персији.
Свети преподобни Марко
ОСТАВИО Христа ради жену, децу и рођаке и примио анђелски чин монаха. Проходио пустињу, градове и села. Нађен у Египту у једном храму мртав, опасан гвозденим појасом. Дивећи се његовом подвигу они који га нађоше, ставише га у дрвени сандук заједно са појасом од гвожђа.
Свети мученици два детета
Скончаше у огњу, натерана да трче по њему. (Њихов спомен и 13. октобра).
Свети Јаков, епископ ростовски
Свети Јаков беше родом из Ростовске области. Рано се замонашио, и због свог подвижничког живота изабран и постављен за епископа Ростовског при митрополиту Пимену и великом кнезу Димитрију Јоановичу Донском. Али он епископом ростовским беше мало, и напусти престо са следећег разлога...
Свети преподобни Диодор јурјегорски
Рођен у Олонецком округу; у младости се замонашио у Соловецком манастиру. Волећи усамљеност он се често повлачио из манастира на пусто острво, и тамо остајао по неколико дана. Једном преподобни Диодор проведе на острву усамљен 40 дана, а не беше понео са собом ни одеће, ни хране; и тако изнеможе, да су га братија нашли једва жива. Пренесен у манастир од стране братије он се причести Светим Тајнама, и његово се здравље брзо поправи. Доцније преподобни Диодор основа манастир Свете Тројице, на триестак километара од града Олонца, крај горе Јурјеве. Упокоји се преподобни 1633. године. Свете мошти његове покоје се у његовом манастиру.
Свети преподобни Паладије
РOДOM из Солуна; подвизавао се у Александрији крајем шестог и почетком седмога века.
Свети мученик Јаков Персијанац
Рођен у граду персијском Елапи, или Вилату, од хришћанских родитеља, у хришћанској вери васпитан и хришћанском женом ожењен. Цар персијски Издигерд заволи Јакова због његове даровитости и окретности, и учини га правим племићем на двору своме. Поласкан царем Јаков се прелести и принесе жртву идолима, којима се и цар клањаше. Чувши за ово, матер његова и жена, написаше му једно прекорно писмо, у коме га оплакаше као богоотпадника и душевног мртваца, молећи га ипак при крају писма, да би се покајао и Христу повратио. Ганут овим писмом Јаков се горко покаја и пред царем одважно исповеди веру своју у Христа Господа. Расрђен цар осуди га на смрт, но с тим, да му се одсеца све део по део тела, док не издахне. Џелати дословце испунише ову заповест свога нечестивог цара, и одсекоше Јакову најпре прсте на рукама, па прсте на ногама, па ноге па руке, па рамена, најзад и главу. При сваком сечењу мученик покајани одаваше благодарност Богу. Из његових рана исхођаше благоухани мирис као од кипариса. Тако овај дивни муж откаја грех свој и представи се душом Христу Богу своме у Царству небеском. Пострада око 400. године. Глава му се налази у Риму, а део моштију у Португалији, где се празнује 22. маја.
Светих седамнаест индијских преподобномученика
Монаси хришћански, пострадали од индијског цара Авенира. Разљућен на старца Варлаама, што му је крстио сина Јоасафа, цар Авенир посла потере за Варлаамом. Потере не ухватише Варлаама, али ухватише других седамнаест монаха, и доведоше их пред цара. Цар их осуди на смрт, те пошто им најпре избодоше очи, одсекоше језике, изломише ноге и руке, посекоше их мачем. Но крвљу ових витеза Христових још се више утврди вера Христова у царству Индијском.