Спомен светих мученика епископа: ТИМОТЕЈА и ТЕОДОРА; свештеника: ПЕТРА, ЈОВАНА, СЕРГИЈА, ТЕОДОРА и НИКИФОРА; ђакона: ВАСИЛИЈА и TOME; монаха: ЈЕРОТЕЈА, ДАНИЛА, ХАРИТОНА, СОКРАТА, КОМАСИЈА, ЕВСЕВИЈА и ЕТИМАСИЈА
Његов спомен забележен у Париском Кодексу 1578. У другим Синаксарима се не помиње.
СBETИ Иринарх беше из града Севастије. Као младић, он постаде џелат по занимању, који суделује у мучењу светих мученика по наређењу гонитеља хришћанске вере. Но када, за царовања Диоклецијанова, Севастијски кнез Максимијан стављаше на муке седам светих жена, Иринарх виде како оне, слабе жене, јуначки подносе мучења за Христа и посрамљују мучитеља, те и он, озарен благодаћу Божјом, неустрашиво исповеди Христа и објави громко да је хришћанин. Зато кнез нареди те га бацише у језеро; али он изађе жив из језера. Затим га вргоше у усијану пећ; али он чудом Божјим остаде неповређен. Најзад му главу одсекоше мачем, 303. године. И тако он доби венац мучеништва.
ОВАЈ свети пастир стада Христова живео у време цара Маврикија (582-602). Епископовао у Јерменском граду Теодосиопољу.
ЗА њега се каже у Минејима да је родом из Дамаска. He зна се време његовог страдања у Персији.
ОСТАВИО Христа ради жену, децу и рођаке и примио анђелски чин монаха. Проходио пустињу, градове и села. Нађен у Египту у једном храму мртав, опасан гвозденим појасом. Дивећи се његовом подвигу они који га нађоше, ставише га у дрвени сандук заједно са појасом од гвожђа.
Скончаше у огњу, натерана да трче по њему. (Њихов спомен и 13. октобра).
Свети Јаков беше родом из Ростовске области. Рано се замонашио, и због свог подвижничког живота изабран и постављен за епископа Ростовског при митрополиту Пимену и великом кнезу Димитрију Јоановичу Донском. Али он епископом ростовским беше мало, и напусти престо са следећег разлога...
Рођен у Олонецком округу; у младости се замонашио у Соловецком манастиру. Волећи усамљеност он се често повлачио из манастира на пусто острво, и тамо остајао по неколико дана. Једном преподобни Диодор проведе на острву усамљен 40 дана, а не беше понео са собом ни одеће, ни хране; и тако изнеможе, да су га братија нашли једва жива. Пренесен у манастир од стране братије он се причести Светим Тајнама, и његово се здравље брзо поправи. Доцније преподобни Диодор основа манастир Свете Тројице, на триестак километара од града Олонца, крај горе Јурјеве. Упокоји се преподобни 1633. године. Свете мошти његове покоје се у његовом манастиру.
РOДOM из Солуна; подвизавао се у Александрији крајем шестог и почетком седмога века.