Свети мученик Теодор антиохијски
ОВАЈ свети мученик живео у Антиохији за време Јулијана Одступника. Чувши Јулијан како хришћани, приликом преноса моштију Св. Вавиле из Антиохије у Дафни (предграђе Антиохије), певају псалме, завршујући сваки псалам речима: "нека се постиде сви који се клањају идолима", - заповеди епарху Салустију да ухвати младог Теодора, који беше међу појцима. Храбри младић би обешен и тучен воловским жилама, гвозденим ноктима струган, и окован бачен у тамницу, где претрпе многе невоље. По некима, после тешких мучења он би пуштен на слободу, a no другима мачем посечен.
Свети мученик Сисисније
СВЕТИ мученик Сисиније беше из града Кизика. Он пострада за царовања Диоклецијанова од игемона Александра. Оптужен Александру као хришћанин, он за исповедање Христа би привезан за дивље коње и приморан да трчи. Затим би без милости бијен, па му љуто сирће леваху у ноздрве. Он претрпе и многа друга мучења, и чудеса велика усред сабора сатвори. После тога му мачем главу одсекоше.
Свети мученик Теодор
Свети Теодор живљаше у Антиохији и бављаше се трговином. По наређењу цара Јулијана Одступника[24] он би од епарха Салустија на пијаци ухваћен и затворен, и то са следећег разлога. Безбожни Јулијан нареди да се мошти светог мученика Вавиле и других светих мученика пренесу из Дафне. Међу хришћанима који преношаху свете мошти беше и свети Теодор. Носећи свете мошти они певаху стихове из псалама Давидових, често понављајући стих: Нека се постиде сви који се клањају идолима (Пс. 69, 7).
Свети Дионисије, патријарх цариградски
БИО родом са Пелопонеза, из Филипопоља. Ученик св. Марка Ефеског. Два пута постављан за Патријарха Цариградског (1467-1472; 1489-1491) под заштитом госпође Маре. После подношења оставке на патријаршијски престо, живео и подвизавао се у Ман. Икосифиниси у Драми, где се и упокојио у Господу.
Света мученица Меропа
Спомен јој се вршио у цркви Св. Ирине "близу мора". Поцрпивши свето миро из моштију чесних апостола и мученика, Св. Меропа миомирним позивом се бави: помазује миром Божје љубави све оне који је поштују.
_-gruzijski-221x300.jpg)
Свети Амфилохије, епископ иконијски
Земљак, друг и пријатељ светог Василија Великог и других великих светитеља из IV века. Амфилохије рано остави метеж светски и повуче се у једну пештеру, где као отшелник проживи у подвигу четрдесет година. Догоди се тада, те се упразни епископска столица у Иконији, и Амфилохије чудесним начином би изабран и посвећен за епископа иконијског. Диван пастир и велики бранитељ чисте вере православне. Учествовао на II васељенском сабору 381. године. Ревносно се борио против Македонија злочестивог, и против аријанаца и Евномија. Лично молио цара Теодосија Великог да изагна аријанце из сваког града у држави. Цар му не испуни жељу. После неколико дана опет се јави Амфилохије цару. Када епископ би уведен у одају за примање, цар сеђаше на престолу, а до њега с десне стране сеђаше син му Аркадије, кога Теодосије беше узео себи за сацара. Ушавши, Амфилохије свети поклони се цару Теодосију, а на Аркадија, сина царевог, и не обазре се као да га ту и не бејаше. Разгневи се због тога цар Теодосије веома, и нареди да се Амфилохије одмах истера из двора. Тада рече светитељ цару: „Видиш ли, царе, како не подносиш бешчешће сина; тако и Бог Отац не трпи бешчешће Сина Свога, одвраћа се с ненавишћу од оних, који хуле Њега, и гневи се на све присталице оне проклете (Аријеве) јереси”. Чувши ово, цар разумеде зашто Амфилохије не одаде почаст сину његовом, и удиви се мудрости и смелости његовој. Између многих других трудова свети Амфилохије написао је неколико књига о вери. Упокојио се 395. године у дубокој старости и преселио се у живот бесмртни.
Свети Григорије, епископ акрагантски
Рођен у Сицилији близу града Акраганта, где је доцније епископ био, од благоверних родитеља Харитона и Теодотије. Сав живот му је проткан дивним чудесима Божјим. Чудесним начином отишао у Јерусалим, чудесним начином изабран за епископа, чудесним начином спасао се од клевете. И сам је био велики чудотворац, јер је био велики угодник Божји, велики духовник и подвижник. Учествовао на V васељенском сабору у Цариграду. После тешких искушења скончао мирно почетком VII века (или крајемVI).