Празник чудотворне иконе пресвете Богородице "Холмске" у Пољској
На овај дан празнују православни хришћани Пољске чудотворну икону Пресвете Богородице "Холмске", која је по предању донета тамо из Цариграда и подарена граду Холму од Св. равноапостолног кнеза Владимира Руског.
Свети новомученик Атанасије Солунски
Родом из села Колиакија из околине Солуна. Као дечака отац, који се звао Полихрус, и мајка, која се звала Лулуда, даду га на школе. После школе у Солуну отишао у Свету Гору и продужио школовање у манастиру Ватопеду. Из свете Горе он оде у Цариград, па у своју постојбину Солун. Тамо, пошто је знао турски и арапски, Атанасије често разговараше са неким Турцима о вери. Једном он изговори пред њима муслиманско исповедање вере. Они одмах објавише да је он тиме примио њихову веру и потурчио се. Иако се Атанасије бранио, они га дохватише и одведоше судији, и оклеветаше како је он, тобож, примио ислам. Судија и присутне аге покушаваху да Атанасија обећањима и претњама одвоје од Христа. Атанасије неустрашиво изјави да је хришћанска вера једино истинита и даје спасење.
Свети преподобни Лукијан
Родом из Галича у Кострумској губернији; примио монаштво у Рождество-Богородичином манастиру, близу Перејаславља Зељеског. Затим прешао у Александровски крај и настанио се у шуми крај старе запуштене цркве са чудотворном иконом Рождества Пресвете Богородице. Убрзо се рашчу за Лукијанов пустињачки, свети живот и к њему се стадоше стицати побожни људи и примати од њега постриг. Пошто се увећа братсво, црква би поправљена и образова се манастир. Изгнан из манастира због непријатељских клевета, преподобни Лукијан се врати на заузимање угледних људи. Он основа и Успенски женски манастир, и бејаше под његовим духовним руководством. Строг подвижник, преподобни Лукијан се одликоваше даром речитости и даром прозорљивости. А када у дубокој старости осети предсмртну изнемоглост, преподобни Лукијан нареди да га унесу у цркву и он се дуго мољаше пред чудотворном иконом Богоматере, поверавајући Јој заштиту обитељи од видљивих и невидиљивих непријатеља. Затим га изнесоше из цркве, и по његовј жељи положише на траву, и братија му прилажаху и примаху од њега благослов. Преподобни Лукијан се престави ка Господу 1655. године.
Празник чудотворне иконе пресвете Богородице "Знаменија-Курске"
Ова света и чудотворна икона Мајке Божје би чудесно нађена 1295. године на обали реке Тускоре, у Курској губернији, код корена једног дрвета. Ту одмах потече извор чудотворне воде. Рилски кнез Василије Шемјака, кога Богородица исцели, подиже овој светој Икони диван храм у граду Рилску и од тада би установљен овај празник пресвете Богородице "Знаменија Курске" на дан 8. септембра. Многа чуда су се десила од ове свете Иконе, на спасење верних и удивљење неверних.
Свети мученик Созонт
Родом из Ликаоније свети Созонт беше пастир оваца и држаше се у свему закона Божјега, и поучаваше врснике и другове своје вери благочестивој. Према неком виђењу он сазнаде, да му ваља мученички пострадати за Христа. У то време беше велико гоњење хришћана у оближњем граду Помпеопољу од стране некога Максимијана игемона Киликијског. А у граду беше идол неки златни, коме се незнабошци клањаху. Созонт остави своје овце, оде у град, уђе у храм незнабожачки, па одломи руку од златнога идола, раздроби је и раздаде сиромасима. Наста велика узбуна у граду због тога, и незнабошци почеше тражити кривца. Да не би неко други пострадао због његовог дела, Созонт се упути игемону и објави себе као хришћанина и учиниоца онога дела. Мучитељи га најпре тукоше, а потом обесише о дрво и стругаху гвозденим четкама, а када већ беше на издисају, ставише га на огањ, где Созонт свети предаде своју свету душу Богу. Пострадао око 304. године. Мошти његове чудодејствоваху, и над њима беше подигнут храм во имја светог Созонта.
Свети апостоли Евод и Онисифор
Беху ови апостоли од Седамдесеторице. Евода спомиње с великом похвалом свети Игњатије Богоносац у својој посланици Антиохијанима. Евод беше ученик апостола Петра и наследник његов у звању епископа антиохијског. Петар апостол, и наставник његов, постави га за епископа антиохијског. Написао је Евод дело о Пресветој Богородици, у коме је изложио, како је Света Дева Марија уведена у храм, будући три године од рођења; како је у храму остала једанаест година; како је, ушавши у петнаесту годину, предата била светом Јосифу на чување, и како је родила Господа у петнаестој години. Написао је и друго једно дело под насловомСветило. Али оба ова дела упропашћена су у време гоњења хришћана. Убијен је за Христа у време бављења цара Веспазијана у Антиохији. Светог Онисифора спомиње апостол Павле (2. Тим 1, 16-18) као свог искреног пријатеља и помоћника. Пострада за Христа у Колофону, где је и епископ био. Вели се, да је везан био за дивље коње и растргнут. И тако ови верни војници Христови чесно послужише на земљи и преселише се у радост Господа својега.
Свети мученик Евпсихије
Син сенатора Дионисија. Жестоко мучен за Христа, бијен и струган, па полумртав бачен у тамницу. Јавио му се ангел Божји и исцелио га. Пуштен из тамнице он раздаде све своје имање, нешто сиромасима а нешто клеветницима својим. Поново ухваћен и струган док не предаде душу Богу. Из његових рана потекло млеко и вода место крви. Пострадао у време цара Адријана.
Свети Јован, архиепископ новгородски
Најпре свештеник а потом, од 1163. године, епископ у Новгороду. Сазидао седам цркава за свога живота. Имао виђење Пресвете Богородице, и необичну силу над демонима, које је чак и на службу себи принуђавао. Чудесно сачувао Новгород од напада седамдесет два кнеза. Страдао од искушења ђаволских, но силом крста и молитве све савладао. У старости повукао се у манастир, примио схимну и мирно се упокојио у Господу 7. септембра 1185. године.
Свети преподобномученик Макарије каневски
Родом из града Овруча, у Волинској губернији. Од ране младости волео да се моли и труди; често ишао у цркву и прислуживао духовним лицима, жељан да се од њих научи духовном живљењу и да сачува православну веру, пошто су у то време римокатолици силно притешњавали православне. Примивши монаштво, Макарије се са нарочитим усрђем подвизавао у молитви и изучавању светоотачких дела