Светих девет мученика
14.08.2024.

Светих девет мученика

Њихова су имена Леонтије, Атије, Александар, Киндеј, Минситеј, Кириак, Минеон, Катун и Евклеј. Први беше дрводеља, а остали земљорадници. Због дерзновеног исповедања вере Христове и због разрушења храма Артемидина, беху љуто истјазавани и обезглављени у време Диоклецијаново у Пергији Памфилијској, и посташе наследници Царства Христова.


Свети мученик Елеазар
14.08.2024.

Свети мученик Елеазар

Главу му запалили огњем; и тако свети Елеазар пострадао за Госпда.


Свети мученик Кирик
14.08.2024.

Свети мученик Кирик

Пострадао за веру Христову мачем посечен.


Свети Тимотеј чудотворац, епископ прикониски
14.08.2024.

Свети Тимотеј чудотворац, епископ прикониски

Живео свето и богоугодно, еписковао у време цара Јустинијана Великог у 6 веку.[17] Многе нечовечне нарави и страсти своје пастве исправио својом кротошћу и светошћу. Молитвом својом исцелио бесомучну кћер цареву. Царица Теодора мати подигла му зато по престављењу храм, где су му и свете мошти положене.


Свети мученик Теодор
14.08.2024.

Свети мученик Теодор

Божанском љубављу ношен пострадао за Господа мачем посечен.


Свети мученици Мина и Минеј и остали с њима
14.08.2024.

Свети мученици Мина и Минеј и остали с њима

Пострадали мачем у Виглетији близу Бакарних врата.


Свети мученик Полијевкт
14.08.2024.

Свети мученик Полијевкт

Бачен у нужник пострадао за веру своју у Христа.


Свети мученик Папа Нови
14.08.2024.

Свети мученик Папа Нови

Завезан у врећу и стављен у котарицу, па бачен у море; и тако пострадао за Господа.


Света преподобномученица Елеса
14.08.2024.

Света преподобномученица Елеса

Пострадала на острву Китири.


Свети Евдоким
13.08.2024.

Свети Евдоким

Рођен у Кападокији од благочестивих родитеља, Василија и Евдокије. У време цара Теофила (829-842) Евдоким беше млад официр у војсци. Но и као војник он улагаше сав труд, да живи по заповестима јеванђелским. Чуваше чистоту своју непорочно, и избегаваше да говори ма с којом женом осим мајке своје; беше милосрдан према беднима, брижљив у читању свештених књига, и још брижљивији у молитвама Богу. Избегаваше сујетне забаве и празнословље. „Усред метежа и сујете светске беше као крин усред трња и као злато усред огња”. Због његових необичних добродетељи цар га постави за војводу кападокијског. На том високом положају Евдоким се стараше да буде праведан пред Богом, и праведан према људима. Но по Божјем Промислу сконча рано, у тридесет трећој години својој. Његове мошти показаше се целебне. Један сумашедши човек дотакну се гроба његова и оздрави; тако и једно узето дете устаде и би здраво. После осамнаест месеци његова мајка отвори сандук и нађе тело његово као живо, без икаква знања труљења. И диван мирис дизаше се од тела светитељева. Мошти му доцније беху пренете у Цариград, и сахрањене у новој цркви Свете Богородице, коју устројише родитељи овога праведнога Евдокима.


1 518 519 520 521 522 2.289