Свети преподобни Тома Малеин
Овај Тома беше најпре војвода, прослављен храброшћу и богатством. Беше телом врло крупан, и задаваше страх непријатељима својим. Но кад заволи Христа више од света и свега у свету, он остави све и повуче се у пустињу, где се замонаши и преда подвигу. Свети Илија пророк јави му се и одведе га на гору звану Малеа, до Свете Горе. Ту он живљаше један и усамљен, само с Богом, у даноноћној молитви. Мада се он кријаше од света, не може се укрити. Сазнавши за светост његовог живота, почеше људи к њему долазити и доводити своје болеснике. И свети Тома лечаше људе од сваке болести и сваке невоље. А када се представи Богу (у V веку) његове мошти продужише помагати свима који с вером њима припадаху.
Свети преподобни мученици Епиктет и Астион
Астиона, јединца у родитеља, приволи свештеник Епиктет вери Христовој, крсти га и замонаши. Потом се преселе однекуд из источних крајева у скитске пределе и настане у скитском граду Алмириду (сада Рамзину) на утоку Дунава у Црно море. Мучени и посечени за веру Христову око 290. године. Обојица се јавили после смрти у светлости великој родитељима светог Астиона, Александру и Маркелини, који се обрадоваше Христу и беху крштени од епископа Евангела, који и сам би потом посечен за Христа, „Евангела, другога ангела”, како му је певано.
Свети мученици Перегрин, Лукијан, Помпеј, Исихије, Папије, Саторин и Герман
Ови свети мученици беху родом из Италије и пострадаше у време цара Трајана. Када настаде гоњење на хришћане, ови свети седоше на лађу и отпловише у град Дирах. Налазећи се у том граду они видеше како за исповедање Христа свети епископ Астије висијаше распет на крсту, и намазан медом, и како га осе и муве уједаху, и они га прославише због тога...
Свети свештеномученик Евангел
Епископ града Тома, на ушћу Дунава. Он крстио родитеље светог преподобномученика Астиона (види напред) - Александра и Маркелину, и био посечен мачем око 290 године.
_-knjeginja-moskovska-201x300.jpg)
Светиа преподобна Евдокија (Ефросинија), књегиња московска
Супруга Димитрија Донског, она водила веома побожан живот; била мајка сиротиње; састрадална према несрећнима; нарочито волела подизати цркве. Као кнегиња носила је богате хаљине и међ људима се појављивала весела лица, а у ствари је била строга испосница, која је тело своје смиривала тешким подвизима. Основала је у Москви Вознесенски женски манастир. Обавештена од Ангела Господњег о дану своје смрти, она се замонаши у Вознесенској обитељи, добивши име Ефросинија, и мирно отиде ка Господу 7 јула 1407 године.
Свети мученик Василије
Овај свети мученик пострада за Христа заједно са светих 70 мученика пострадалих у Скитопољу, који се спомињу 28. јуна.
Свети преподобномученик Кирил
Пострадао за хришћанску веру 1566. године. Спомен му се врши на данашњи дан у Солунској митрополији. Остали Синаксари га не спомињу.
Свети преподобни Сисоје Велики
Мисирац родом и ученик светог Антонија. По смрти великог учитеља свога свети Сисоје настани се на пустињској гори, званој Антонијева, на којој се и Антоније раније подвизавао. Тешким трудовима над самим собом толико укроти себе, да беше кротак и незлобив као јагње. Зато му Бог даде велику благодат, да могаше исцељивати болеснике, изгонити нечисте духове, и мртве васкрсавати. Шездесет година подвизаваше се Сисоје у пустињи, и беше као извор живе мудрости за све монахе и мирјане који долажаху њему за савет. Пред смрт засија му се лице као сунце. Монаси стајаху око њега и дивљаху се тој појави. А када светитељ испусти своју душу, сва одаја испуни се дивним благоухањем. Упокојио се у дубокој старости, 492. године. Свети Сисоје учио је монахе: „Ма какво искушење да се догоди човеку, човек треба да се преда вољи Божјој и да призна, да се искушење догодило због греха његових. Ако ли се што добро догоди, треба говорити да се догодило по Промислу Божјем”. Монах питао Сисоја: „Како ћу угодити Богу и спасти се?” Светитељ одговори: „Ако желиш угодити Богу, иступи из света, одели се од земље, остави твар, приступи ка Творцу, сједини се с Богом молитвом и плачем, и наћи ћеш покој у овом веку и у оном”. Монах питао Сисоја: „Како достићи смерност?” Светитељ одговори: „Када се неко извежба да признаје свакога човека бољим од себе, тиме задобија смерност”. Амон се жалио Сисоју, како не може да упамти прочитане мудре изреке, да би их могао поновити у разговору с људима. Светитељ му одговори: „То није нужно. Нужно је задобити чистоту ума и говорити из те чистоте положивши наду на Бога”.