Малахија новомученик, беше родом са Родоса, син једног побожног свештеника. Дошавши једном у Јерусалим, он би оклеветан од неког Турчина да је вређао Мухамеда. Изведен због тога пред турске власти, би најпре убеђиван да прими ислам, но када то он непоколебљиво одби, би одмах стављен на мучење: везан коњу за реп и вучен по земљи, пребијени му лактови и колена и најзад набијен на ражањ и печен на ватри. У таквим мукама свети мученик предаде душу своју Господу, 29. септембра 1500. године. (Његов живот и страдање налазе се описани у рукопису бр. 78 манастира Ватопеда, лист 232-5).
Угледан и благочестив грађанин града Иконије. Запојен духом своје земљакиње свете Текле, Харитон јавно исповедаше име Христово. Када поче љуто гоњење хришћана у време цара Аврелијана, Харитон одмах би изведен на суд пред хегемона. Рече му судија, да се поклони боговима (тј. идолима), на што му Харитон одговори: „Сви ваши богови су бесови, који су негде због гордости свргнути с неба у ад преисподњи”. И објави Харитон јасно веру своју у јединога живога Бога, Творца свега, и Господа Исуса Спаситеља људи. Тада нареди хегемон, те бише и истјазаваше тело Харитоново у толикој мери, да му цело тело беш покривено ранама, и све беше као једна рана. После зле смрти Аврелијанове, која злотвора постиже у то време, Харитон би ослобођен мука и тамнице. Он се упути у Јерусалим. На путу га ухвате разбојници, од којих се Промислом Божјим ослободи. И не хте се више враћати у Иконију, него се повуче у пустињу Фаранску, где основа једну обитељ и сабра монахе. Давши устав тој обитељи и хотећи избећи похвале од људи, он се удаљи у другу једну пустињу према Јерихону, где опет временом би основана друга обитељ, названа Харитонова. Најзад основа и трећу обитељ, Сукијску - грчки звану Стара Лавра. Скончао у дубокој старости и преселио се у славу Господа свога 28. септембра 350. године. Мошти његове почивају у првој његовој обитељи. Светом Харитону приписују састав чина пострижења монашког.
Ученик и верни пријатељ великога пророка Јеремије. Прорицао повратак Јудеја из ропства вавилонског, пропаст Вавилона и долазак Сина Божјег на земљу. Држи се, да је и он убијен био од Јевреја у Мисиру, као и пророк Јеремија, у VII веку пре Христа.
У време Диоклецијана неки Магн, хегемон антиохијски, пође у лов с војницима. Гонећи некаквог звера видеше војници, како звер прибеже Марку пастиру, који чуваше ту стадо своје. И стаде се звер умиљавати око Божјег човека Марка. Видећи то тридесет војника и поучени од светог Марка, повероваше у Христа, и одмах бише посечени. Хегемон веза Марка, доведе у град, и позва три брата ковача: Александра, Алфеја, и Зосима, и поручи им, да направе мучитељске справе за мучење Марка. Но они сва тројица, разговоривши се са светим Марком, примише веру Христову, и отказаше поруџбину Хегемонову. Хегемон их осуди на смрт, и нареди, те им се нали у уста растопљено олово. А светоме Марку потом би одсечена глава, и положена у храм Артемидин, од чега се тај храм Божјом силом сруши.
Унук Свете Лудмиле. И као краљ подвизавао се у вери слично великим подвижницима, и утврђивао веру православну у свом народу. Строго је пазио, да на судовима не пострада ко невин. По ревности према вери Христовој и по љубави према ближњим свети Вацлав је куповао незнабожачку децу, која су продавана као робље, и одмах их крштавао и као хришћане васпитавао. Превео Јованово Јеванђеље на чешки језик. Пренео мошти светог Вита и свете Лудмиле, бабе своје, у Праг. Брат његов Болеслав позвао га у госте и убио га у своме двору. Одмах потом Болеслав почео доводити Немце за свештенике и уводити службу на латинском језику. Вацлав свети пострада 935. године. Мошти му почивају у Прагу.
Био ученик преподобног Корнилија Комељског. После смрти свога наставника удаљио се на Ило-озеро, у Новгородској губернији, и тамо основао манастир, назван Озадски-Ило језерски. Упокојио се преподобни као схимник 1541. године. Свете мошти му почивају У његовом манастиру.
Од Седамдесеторице. Свети Марко, звани другачије и Јован. У кући његове мајке Марије у Јерусалиму сабираху се свети апостоли на молитву (Дап 12, 12). Проповедао Јеванђеље са апостолима Павлом и Варнавом (Дап 12, 25). Потом био епископ у граду Вивлосу. Свети Аристарх, сапутник апостола Павла (Дап 16, 29), био епископом у Апамеји Сиријској. Свети Зинон, или Зина назван од апостола Павла закоником (Тит 3, 13), био епископом у Лиду Палестинском. Као звезде блистали у тами незнабоштва и многе обратили вери Христовој. А сада блистају као звезде у царству Христа свог љубљеног.
Из села Закливери у епархији Једренској; осамнаестогодишња девојка. Отац јој се потурчи, па примораваше и ћерку да се потурчи. Но мајка је подржаваше у вери Христовој. После многих мучења, сва рањава и искрвављена, издахну на крилу своје мајке, и прими венац мучеништва 27. септембра 1764. године.