Бугарин по роду. Дошао у Кијев 1080. године и одмах стекао толико уважење, да ускоро буде подигнут на престо митрополитски. Управљао црквом осам година. Писао папи Клименту посланицу, у којој га изобличавао због новачења, које је Римокатоличка црква увела. Упокојио се мирно 1089. године.
ЈАСЕНОВАЦ, највећи концентрациони логор за истребљење људи на територији Хрватске. Јасеновац је заправо чинио комплекс од неколико подлогора, у непосредној близини, на обали реке Саве, око 100 км јужно од Загреба. Логор за жене, Стара Градишка, који се налазио мало даље, такође је припадао овом комплексу. Јасеновац је основан у августу 1941, а био је расформиран тек у априлу 1945. Стварање самог логора, управљање и надзор над њим били су поверени III одељењу Усташке народне службе (УНС), на челу са Вјекославом (Максом) Лубурићем, који је лично одговарао за све што се тамо догађало. Преко 700,000 људи побијено је у Јасеновцу, углавном Срба, Јевреја и Рома.
Терани да трче по жеравици; и тако пострадали за веру своју у Христа.
Један од претходника светог Василија. Свога сина лишио чина за ношење одела, неприличног духовноме завету.
Преподобни Фантин родио се у Калабрији у Италији, син Георгија и Вриене. Из детињства он посвети себе Богу. У десетој својој години он би дат у манастир, и примивши монашки постриг он упражњаваше сваку врлину. Пошто постаде искусан вршилац заповести Божјих, он би удостојен божанских откривења. Ходећи по пустињама и горама, он по двадесет дана провођаше без хране, и четири године проведе потпуно наг. Многа зла и невоље доживе преподобни када Сарацени разбојнички упадоше у Италију и пустошаху крајеве њене. Шездесет година трпељиво подносећи та искушења, блажени Фантин напослетку узе два своја ученика, Виталија и Никифора, и отпутова с њима у Пелопонез. Бавећи се дуго време у Коринту, он постаде многима узрок спасења. После тога он оде у Атипу, где се помоли у храму Пресвете Богородице. Затим отпутова у Ларису, где подуже време проживе код гроба светог Ахила. Након тога он се упути у Солун. У Солуну се он срео са преп. Атанасијем Атонским и чувеним подвижником Павлом Ксиропотамским, који, како је сам говорио, "као светеоник обасјавају сада пустињу". Тамо се он осам година наслађивао чудесима од моштију светог великомученика Димитрија, држећи се свог уобичајеног правила уздржања, и упокоји се у дубокој старости, отишавши к своме многожељеноме Господу. Његов ученик Никифор, по заповести коју прими од Господа још у Калабрији, оде после Фантиновог престављења преп. Атанасију у Велику Лавру Атонску, где се упокоји у миру. Његове свете мошти испуштаху благоухани мирис. (Преп. Фантин се празнује и 14 новембра).
Блажени Александар родио се петнаестог маја 1448 године у области Великог Новгорода у селу Мандери, у близини Островског манастира Ваведења Пресвете Богородице. Он се родио од оца Стефана и матере Василисе по неком јављењу Божје силе, и би освећен светим крштењем. Када стиже за школу, родитељи га дадоше да учи Божанско Писмо. Но док другови његови брже успеваху у учењу, он у томе беше спор. Али то би по нарочитом промислу Божјем, да би му разумевање било дато од Бога а не од људи, што се и догоди. Једном Александар оде у цркву, паде пред икону Господа нашег Исуса Христа и Пречисте Матере Његове и са сузама се мољаше да му се да разумевање за изучавање Светога Писма. И на његову молитву њему одмах дође одговор: он чу глас који му рече: "Устани, не бој се, добићеш што си молио".
Скончали за Господа Христа у мору и прешли у безобално море Његове блажене вечности и бесмртности.
Мученици свети, храбри Христови војници: свештеномученик Филикс, Фуртунијан, Септимин и Јануарије, горећи божанском ревношћу вере, јуначки војеваху против заблуде идолопоклонства. Јаки вером у Бога, они разгоњаху мрак неверја, јер држећи божанске законе и заповести Христове, они мудро побијаху и у прах претвараху све примедбе које незнабошци изношаху против хришћанске вере. Због тога ови блажени претрпеше и гоњења и тамнице и мучења; и много их вукоше из места у место, док их најзад не осудише на посечење мачем. И тада се догоди страховито чудо: сунце и месец, не подносећи неправедно посечење светих, претворише се у крв. А кад мученицима бише одсечене главе, они примише од Господа неувенљиве венце мучеништва.