Свети Донат
Епископ у Еврији Албанској. Би обдарен од Бога великом благодаћу чудотворства, те чињаше чудеса многа на корист људи. Тако претвори горку воду у слатку; низведе дажд у сушно време; исцели од сумашествија кћер цареву; васкрсну мртваца. Овај мртвац беше исплатио дуг некоме зајмодавцу, но несавесни зајмодавац хтеде по други пут наплатити дуг, па користећи се смрћу свога дужника, дође удовици његовој и тржаше да му одмах плати дуг. Удовица плакаше и жаљаше се епископу. Свети Донат опомену зајмодавца да почека док се човек сахрани, па ће се онда разговарати о дугу. Но зајмодавац љутито настојаваше на своме. Тада Донат приђе мртвацу, дохвати га и викну: „Устани, брате, и види шта имаш са зајмодавцем својим!” Тада се мртвац диже, и грозним погледом погледа на зајмодавца свога, и рече му, када и где му је платио дуг. И још потражи он од зајмодавца писмену обавезу своју. Устрашени зајмодавац даде му у руке хартију, коју оживели мртвац поцепа, па поново леже и упокоји се. Мирно сконча св. Донат у дубокој старости и оде ка Господу 387. године. Његове мошти и сад почивају на корист вернима у Еврији у Албанији.
Света мученица Аргира
Ова нова мученица беше родом из Брусе, рођена од родитеља благочесних. Тек што се беше удала за једног хришћанина, загледа се у њу неки Турчин из комшилука, и позиваше је на сажиће са њим. Христољубива Аргира одбијаше такве прљаве предлоге Турчина. Но овај се разбесни и оптужи је суду, како је хтела примити ислам, па после одрекла. Од судије до судије, из тамнице у тамницу, света Аргира проведе пуних петнаест година страдајући за Христа. Јер љубљаше Христа изнад свега у свету. Најзад сконча у тамници у Цариграду 1725. године.
+++ Свети Василије Острошки Чудотворац
Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих, но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте, оде у требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје беспрестаним и топлим молитвама својим. Представи се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу светог Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцељења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.
Светих девет мученика у Кизику
Ових девет храбрих мученика, љубављу Христовом загрејани, не хтеше принети жртве идолима нити се одрећи Христа Господа, због чега бену љуто мучени и најзад мачем посечени. У време цара Константина сазида се храм у Кизику у част ових мученика, где се њихове неиструлеле мошти положише. Безбројна исцељења догодише се над моштима њиховим. Имена су њихова Теогоније, Руф, Антипатер, Теостих, Артем, Магн, Теодот, Тавмасије и Филимон. Сви они презреше све времено ради вечног и трулежно ради нетрулежног. Зато их Господ уведе у вечне обитељи Своје и увенча их венцима славе непролазне. Чесно пострадаше и прославише се у III веку.
Свети преподобни Мемнон чудотворац
Од младости предаде се Мемнон посту и молитви и толико себе очисти да постаде обиталиште Духа Светога. Исцељиваше неисцељиве болеснике и чињаше многа друга чудеса. Јављаше се на морским бурама и спасаваше бродове од пропасти. Упокоји се мирно у Господу у II веку и пресели се у небеске дворе Господње.
Свети новомученик Станко чобанин
Дечка Станка, који чуваше овце у никшићком крају Црне Горе, убише Турци код оваца за веру хришћанску 15. септембра 1712. године. Његове свете и нетљене мошти - две посвећене дечје ручице, почивају у Горњем манастиру Острогу у црквици Часног Крста, где се подвизавао Свети Василије Острошки. О мученичкој кончини Станковој постоји запис у Горњем Острогу (у кивотићу где му почивају свете и нетљене руке).
-180x300.jpg)
Свети Јован Калоктенис, митрополит града Тиве (Тебе)
Овај свети отац наш Јован роди се у Цариграду половином дванаестог века, у време цара Манојла I Комнена (1143-1180 г.). Благородни и богати родитељи његови Константин Калоктенис и Марија, не имајући деце, измолише га од Пресвете Богородице, обећавајући Јој да ће дете посветити Цркви Божјој. Пошто им се роди овај блажени Јован, они га крстише, а кад поодрасте дадоше га у школу. И он изучи школу на најбољи начин...
Свети мученици Диодор и Родопиан
Пострадали у Каријском граду Афродисији. У време Диоклецијана (284-305 г.) њихови суграђани их ради њихове вере у Христа много мучили и на крају камењем затрпали за Христа Богочовека.
Свети апостоли Јасон и Сосипатер, и Керкира девица
Прва двојица беху од Седамдесет апостола, а последња беше кћи некога цара са острва Крфа. Јасона и Сосипатра спомиње апостол Павле (Рм 16, 21) и назива их рођацима својим. Јасон је био родом из Тарса као и сам апостол Павле, а Сосипатер из Ахаје. Први беше постављен од апостола за епископа тарсијскога а други за епископа иконијског. Путујући и проповедајући Јеванђеље, ова два апостола стигоше на острво Крф где успеше да саграде цркву у име светог Стефана првомученика и да придобију неке незнабошце за цркву. Цар тога острва баци их у тамницу где беху затворени седам разбојника: Сагорније, Јакисхол, Фаустијан, Јануарије, Марсалије, Ефрасије и Мамије. Ову седморицу апостоли преведоше у веру Христову и од вукова направише јагањце. Чувши цар за то, нареди да се та седморица уморе смрћу у врелој смоли. И тако они примише венац мученички. Када потом цар истјазаваше апостоле, кћи његова девица Керкира, гледаше с прозора муке Божјих људи, па сазнавши због чега их муче, и сама се огласи хришћанком и раздаде све своје наките сиромасима. Разгневи се цар на кћер своју, и затвори је у нарочиту тамницу, па пошто не успе да је тиме одврати од Христа, нареди те запалише тамницу. Тамница изгори, но девица оста жива. Видећи то чудо, многи се народ крсти. Разјарени цар тада нареди те му кћер привежу за дрво и стрелама је убију. Они који повероваше у Христа, побегоше од страшнога цара на оближње острво и скрише се. Цар пође лађом да их похвата, но лађа потоне у мору, и тако нечестиви погибе као негда фараон. Нови цар прими веру Христову, крсти се и доби име Севастијан. Јасон и Сосипатер слободно проповедаху Јеванђеље и утврђиваху Цркву Божју на Крфу до дубоке старости, и ту скончаше земни живот свој, и преселише се у дворе Господње.
Свети мученици Максим, Дада и Квинтилијан
Пострадали у време Диоклецијана. Беху суђени и мучени од војводе Тарквинија. После тамновања и мучења посечени мачем.