Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке, Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром.V Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство, најпре у Галију а потом у Шпанију. Као изгнаници Ирод и Иродијада живљаху у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије (в. 7. јануар, 24. фебруар, 25. мај, 24. јун и29. август).
Као жена имућна и благочестива човека живљаше на острву Егини. Но када Арапи угрозише Егину, они се преселише у Солун. Ту даду своју ћерку јединицу у манастир, која у монаштву доби име Теописта. Ускоро се муж Теодорин упокоји, те се и Теодора замонаши. Била великом подвижницом. Често чула ангелско појање и говорила сестрама: „Не чујете ли, како дивно ангели поју у небеском светилишту?” Упокојила се у седамдесет петој години својој, 879. године. Из њеног тела потекло целебно миро, којим су се многи исцелили.
Младић из Радовишта, епархије Струмичке. Учио занат у Солуну. Турци га присиљавали да се потурчи, што он одлучно одбије, због чега буде мучен и најзад обешен 29. августа 1794. године.
Игумановао од 1127 године. Његовим старањем кивот преподобног Теодосија би 1130 године обложен златом и сребром.
Игумановао од 1219 године. На његов предлог, монах Печерске обитељи свети Поликарп[10] описао живот неких преподобних подвижника Печерских. Преставио се 1235 године.
Спомиње се у Синајском рукописном минеју бр. 631 (из 10-11 в.).
Етиопљанин родом, и по занимању најпре разбојник и вођ разбојничке дружине, а потом покајник и велики подвижник. Као роб некога господара Мојсеј побегне и уврсти се у разбојнике. Због његове велике телесне снаге и безобзирности разбојници га изберу за свога старешину. Одједном наиђе на њега грижа савести и покајање за недела која беше починио; остави дружину, ступи у неки манастир и преда се потпуној послушности своме духовнику и реду манастирском. Много се користио поукама светих Макарија, Арсенија и Исидора. Доцније се повукао на безмолвије у једну келију, где се сав предао: труду телесном, молитви, бдењу и богомислију. Мучен демоном блуда, он се исповеди духовнику Исидору, и од њега доби савет, да пости што више и не једе до сита. Но кад и то не поможе, он по савету старца, поче ноћу бдети и молити се стојећи; потом уобичаји, да по сву ноћ доноси воду старцима са удаљеног бунара. После шестогодишњег страшног труда, најзад га свети Исидор чудотворно исцели од блудних помисли, маштања и снова, навођених на њ од демона. У старости би рукоположен за свештеника. Основа свој манастир и имаше седамдесет пет ученика, и поживе у овом животу седамдесет пет година. Провиде своју смрт, и једнога дана рече својим ученицима да беже, јер ће ударити варвари на манастир. Када ученици и њега зваху да бежи, он рече, да он треба да погине од насиља, јер је и сам некад насиља чинио по речи: „Који се маше за нож, од ножа ће погинути” (Мт 26, 52). Па оста са шест сабраће; и варвари дођоше и исекоше их. Један од братије скривен у близини гледаше и виде 7 светлих венаца како се спустише на седморицу мученика.
Пореклом Србин. Подвизавао се најпре у Псковском манастиру Пресвете Богородице, и био игуман у том манастиру. Но слављаху га, а он бежаше од славе човечје, и удаљи се на обалу језера Крипец, где основа нову обитељ у име светог Јована Богослова. Ипак и ту се не може скрити од славе и знаменитости. Посетио га и кнез Јарослав Псковски са женом. Сава не даде жени да уђе у манастир, него је благослови и помоли се Богу за њу ван манастира, и исцели је од неке болести. Упокоји се овај Божји светитељ 1495. године. Мошти његове бише и осташе чудотворне. Од његових пријемника у Крипецу помиње се игуман Доситеј.
ПРЕПОДОБНИХ МОЈСЕЈА ЧУДОТВОРЦА, ЛАВРЕНТИЈА, ИЛАРИОНА, ПАФНУТИЈА, МАРТИРИЈА ЂАКОНА, ТЕОДОРА, АТАНАСИЈА, ДИОНИСИЈА, ТЕОФИЛА, ЗИНОНА, ГРИГОРИЈА ЧУДОТВОРЦА, ИПАТИЈА, ЈОСИФА МНОГОНАПАЋЕНОГ, ПАВЛА ПОСЛУШНОГ, СИСОЈА СХИМНИКА, НЕСТОРА, ПАМВА, ТЕОДОРА ЋУТЉИВОГ, СОФРОНИЈА ЗАТВОРНИКА, ПАНКРАТИЈА, АНАТОЛИЈА, АМОНА, МАРДАРИЈА, ПИОРА, МАРТИРИЈА, РУФА, ВЕНИЈАМИНА, КАСИЈАНА, АРСЕНИЈА ТРУДОЉУБИВОГ, ЈЕВТИМИЈА СХИМНИКА, ТИТА, АХИЛЕ ЂАКОНА, ПАИСИЈА и МЕРКУРИЈА ПОСТНИКА, МАКАРИЈА ЂАКОНА, ПИМЕНА ПОСТНИКА, ЛЕОНТИЈА и ГЕРОНТИЈА, ЗАХАРИЈА ПОСТНИКА, СИЛУАНА СХИМНИКА, АГАТОНА ЧУДОТВОРЦА, ИГЊАТИЈА, ЛОНГИНА, ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИКА ЛУКИЈАНА