Син цара Василија Македонца (867-886 г.), а брат цара Лава Мудрог. Био Незлобив, смирен и разуман. На патријаршиски престо дошао после Св. Фотија и управљао Црквом Божјом од 878-893. године. Штитио је сироте и удове и миловао потребите, а сам живео уздржљиво. Мирно скончао још млад и предстао Господу, Кога је много љубио.
Света Ефрасија из Никеје; после дугих мучења за веру бачена у море, за царовања Диоклецијана и Максимијана.
Преструган - пострада за Христа. (Не налази се у списку Римских епископа; вероватно је само пострадао у Риму).
Ове свете мученике нечестиви цар Валент (364-378 г.) стрпа у лађу и огњем запали у близини Дакивизе (или Дакимизе). Њихов спомен наводи се под данашњим датумом у Синаксару Цариградске Цркве.
Грузини; рођена браћа; пострадали од персијског кнеза Абдула зато што су одбили да се одрекну Христа, 693. године.
Родом би Мисирац и војник римски под војводом Кампаном, у време нечестивог цара Максимијана. Када дође царска наредба, да сви војници принесу жртве идолима, Солохон се изјасни као хришћанин. То исто учинише и два његова друга: Памфамир и Памфалон. Војвода нареди те их бише и мучише страшним мукама, под којима издахнуше свети Памфамир и Памфалон. Солохон оста још у животу, и би стављен на нове муке. Тако, нареди војвода војницима, да му мачем отворе зубе и саспу у уста жртву идолску. Мученик зубима сломи гвожђе и не прими у се смрадну жртву идолску. Најзад му прободоше писаће перо кроз оба уха и тако га оставише да умре. Хришћани узму мученика и однесу у дом удовице, где се мало окрепи јелом и пићем, па настави саветовати верне да буду истрајни у вери и у мукама за веру. После тога уздиже хвалу Богу, сконча свој земни живот, и предста Господу у Царству небеском 298. године.
Син цара Василија Македонца и брат цара Лава Мудрог. На престо патријаршијски дошао је после Фотија и управљао Црквом Божјом од 889-893. године. Мирно скончао и предстао Господу кога је много љубио.