Свети мученици Диомид и Лаврентије
Привезани за платан, ова два света мученика бише стрелама прострељени, и тако скончаше. (Није познато одакле су, ни када и где скончаше).
Свети Амфилохије епископ Владимира Волинског
По казивању летописа он хиротонисан 1105 године, а преставио се 1122 године.
Свети Иларион митрополит Кијевски
Пре епископства био презвитер у цркви села Берестова. Био строг подвижник; тајно одлазио из свога села к Дњепру у малецну пећиницу ради молитве. У то време већ био познат као човек благ и књижеван, а усто и као испосник. Године 1551 свети Иларион би од стране сабора руских архипастира постављен за митрополита у Кијеву. У том чину свети Иларион се много трудио око уређења црквених училишта и око засађивања истинске побожности у својој пастви. Преставио се не пре 1066 године.
Свети преподобни Доситеј игуман Печерски
Први донео у Русију са Атона чин појања 12 псалмова и написао одговор на постављена му питања о животу Светогорских монаха.
Света мученица Антуса Нова
Свету Антусу обукоше у костретне рите, и камен јој везаше о врат, па је бацише у бунар, и тако света мученица сконча.
Свети Аркадије цар Византијски
Спомен овог праведног цара грчког (395-408 г.) врши се у Јерусалимској Цркви (према Јерусалимском Канонарију, страна 105, издање архимандрита Калиста), заједно са светим Мартиријем.
Свети преподобни Пимен Велики
Родом Мисирац и велики подвижник мисирски. Као дечак посећивао знамените духовнике, и од њих сабирао опитно знање као пчела мед са цвећа. Једном умоли Пимен старца Павла да га одведе св. Пајсију. Видевши га Пајсије рече Павлу: „Ово ће дете спасти многе, с њим је рука Божја”. Временом Пимен се замонаши, и привуче к монаштву још двојицу браће своје. Једном дође мајка да види синове своје, но Пимен је не пусти унутра него је кроз врата упита: „Да ли више желиш да нас видиш овде или онамо у вечности?” Мајка се удаљи с радошћу говорећи: „Кад ћу вас сигурно видети тамо, то не желим да вас овде видим”. У манастиру ове тројице браће, којим је управљао најстарији брат, авва Анубије, овакав је био типик: ноћу су четири часа проводили у рукодељу, четири часа у спавању и четири часа у псалмопојању. Дању су од јутра до подне проводили наизменично у раду и молитви; од подне до вечерње у читању, а после подне готовили су себи вечеру, једини оброк у двадесет четири сата, и то обично од неких зеља. О њиховом животу сам Пимен говори: „Ми смо јели то што нам се предлагало; нико никад није рекао: дај мени нешто друго, или: ја то нећу. На тај начин ми смо провели сав живот у безмолвију и миру”. Подвизивао се у V веку, и упокојио се мирно у дубокој старости.